ETO NAS PANKERA U BEOGRADU!

 

Ivan Glišić / FACEBOOK

ETO NAS PANKERA U BEOGRADU
PRE ČETRDESET I KUSUR GODINA
RILE, SANJA, MILAN IZ LUČANA, NEMANJA SIMONOVIĆ I JA
U TO VREME PLAVCI- MILICIONARI, SU NAS PROGANJALI. NO BILO JE I PLAVACA KOJI NISU. MI BEZ KINTE, MILAN IZ LUČANA REČE: HAJDE DA UŽICAMO ZA PET PIVA OD ONOG MLADOG PLAVCA, PRIĐE MU, I ZATRRAŽI LOVU, MLADI PLAVAC SE NASMEJA, DADE NAM ZA PET PIVA, I PRIDE USLIKA NAS NEGDE KOD AUTOBUSKE STANICE, POLAROIDOM.

Ivan Glišić - ARHITEKTE i dom JNA u Šapcu

 

 

Ivan Glišić // FACEBOOK

ARHITEKTE KONAČNO POKRENULE INICIJATIVU ZA OBNOVU ZAPUŠTENOG I ZABORAVLJENOG   NEKAD PO LEPOTI I PO PROSTORU NADALEKO ČUVENOG ŠABAČKOG DOMA JNA, A MI SMO TO UČINILI DAVNO, PRE DEVET GODINA, BEZ NEKE PODRŠKE. BEZMALO ISMEJANI I NEGIRANI OD OPŠTINARA I JAVNOSTI I STAVLJENI NA LISTI NEPODOBNIH, VALJDA JE U PLANU DA DIVNA ZGRADA SKOZ PROPADNE, PA DA BUDE RUGLO ZA PRODAJU I ZA RUŠENJE. VEĆ SU OD NJEGOVE LEPE LETNJE BAŠTE PREPUNE CVEĆA I DRVEĆA  NAPRAVILI PARKING PROSTOR. NADAJMO SE DA ĆE ARHITEKTE PROĆI BOLJE:

Miroslav Mika Antić - IVAN // 1965

 

Pesma MIKE ANTIĆA posvećena šabačkom pesniku IVANU GLIŠIĆU

Ivan Glišić · NE ZNAM ZA DRUGE, ALI MENI JE OVO DIVNO I SLUŽI MI NA ČAST, POPUT VELIKOG PRIZNANJA

 

Ivan Glišić /FACEBOOK: 

NE ZNAM ZA DRUGE, ALI MENI JE OVO DIVNO I SLUŽI MI NA ČAST, POPUT VELIKOG PRIZNANJA:

NIŠTA LEPŠE NEKO KAD NEPOZNATI, BEZ IKAKVIH PRETENZIJA, ALI ČISTE DUŠE I ČISTOG SRCA, PONAJPRE ZA SEBE SAME, U OSAMI, KAZUJU ILI PEVAJU, NA SVOJ NAČIN, TVOJE PESME, KOJE IM U TOM TRENUTKU DAJU SNAGU I VOLJU DA SE ODUPRU SUROVOJ STVARNOSTI. ZNAČI DA IH JE PESMA PONELA. ČAK IH I LIKOVNO OPREME.  EVO JOŠ JEDNE, REKAO BIH ANDERGRAUND POSTAVKE, ANDERGRAUND PERFORMANSA, OVOGA PUTA 'LAKU NOĆ KATARINA', KOJU JE DAVNO, NA MOJE STIHOVE, KOMPONOVAO RAJMOND RUIĆ. VIDIM DA NAS JE ANONIMAC, KOJI MALO PEVA MALO - RECITUJE,  NAVEO KAO AUTORE, ŠTO ME POSEBNO RADUJE, JER REJA I MENE SKORO NIKAD NE NAVEDU KAO AUTORE NI PEVAČI KOJI PEVAJU NAŠE PESME, KAD NASTUPAJU U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA ILI KAD IMAJU INTERVJUE, SAMO SEBE UZDIŽU, NAS PREĆUTKUJU! LOŠI SU TO LJUDI. NEKA SE UČE OD OVOG NEZNANCA. OVOM ANONIMCU NISU ONI VAŽNI, NEGO REJ I JA!

KLANJAM TI SE, NEZNANČE!

 

LINK

https://youtu.be/g5g0AO-rlKU

Ivan Glišić: NEKE ZANIMLJIVOSTI IZ PULE

tekst - Ivan Glišić // 

Izvor - FACEBOOK

U PULI, mlađi me znaju po panku i mojim fanzinima i pank knjigama. njihovi roditelji me znaju po rock baladama, koje je na moje stihove komponovao rej ruić, koji je kao školarac živeo u puli. najviše po 'ulici jorgovana'- darko domijan i 'ako me sretneš'- mladen grdović.

HR(vatski) punk bend 'srž' snimo je cd 'šestputaautoputa' i uvrstio 'ulicu jorgovana', uz najavu' evo stvari uz koje su nas naši matorci pravili.

u puli su ovih dana štrajkovi prosvetnih radnika, i radnika brodogradilišta 'uljanik'. super žive samo oni na vlasti i oko nje. radni narod, kao u nas, jedva sastavlja kraj s krajem, i kupuje uglavnom kad je roba na akciji u istim firmama koje imamo i mi, npr 'dm' i 'lidl'. domaći i strani tajkuni pokupovali su i zemljište uz more, postavili su rampe i naplaćuju ulaz za kupanje i roštiljanje, pa smo mi išli po zabitima koje još nisu prigrabili.

Štrajkači me znaju po mojoj pesmi 'hej radniče', jer su beogradski ulični muzičari 'horkestar', u nekoliko navrata gostovali u puli i u zadruzi 'praksa' pevali sa horom iz 'prakse' ovu moju himnu posvećenu radnicima.

A mog domaćina, punksa i pisca Daniela radočaja znam još iz njegovih ranih srednjoškolskih dana, a ovih godina zajedno smo napisali dve punk knjige i o krleži: vodič kroz krležu i veliki rat ili kako smo pojeli krležu od marcipana. promovisali smo ih u zagrebu, u krležinoj kući na gvozdu.

Ivan Glišić - JEDNOM DAVNO U ZAGREBU REČE MI DENIS ČULINOVIĆ HAŠ - "JOŠ JEDAN PRVI MAJ!"

tekst: Ivan Glišić / izvor - FACEBOOK

(Jednom) DAVNO, U ZAGREBU, REČE MI DENIS ČULINOVIĆ-HAŠ, MOJ VELIKI FREND, PEVAČ PRVE POSTAVKE ZAGREBAČKIH KULTNIH NOISE BENDOVA 'BUKA' I 'PATARENI':

-  E, TAK, JA, DA! JOŠ JEDAN PRVI MAJ! NEKAD - PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITI SE PROTIV EKSPLOATATORA! 

 

A SAD- EKSPLOATATORI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE PROTIV PROLETERA!

Sećajući se toga, napisah himnu HEJ RADNIČE! Snimiše je niški bend Figurative Theatre i Dario Seraval iz ljubljanskog kultnog benda Borghesia. 

Evo i kako je uživo pevaju beogradski ulični muzičari HORKESTAR, sa pulskim ili puljanskim horom PRAKSA, u Puli, u zadruzi 'Praksa':

 

HEJ RADNIČE

HEJ RADNIČE HEJ ČOVEČE

BOGATSTVO JE TVOJA SNAGA

HEJ RADNIČE HEJ ČOVEČE

NE ODRIČI SE SVOG BLAGA

HEJ RADNIČE HEJ ČOVEČE

SVAKO TI UZIMA PO MALO

HEJ RADNIČE HEJ ČOVEČE

A ŠTA JE TEBI OSTALO

RUSKO-NIČEVO

ŠPANSKO-NADA

SNI BEZ SNOVA

ŠAKA JADA

IZDRŽI, NE DAJ SE

BORI SE, NE PREDAJ SE...

DA SE NE ZABORAVI.... MIRA VASILJEVIĆ..

Ivan Glišić / FACEBOOK

Tek sam sada saznao da je nedavno, u Domu za stare, u Beogradu, preminula moja velika prijateljica i koleginica po muzici, Mira Vasiljević. Ona je bila jedna od retkih dama u svetu estrade, uz Lolu Novaković, Nadu Knežević, Beti Đorđević. Sve su, nažalost, bačene na marginu, a u prvi plan su izbile silikonke, vulgarne i primitivne kraljice turbofolka, od kojih su neke dobile i NACIONALNU PENZIJU, koju troše na kockanje! OVA PENZIJA OD 5OO EVRA mesečno, IZ BUDŽETA KOG SVI PUNIMO RAZNIM NAMETIMA, NAMENJENA JE SIROMAŠNIM UMETNICIMA, VADE SE SILNE POTVRDE, PA NE ZNAM KAKO SU ONE DOBILE, I KRALJEVI TURBOFOLKA, KAD ZA JEDNO VEČE NASTUPA I ONI I ONE DOBIJU OD 2O HILJADA DO 7O HILJADA EVRA! A UZ TO IMAJU KUĆE, STANOVE, VILE, VINSKE PODRUME, BUTIKE, JAHTE... 

No, OK! 

Radoslav Graić i ja napisali smo 1983. pesmu u etno stilu 'Žubor voda žuborila', za crnogorskog pevača Mirka Rondovića. Pesma nije postigla uspeh, a on čak nije na ploči i kaseti stavio naša imena. 

No, čula ju je Mira Vasiljević, koja je imala grupu 'Đerdan'. Obratila se SOKOJ-u, agenciji za zaštitu autorskih prava, i oni su je uputili na Radoslava Graića i na mene. Zamolila nas je da joj damo notni materijal i stihove, uz još jednu molbu. Da pesma sada bude za ženski glas. I ja otuda izmenim, pa umesto o mladoj momi, kako je pevao Rondović, stavim da ženska grupa Đerdan i Mira pevaju o mladom momku. Ova verzija je postigla veliki uspeh i od tada do danas ima je više od 70 izvođenja, što etno grupa, što vokalnih solista, pa je čak i na repertoaru jedne francuske etno grupe, brat i sestra su je snimili, i to na našem jeziku. I retko ko je stavio autore, stoji- izvorna narodna, jer tako grupe i pevači ne plaćaju tantijeme i sve stavljaju sebi u džep kad gostuju na tv, radiju ili kad imaju koncerte. Evo postavke ove pesme od strane Produkcije PGP, gde su, za divno čudo, naveli autore... No, ne hvala njima, jer i o njima nemam lepe reči, jer su odbili Dušana Radića, meastra klasične muzike, koji je komponovao muziku za mnoge prve naše filmove, i koji je ponudio stvari za horove, na moje stihove. Rekli su: Ko će to da sluša i da kupi?!

 Zato, HVALA velikoj MIRI VASILJEVIĆ..

Ivan Glišić - TRENUTAK SREĆE

Ivan Glišić /FACEBOOK

TRENUTAK SREĆE MOJA PRVA I MENI NAJDRAŽA I NAJJAČA PESMA

ILI TAKO JE POČELO PRE POLA VEKA

PRE PEDESET GODINA, ZAGREBAČKI ČASOPIS 'POP EKSPRES' RASPISAO JE KONKURS ZA STIHOVE, POD ŠIFROM.

POSLAO SAM SVOJU PESMU 'TRENUTAK SREĆE', I DOBIO 'ZLATNU LIRU'. U TO VREME NIJE BILO NI FIKSNIH NI MOBILNIH TELEFONA, NEGO TELEGRAMI I PISMA. POŠALJEM PISMO REDAKCIJI SA PITANJEM: KAD ĆU DOBITI TAJ PEHAR, TJ ZLATNU LIRU? ODGOVORILA MI JE PREDSEDNICA ŽIRIJA, MAJA PERFILJEVA, TADA NAJBOLJI EX YU TEKSTOPISAC. KAŽE NAGRADA JE SIMBOLIČNA, ALI MAJA JE STIHOVE DOSTAVILA REJU RUIĆU, BASISTI BENDOVA 'DELFINI', 'ROBOTI' I 'WEELS OF FIRE', DA UGLAZBI I DA IDEMO NA OMLADINSKI FESTIVAL 'SUBOTICA 1969'. 

I BI TAKO. REJ JE KOMPONOVAO, A NA FESTIVALU OTPEVAO DALIBOR BRUN. TADA SU PESME BILE U FAZONU TRA-LA-LA-LA-LA, I TRAJALE DO DVA MINUTA. NAŠA PESMA BILA JE KRAJNJE NEOBIČNA, PSIHODELIK, I TRAJALA SKORO OSAM MINUTA. I NIKO JE NIJE RAZUMEO, SEM REJA, DALIBORA, MAJE, MENE I 'MLADIH LEVI' KOJI SU SVIRALI. . OTUDA, NIJE SE NAŠLA NI MEĐU NAGRAĐENIMA A NI NA LP PLOČI, JER BI ZAUZELA CELU JEDNU STRANU. 

NO, POSLE PEDESET GODINA, JEDINO JE OVA PESMA OPSTALA, OSTALE SU PALE U ZABORAV. SNIMAK UŽIVO IMA FONOTEKA RADIO BEOGRADA, DOSTAVILA MI JE SNIMAK, A JA SAM GA, UZ POMOĆ STEVANA JOVIĆA, DOSTAVIO PRIMOŽU ČRNČECU IZ MARIBORA, PA JE ON TO LEPO STAVIO NA YOUTUBE. I PRILOŽIO JE I STIHOVE, ŠTO JE PRAVA RETKOST DA SE NEKO SETI I KOMPOZITORA, A KAMO LI TEKSTOPISCA... HVALA PRIMOŽU!...

 P.S. 

REJ I JA SMO POTOM SNIMILI JOŠ DVADESETAK PESAMA, ZA MNOGE PEVAČE I BENDOVE, KOJI SE NAŽALOST REJA I MENE NE SETE KAD GOSTUJU U MEDIJIMA ILI KAD ONI POSTAVLJAJU NAŠE PESME NA YOUTUBE, A NITI PRIJAVLJUJU REJA I MENE KAD IMAJU KONCERTE, TE NE DOBIJAMO NI TANTIJEME... NO, NJIHOV OBRAZ! 

NADAM SE DA ĆE SADA BITI VIŠE ONIH KOJI ĆE OVU PESMU, KOJA JE BILA POLA VEKA ISPRED SVOG VREMENA, SHVATITI I VOLETI...

ČUDESNA KOLEKCIJA ČISTIH EMOCIJA! Šabački novinar i umetnik IVAN GLIŠIĆ se dopisivao sa brojnim poznatim ličnostima...

Ivan Glišić 

izvor - FACEBOOK

Opšte je poznato da godinama ne čitam novine i ne gledam tv već vreme 'trošim' u pisanju, i u druženju....

Kad, danas odoh u dragstor, i prodavačica mi reče:

-  Eno vas u novinama Alo!

- Kakav ALO?! - kažem. - Nisam davao intervju.

Ona mi pokazuje novine, a na naslovnici neki deda, moj vršnjak, sa curom koja ima dvadeset i jednu godinu! venčali se i idu u rijaliti tv šou!

Rekoh:

- Pa, nisam to ja! Deda ima kosu, a ja sam ćelavko...

- Ma ne! - reče ona. - eto vas 'unutra'!

Uzmem novine, kad stvarno ja, na celoj desetoj strani! pišu o kolekciji mojih pisama. imam ih preko osam hiljada, od 1959. do danas. Šezdeset godina! 

I celog dana me zaustavljali na ulici, u pošti, u tržnici. Svi su čitali, i koje znam i koje ne znam! 

A ta pisma? najpre, dopisivao sam se, kao srednjoškolac, sa nekim Francuskinjama, učio sam francuski i profesorica nam dala adrese, da se dopisujemo i kalimo u francuskom. kad sam uleteo u rokenrol, dopisivao sam se s rokerima, i našim, i iz engleske, razmenjivali smo ploče. a kad je rej ruić počeo da komponuje na moje stihove, koje su pevali josipa lisac, grupa tajm, darko domijan, dopisivao sam se sa njima, i sa obožavateljkama. još i više kad je na moje stihove komponovao miša aleksić, sada basista riblje čorbe, za bend 'sos', i za himnu kultne emisije 'veče uz radio'. dobijao sam silna pisma, a kad sam postao urednik za rnr poeziju lista 'džuboks', opet silna pisma. a kad sam 1975. otišao u london i upoznao tamošnje pankere, među kojima i tada nepoznate bendove ' the adverts' i 'bad mannirs', i družio se s njima u napuštenoj fabrici, skvotu, preko temze, u čelziju, napustio sam rnr i uleteo u pank, pa silna pisma od punksa, ne samo iz engleske, nego i iz yuge, i ostalih zemalja. imam i na stotine mail art pisama iz celog sveta: meksika, kolumbije, čilea, španije, grčke, indije, australije, tajvana, holandije, rusije, egipta, irana, etc, etc... pa pisma kompozitora koji su na moje stihove komponovali klasičnu muziku, etno muziku, starogradsku... pa sa pesnicima i filmskim režiserima, slikarima, glumcima, pa sa mnogim dragim likovima koje sam upoznao putem fejsa, etc, etc...

Sajt 'distrikt' je pisao o tome, i to je preuzeo časopis 'alo'. ovih dana, kupio sam kod kineza lepe kutije i sve to sredio. a na svako pismo sam odgovorio, pa sam i ja napisao skoro devet hiljada pisama! i još više, jer sam se s nekima dopisivao broja se ne zna, pa ispadne na desetine hiljada! silne pare sam dao na ta pisma, zato nemam ni kuću, ni bicikl, ni kola, ali ne žalim. pisma su mi pravo bogatstvo. a stekao sam divne prijatelje, dolaze mi, odlazim im. kad se yu raspala i kad se zaratilo, zvali su me mnogi da idem kod njih, i kad je u šapcu bila grozna poplava, takođe su iz celog sveta, svih nacija, boja kože, jezika, religija. to se ne zaboravlja,

I zato pisma ne bacam, čuvam ih i volim. neko od njih reče mi skoro, trebalo bi da dobijem nobelovu nagradu za mir, kad me je omanula ona za književnost!... kakav obama, kakav gorbačov, kakav leh valensa, etc, etc. nisu mi ni crno ispod noktiju ili nokata! ha-ha...

DAVNE PUNK DOGODOVŠTINE (S PRVOM GENERACIJOM PUNK PRISNE PORODICE)

Ivan Glišić /FACEBOOK

Početkom osamdesetih dođu kod mene, na čuveni šabački vašar, punksi iz rume, novog sada, beograda, zagreba... njih dvadesetak. smestih ih kod mene, imao sam trosed u mom sobičku, šestoro na trosedu, šestoro na podu. moji sada uspokojeni matorci dopustiše da ostale smestim u veliku sobu. 

Odemo na vašar, ali ponestalo nam para za pivo i klopu. onda jedan od punksa reče, kad smo zastali ispred neke šatre: gle onog pevača, u farmerkama, liči na rokera. hajde pitaj njega ili gazdu šatre da nam da pivo i ćevape, a ti da mu napišeš zauzvrat neki narodnjak. ja se nećkam, hoću, neću, to nije punk. ma jeste, dokaži da punksi mogu sve, a ostali ne mogu što i punksi. na kraju ok. pitamo pevača i gazdu, kad oni znaju za mene i moju ULICU JORGOVANA. vele, napiši nešto, a pijte i jedite koliko vam drago. i bi tako, sedosmo, jedosmo ćevape, pečenje, piva koliko hoćeš, i ja napisah pesmu MOJE SU OČI DVE KRUPNE SUZE.

Odnesem mom kompozitoru Radoslavu Graiću i on napisa melodiju, Kemal to, uz pratnju orkestra Šapčanina Branimira Đokića snimi za produkciju 'Diskos'. Bio je to neviđeni hit, i još uvek je. Vidim, Kemal ga postavio na svom sajtu, i naveo mene i graju. Čitam komentare ispod pesme. Ne mogu da verujem koliko padaju u sentiš ovi koji je slušaju i lajkuju. A SAD ČITAM ŠTA JE NAPISAO JEDAN OD NJIH: 

Vladimir Mikic (Пре 2 месеца):

"Artikal proizveden 1983. God rok upotrebe do smaka sveta."

Eto! Da ne beše dvadesetak punksa onda, ne bi ni bilo ove stvari, Sa ROKOM UPOTREBE DO SMAKA SVETA! ha-ha...

PUNK RUMA OD NEZABORAVA

BRAĆA PO PUNKSU -- BANE MILINOV I JA

Ivan Glišić (FACEBOOK) 

Krajem osamdesetih i do sredine devedesetih nije bilo vikenda da ne odem u Rumu. Odsedao sam kod Baneta. Imao je u dnu dvorišta pomoćni kućerak, sa gramofonom, kasetofonom, pločama, diskovima, posterima, fanzinima…

Bane je imao čuveni zin 'ozbiljnik', i pisaćom mašinom. Tu sam napisao moje punk novele 'la džungla ili niža rasa', 'diler ili život u svetlosti', mars, punk struggle for life', 'plastično lice'...

Na železničkoj stanici u Rumi čekali su me često i punksi iz beograda i novog sada, pa nam je Banotova mati, radujući nam se, priređivala silne gozbe... A bilo je punksa koji su u Rumi služili army, u kasarni tik uz banetovu kuću, pa eto i njih... ma, divota beše!

klopa, pivce, mjuz...

Ivan Glišić - Primože HVALA!

 

Primož je POSTAVIO NA YOUTUBE MOJU NAJOMILJENIJU PESMU, NA MUZIKU RAJMONDA RUIĆA I NA MOJE STIHOVE, A PEVA JE DALIBOR BRUN... TRENUTAK SREĆE... KO IMA VREMENA, NEKA JE ODSLUŠA, DA ČUJE KAKO SMO PISALI, KOMPONOVALI I PEVALI 1969. I TO JE SADA, PO MENI, BILO IZVAN I ISPRED ONOG VREMENA...

TRENUTAK SREĆE

Zrno bisera more mi obećava
Prepušten simfoniji tog šaputanja
Sa stene skliznuh u plavetnilo
Za njom, za njom,
U snove
Na harfama od morske pene
Sviraju nimfe, samo za mene
Cvetovi korala kradu spektru boje
I postaju zvezde,
Moje, samo moje
Žezlo Neptun mi daje
Uzmi, reče, vladaj,
Sve je tvoje
U zanosu ne osetih da me nosi
Talasi silni, neukrotivi, nemirni
Sada sam školjka otvorena
Pesku i suncu žrtvovana...

Laku noć, Katarina * cover * . (lyrics by Ivan Glišić)

----------
Poslušajte obradu poznate pesme IVANA GLIŠIĆA... LAKU NOĆ KATARINA...

Ivan Glišić: Sećanje na susret sa Krležom