Krajem osamdesetih i do sredine devedesetih nije bilo vikenda da ne odem u Rumu. Odsedao sam kod Baneta. Imao je u dnu dvorišta pomoćni kućerak, sa gramofonom, kasetofonom, pločama, diskovima, posterima, fanzinima…
Bane je imao čuveni zin 'ozbiljnik', i pisaćom mašinom. Tu sam napisao moje punk novele 'la džungla ili niža rasa', 'diler ili život u svetlosti', mars, punk struggle for life', 'plastično lice'...
Na železničkoj stanici u Rumi čekali su me često i punksi iz beograda i novog sada, pa nam je Banotova mati, radujući nam se, priređivala silne gozbe... A bilo je punksa koji su u Rumi služili army, u kasarni tik uz banetovu kuću, pa eto i njih... ma, divota beše!
klopa, pivce, mjuz...
Нема коментара:
Постави коментар