Zapis sa Fejsbuka: Umro je Harry Belafonte

 

Miroslav Prusac // FACEBOOK

Umro  je Harry Belafonte. Kada bolje razmislim on je bio prvi Afroamerikanac  za koga sam čuo i koga sam prepoznavao. To je bilo krajem pedesetih.  Tata je stalno spominjao njegov film Carmen Jones. I na radiju se često  čuo njegov hit,koji sam ja kao klinac zvao Mister Taliman, tali mi  banana. Originalni naslov nisam znao. 

I onda,puno kasnije,negdje  sredinom sedamdesetih u Trstu sam nabavio LP sa njegovim,tada već starim  hitovima. I onda sam ga otkrio kao pjevaća. Gotovo sve pjesme  sa tog LP-a su mi odmah "ušle" u uho. 

Njegov Otok sunca bio mi je  nenadmašan i uvijek kada ga čujem u izvedbi Darka Rundeka sjetim se  Belafontea. Doživio je lijepu starost a i zbog poodmakle dobi bio je  zadnjih godina izvan interesa medija i mlađi vjerojatno nikad nisu čuli  za njega.

 Evo jedne fotografije sa fascimilom autograma koju je slao  obožavateljima negdje ranih šezdesetih godina. Vjerojatno  je netko iz  Juge dobio ovu fotografiju nakon što mu je pisao na adresu koja je bila  objavljena u tadašnjem Filmskom svetu. Počivao u miru!

UGLAVNOM ŠEZDESETE --- NOVOGODIŠNJA TOP LISTA

Dušan Ninković // FACEBOOK

*** TOP LISTE - POBEDNICI ***
Do predviđenih 22 h glasalo je 13 članova.
Zahvaljujem svima na učešću. Članovi su imali samo dve obaveze u sačinjavanju top - lista. Prvu, da predlože po pet pesama - kucanjem naslova, i drugu, da glasaju za po troje finalista - klikovanjem na tri opcije.
Posebno se zahvaljujem onima koji nikako nisu uspevali ili nisu mogli da se udenu u propozicije (31 nevažeći glas – najčešće je bio u pitanju dodeljivanje istog broja bodova različitim naslovima, mada je jasno više puta napisano da svako glasa sa tri klika; jednom LIKE, drugi put WOW i treći put HEART).

Konačni redosled je SLEDEĆI:
1. hey jude 12
2. strawberry fields forever 6
3. while my guitar gently weeps 6
4. you' ve got to hide your love away   5
5. girl 5
6. let it be  4
7. here comes the sun  3
8. something 2
9. yesterday 1
10. a day in the life .....1

1-2. olivera marković i dušan jakšić - čamac na tisi  ..... 8 glasova
1-2. arsen dedić - moderato cantabile  ....... 8
3. kvartet predraga ivanovića - pod sjajem zvezda  .......7
4. stjepan džimi stanić - kaži, zašto me ostavi 6
5. vlastimir đuza stojiljković - devojko mala  5
6. vice vukov – bokeljska noć  4
7. dušan jakšić - sve moje jeseni su tužne 2
8. arsen dedic - dušo moja  1
9. ibrica jusić – mačka  ....1
10. dušan jakšić – julijana  ....1

LINK:

UGLAVNOM ŠEZDESETE

ČUDESNA KOLEKCIJA ČISTIH EMOCIJA! Šabački novinar i umetnik IVAN GLIŠIĆ se dopisivao sa brojnim poznatim ličnostima...

Ivan Glišić 

izvor - FACEBOOK

Opšte je poznato da godinama ne čitam novine i ne gledam tv već vreme 'trošim' u pisanju, i u druženju....

Kad, danas odoh u dragstor, i prodavačica mi reče:

-  Eno vas u novinama Alo!

- Kakav ALO?! - kažem. - Nisam davao intervju.

Ona mi pokazuje novine, a na naslovnici neki deda, moj vršnjak, sa curom koja ima dvadeset i jednu godinu! venčali se i idu u rijaliti tv šou!

Rekoh:

- Pa, nisam to ja! Deda ima kosu, a ja sam ćelavko...

- Ma ne! - reče ona. - eto vas 'unutra'!

Uzmem novine, kad stvarno ja, na celoj desetoj strani! pišu o kolekciji mojih pisama. imam ih preko osam hiljada, od 1959. do danas. Šezdeset godina! 

I celog dana me zaustavljali na ulici, u pošti, u tržnici. Svi su čitali, i koje znam i koje ne znam! 

A ta pisma? najpre, dopisivao sam se, kao srednjoškolac, sa nekim Francuskinjama, učio sam francuski i profesorica nam dala adrese, da se dopisujemo i kalimo u francuskom. kad sam uleteo u rokenrol, dopisivao sam se s rokerima, i našim, i iz engleske, razmenjivali smo ploče. a kad je rej ruić počeo da komponuje na moje stihove, koje su pevali josipa lisac, grupa tajm, darko domijan, dopisivao sam se sa njima, i sa obožavateljkama. još i više kad je na moje stihove komponovao miša aleksić, sada basista riblje čorbe, za bend 'sos', i za himnu kultne emisije 'veče uz radio'. dobijao sam silna pisma, a kad sam postao urednik za rnr poeziju lista 'džuboks', opet silna pisma. a kad sam 1975. otišao u london i upoznao tamošnje pankere, među kojima i tada nepoznate bendove ' the adverts' i 'bad mannirs', i družio se s njima u napuštenoj fabrici, skvotu, preko temze, u čelziju, napustio sam rnr i uleteo u pank, pa silna pisma od punksa, ne samo iz engleske, nego i iz yuge, i ostalih zemalja. imam i na stotine mail art pisama iz celog sveta: meksika, kolumbije, čilea, španije, grčke, indije, australije, tajvana, holandije, rusije, egipta, irana, etc, etc... pa pisma kompozitora koji su na moje stihove komponovali klasičnu muziku, etno muziku, starogradsku... pa sa pesnicima i filmskim režiserima, slikarima, glumcima, pa sa mnogim dragim likovima koje sam upoznao putem fejsa, etc, etc...

Sajt 'distrikt' je pisao o tome, i to je preuzeo časopis 'alo'. ovih dana, kupio sam kod kineza lepe kutije i sve to sredio. a na svako pismo sam odgovorio, pa sam i ja napisao skoro devet hiljada pisama! i još više, jer sam se s nekima dopisivao broja se ne zna, pa ispadne na desetine hiljada! silne pare sam dao na ta pisma, zato nemam ni kuću, ni bicikl, ni kola, ali ne žalim. pisma su mi pravo bogatstvo. a stekao sam divne prijatelje, dolaze mi, odlazim im. kad se yu raspala i kad se zaratilo, zvali su me mnogi da idem kod njih, i kad je u šapcu bila grozna poplava, takođe su iz celog sveta, svih nacija, boja kože, jezika, religija. to se ne zaboravlja,

I zato pisma ne bacam, čuvam ih i volim. neko od njih reče mi skoro, trebalo bi da dobijem nobelovu nagradu za mir, kad me je omanula ona za književnost!... kakav obama, kakav gorbačov, kakav leh valensa, etc, etc. nisu mi ni crno ispod noktiju ili nokata! ha-ha...

PESME KOJIM SE UVEK VRAĆAM

Goran Živanovic (FACEBOOK)

PESME KOJIM SE UVEK VRACAM

ili

ici ukorak sa svetskom scenom

(part VI)

Obicno je ono sto se nekada dogadjalo na domacoj sceni, kasnilo otprilike nekih cetiri-pet godina za svetskim desavanjima.
Medjutim, bilo je trenutaka kada smo isli gotovo ukorak sa svetskim muzickim zbivanjima.
Mogao bih ovde sada navesti sezdesete godine na koje mozemo biti ponosni, ako uzmemo u obzir celokupnu situaciju u kojoj se tada nalazila nasa zemlja.
Ipak, sustinski problem sezdesetih jeste manjak autorskih kompozicija. Gotovo do samog kraja te decenije prednjacile su obrade svetskih hitova, zatim klasicnih kompozicija pa i domacih narodnih pesama.
Sve dok krajem sezdesetih, Indexi i Grupa 220 nisu pokazali sta i kako treba raditi.
Sa pojavaom panka, a posebno novog talasa, ondasnja Jugoslavija kotirala se veoma visoko na evropskoj muzickoj mapi.
No o svemu ovome mozda vise neki drugi put, a sada bih da se zadrzim na samom pocetku sedamdesetih godina kada se na ovim prostorima odomacio tzv. progresivni rok (progressive rock).
Da odmah na pocetku razjasnimo:
Ovaj termin je prilicno neprecizan i mogli bi sada nasiroko i nadugacko o tome, sta i kako on podrazumeva, zatim o preplitanju sa simforockom, krautrockom, jazzrockom, psihodelijom, heavy metalom ili classic rockom...
Upravo iz tog razloga evo tek nekoliko osnovnih naznaka:
Progresivni rock je nastao u Velikoj Britaniji, ali i u ostatku Evrope, u trenutku kada su rock muzicari hteli sebi dati na vaznosti i ozbiljnosti stvarajuci sintezu rocka sa dzezom i klasikom (uglavnom).
Tada nastaju sviracki i uopste muzicki, izuzetno sposobne grupe koje su sa lakocom izvodile jako komplikovane i dugacke deonice, uz pozeljne improvizacije i ritmicke promene.
Lista imena je podugacka, evo samo nekih:
Yes, Pink Floyd, Genesis, ELP, Jethro Tull, Colosseum, King Crimson...
S obzirom na duzinu samih kompozicija (cesto su trajale i preko dvadeset minuta) logicno je da su akteri ovog zanra promovisali format LP ploce tj. album, kao najpozeljniji nosac zvuka.
Iz tog razloga neke grupe nisu apsolutno ni razmisljale o singlovima.
Setimo se Zeppelina, recimo.
Konceptualni albumi predstavljaju takodje jako omiljen nacin izrazavanja u progresiv rocku.
Primera ima mnogo, Thick As A Brick Jethro Tull-a, je jedan od ocitijih.
Izjednacavanje vaznosti svakog instrumenta, sto je rezultovalo time da svi instrumentalisti imaju svoje solo deonice, a ne samo gitaristi ili klavijaturisti.
To potvrdjuje i podatak da je bilo koji clan mogao biti vodja grupe.
Colosseum je recimo predvodio bubnjar Jon Hiseman.
I da ne duzim dalje.
Interesantno je da je progresivni rock odmah uhvatio korenje u ondasnjoj Yugi, pa su mnoge domace grupe zaplovile na tim talasima.
Naravno i ovde je LP ploca bila jako potreban i neoboriv adut, pa su pocetkom sedamdesetih albume u tom maniru objavili Time, Josipa Lisac, Korni grupa, Pop Masina...
Nesto kasnije pridruzili su im se Smak (setimo se legendarne kompozicije "Put od balona - Biska 20, koja je snimljena "u cugu", bez nasnimavanja, a trajanje joj je bezmalo 20 min.) i Drugi nacin (njihov album prvenac je konceptualnog sadrzaja i bavio se temom samoce), a bilo je i onih koji su uspeli da takav izraz donesu samo na singlovima.
Indexi su svakako najocitiji primer .
Dovoljno je navesti legendarnu "Plimu" kao dokaz, ili ako cemo bas terati mak na konac - "Negde na kraju u zatisju", "Ugasila je plamen" itd.
Ipak, kako vreme prolazi sve vise pada u zaborav jedna grupa koja je doduse objavila tek jedan singl, ali na njemu je pravi biser progresiv rocka.
Naravno, rec je o ljubljanskoj grupi SRCE i kompoziciji "Gvendolina, kdo je bil".
Grupu je osnovao pevac Janez Boncina Benc 1972. godine nakon raspada grupe Generals u kojoj su pored njega bili Pop Asanovic (klavijature), Carli Novak (bas), Braco Doblekar (perkusije) i Massimo Vita (bubnjevi).
Nakon razlaza ove postave nastaju dva benda: Srce i Time.
Srce je trajalo relativno kratko, do 1974. godine.
73. ucestvovali su na BOOM festivalu koji je odrzan u Ljubljani i na duploj ploci BOOM 73 ostao je kao trajni dokument zabelezen nihov nastup upravo sa kompozicijom "Gvendolina, kdo je bil".
Na albumu Slovenska popevka 73, nalazi se njihova kompozicija "Spomin".
I to bi bilo to.
Originalnu verziju legendarne "Gvendoline" (onu sa singla koji je objavla izd. kuca Helidon 1972.), snimili su:
Janez Boncina - vokal, akusticna gitara;
Marjan Malikovic - vokal, solo gitara;
Pavel Ristic - bubnjevi;
Braco Doblekar - konge, vokal;
Karel Carli Novak - bas gitara;
Deco Zgur - elektricni klavir.
I dan-danas srecem neke ljude koji tvrde da i nakon toliko godina "osete nesto u vazduhu" kada cuju ovu kompoziciju.
Razumem to.
I sam joj se redovno vracam.