Ivan Glišić
izvor - FACEBOOK
Opšte je poznato da godinama ne čitam novine i ne gledam tv već vreme 'trošim' u pisanju, i u druženju....
Kad, danas odoh u dragstor, i prodavačica mi reče:
- Eno vas u novinama Alo!
- Kakav ALO?! - kažem. - Nisam davao intervju.
Ona mi pokazuje novine, a na naslovnici neki deda, moj vršnjak, sa curom koja ima dvadeset i jednu godinu! venčali se i idu u rijaliti tv šou!
Rekoh:
- Pa, nisam to ja! Deda ima kosu, a ja sam ćelavko...
- Ma ne! - reče ona. - eto vas 'unutra'!
Uzmem novine, kad stvarno ja, na celoj desetoj strani! pišu o kolekciji mojih pisama. imam ih preko osam hiljada, od 1959. do danas. Šezdeset godina!
I celog dana me zaustavljali na ulici, u pošti, u tržnici. Svi su čitali, i koje znam i koje ne znam!
A ta pisma? najpre, dopisivao sam se, kao srednjoškolac, sa nekim Francuskinjama, učio sam francuski i profesorica nam dala adrese, da se dopisujemo i kalimo u francuskom. kad sam uleteo u rokenrol, dopisivao sam se s rokerima, i našim, i iz engleske, razmenjivali smo ploče. a kad je rej ruić počeo da komponuje na moje stihove, koje su pevali josipa lisac, grupa tajm, darko domijan, dopisivao sam se sa njima, i sa obožavateljkama. još i više kad je na moje stihove komponovao miša aleksić, sada basista riblje čorbe, za bend 'sos', i za himnu kultne emisije 'veče uz radio'. dobijao sam silna pisma, a kad sam postao urednik za rnr poeziju lista 'džuboks', opet silna pisma. a kad sam 1975. otišao u london i upoznao tamošnje pankere, među kojima i tada nepoznate bendove ' the adverts' i 'bad mannirs', i družio se s njima u napuštenoj fabrici, skvotu, preko temze, u čelziju, napustio sam rnr i uleteo u pank, pa silna pisma od punksa, ne samo iz engleske, nego i iz yuge, i ostalih zemalja. imam i na stotine mail art pisama iz celog sveta: meksika, kolumbije, čilea, španije, grčke, indije, australije, tajvana, holandije, rusije, egipta, irana, etc, etc... pa pisma kompozitora koji su na moje stihove komponovali klasičnu muziku, etno muziku, starogradsku... pa sa pesnicima i filmskim režiserima, slikarima, glumcima, pa sa mnogim dragim likovima koje sam upoznao putem fejsa, etc, etc...
Sajt 'distrikt' je pisao o tome, i to je preuzeo časopis 'alo'. ovih dana, kupio sam kod kineza lepe kutije i sve to sredio. a na svako pismo sam odgovorio, pa sam i ja napisao skoro devet hiljada pisama! i još više, jer sam se s nekima dopisivao broja se ne zna, pa ispadne na desetine hiljada! silne pare sam dao na ta pisma, zato nemam ni kuću, ni bicikl, ni kola, ali ne žalim. pisma su mi pravo bogatstvo. a stekao sam divne prijatelje, dolaze mi, odlazim im. kad se yu raspala i kad se zaratilo, zvali su me mnogi da idem kod njih, i kad je u šapcu bila grozna poplava, takođe su iz celog sveta, svih nacija, boja kože, jezika, religija. to se ne zaboravlja,
I zato pisma ne bacam, čuvam ih i volim. neko od njih reče mi skoro, trebalo bi da dobijem nobelovu nagradu za mir, kad me je omanula ona za književnost!... kakav obama, kakav gorbačov, kakav leh valensa, etc, etc. nisu mi ni crno ispod noktiju ili nokata! ha-ha...
Нема коментара:
Постави коментар