Zoran Miščević (1945-1995)

04.aprila 2025. se navršava 30 godina od smrti  Zorana Miščevića, jednog od pionira jugoslovenskog rokenrola. 

 

Tim povodom blog EX YU FOREVER donosi prigodan tekst šabačkog rokera ŽIVKA IVKOVIĆA pod nazivom...

 

ZVEZDA KOJA ĆE VEČNO SJATI.

Grupa Smeli - promo razglednica iz Šezdesetih godina prošlog veka

Na "čuvenom" discogsu o beogradskoj grupi SMELI nema previše podataka.
Njihova diskografija je više nego skromna - snimili su za PGP RTB jedan singl sa Diegom Varagićem (1966) i tri godine kasnije za BEOGRAD DISK  sa Ladom Leskovarom HEJ BRIGADE.

Ovu fotku nam je poslao veliki fan Šezdesetih Živko Ivković iz Šapca.

Ansambl "Smeli"

RADIO EMISIJA Veče uz radio od 28.11.1970. godine

ŽIVKO IVKOVIĆ:

U ovoj emisiji se pominje da je ZORAN MODLI (1948-2020) bio disk dzokej u Disco Clubu 202 na Novom Beogradu (ulica je Pohorska broj 1). 

 

PS: Evo, sada imas priliku da vidis kako sam ponedeljkom slusao tu emisiju i sve zapisivao."

GROM LISTA :::

 -- The Peddlers - "Rainy Day In London" --- 
video:  

14. IN WIRES BLUES ROCK FESTIVAL

                                                       UŽICE

                                    GRADSKI KULTURNI CENTAR

                                               12/13 JUNI 2015.

AUTOR PRIKAZA: Živko Ivković

Internacionalni bluzrok festival In Wires u Užicu, 14. kontinualni je potvrdio svoj primat barem kada je severozapadni deo, kakve-takve, ali ove lijepe naše!

Iskreno se nadam da grad jednu ovakvu, izuzetno osmišljenu, sadržajno zbilja prihvatljivu (barem za muzički obrazovaniji deo Užičana, ali i svih onih koji pristižu iz okruženja) urbanom muzikom dimenzioniranu manifestaciju neće odbaciti kao svjevremeno prefiks asocijaciju u nazivu grada. Naravno, ne istaći Šmita i Šomiboja kao idejne tvorce, pokretače i realizatore svih dosadašnjih, značilo bi (u prevodu) izostaviti esencijalno iz priče jer , bez njih dvojice Užice ne bi ( nakon petokrake ) zasijalo novim , u ovom slučaju rokenrol i buk sjajem . Tako je bilo i na ovogodišnjem, koncerti, promocije knjiga te Skibby časovi gitare. Po programu , prve večeri smo imali predstavljanje knjige Isceliteljska moć bluza , novosadskog autora Tibora Nadja ( radi se o ozbiljnoj studiji ) već proverenog bluz zaljubljenika ( koga pamtim od pre petnaestak godina – svirao je u šabačkom Domu omladine ) a više nego li solidna posećenost iste budi nadu u povratak knjige kao osnovnog (ali zaboravljenog) obrazovnog štiva (bez obzira na oblast)!

Iste večeri smo uživali u koncertima The Doors Tribute Banda iz Vrbasa i valjevske hardrock grupe InVAzija . Obrnut redosled sastava koji su svirali te večeri je i moja jedina zamerka organizatoru jer , ne može neiskusna tribjut grupa zavredeti ulogu hedlajnera, na uštrb rspoloženja pristunih , ipak je Invazija mnogoiskusan i prepoznatljiv autorski sastav te je , nakon Valjevaca mogao nastupiti samo bolji , ali ne i lošiji ( u ovom slučaju ) sastav , koji je na izvestan način samo prizmeljio prisutne , umesto da ih digne a što se  postiglo za vreme svirke valjevskih hard rokera. Tako da , ako zanemarimo ovu primedbu, sve ostalo je štimalo , što bi rekli . Invazija je svojim , hard autorskim opusom, prema očekivanju već, pružila ozbiljnu i čvrstu svirku, ostavila dojam koji zavredjuje poštovanje , a ubedjen sam da će i u buduće pružati svoj maksimum. Čuli smo prepoznatljive( Ne dam , Ne brini, Samo tebe volim , Opravdano odsutan , Večeras …) . Ubedljivo najbolji autorski sastav severozapadne Srbije ne može podbaciti i to je potvrdjeno ovim , užičkim nastupom ! To što ih ne miriše aktuelna vlast u nj. gradu( neće ljudi da se sližu sa njima  to je u redu ) samo zavredjuje još veće poštovanje njihovih fanova jer , rokernol nikada nije pristao uz vlast ( izuzev kod nas ustanovljenih režimskih sastava ). Završne večeri ovog , sve značajnijeg urbanog ( moram to da naglasim ) muzičkog festivala , imali smo jedinstvenu priliku ( koja se ne propušta ) prisustvovati promociji jednog zbilja zanimljivog naslova i odslušati dva koncerta.

Za razliku od Ministarstva kulture, Užičani znaju "kude je taj Niš", te su tako u goste pozvali Ivana Blagojevića autora naslova Hod po džezu i grupu Jam Station takodje iz grada na Nišavi. Odslušao sam , naravno , i njihov nastup , zaključivši da su kao retrospektivci daleko ubedljiviji od neiskusnih Vrbašana, sa predhodne večeri . Stan Skibby Jimi Hendrix Tribute Band iz Chicaga  je nastupom za samo pamćenje , potvrdio već stečeni zavidan renome . Sa takvom preciznošću, fingers prefinjenošću i lakoćom Skibby je ( u dvostrukoj glavnoj ulozi , gitarist & vokal ) otprašio poznate nam Hey Joe , Purple Haze , Woodoo Chile i ostale iz Džimijevog opusa , te ovacije nisu izostale jer , ne može se ostati ravnodušan nakon odsviranih tih , jedan ili dva bisa nisu izostala, više ne znam , bio sam fasciniran jednostavno rečeno . In Wires Bluesrock Festival tako nastavlja sa već ustanovljenom praksom predstavljanja velikih i značajnih imena iz sveta rocka i bluesa, a što organizatorima u drugim gradovima ne polazi za rukom ( iz razloga ugradjivanja koje je moguće samo kada su u pitanju ovdašnji , režimski sastavi) . Gradski kulturni centar Užice ( čitaj Šomiboj, Šmit a od nedavno i Džoš ) nema tu praksu niti mogućnost ugradjivanja pojedinaca iz honorara izdvojenih za stejdž aktere, ovde je moguće jedino pokrivanje troškova ( a dogadjalo se ) iz sopstvenog džepa ). Tako da nije , uopšte nije preterano , na kraju , ponovo pohvaliti ( kada to već drugi neće i ne shvataju )  organizacioni odbor ovog , sve značajnijeg i prepoznatljivijeg simbola grada na Djetinji ( Altomanovićevog i Titovog ) , Zorana Mitrića Šmita , Miloša Milojevića Šomiboja i Aleksandra Jokanovića Džoša !Većina gradova u ovakvoj Lijepoj našoj ( po njihovoj već meri ) se ne može pohvaliti iskrenim i od srca kulturnim pregaocima te zaljubljenicima u rock i bluz, Užice evo , može a inima (ukoliko drže do gore navedenih ) preostaje da nešto i nauče od njih, ukoliko ih već nisu upile i postrojile , znate već ko!

U Užicu, 14.06.2015. godine

Sećanje na Zorana Miščevića (1995 - 2015)

POSVEĆENO   ZORANU  MIŠČEVIĆU

(04.04 1995. – 04.04.2015)

Kako krenuti, napisati odgovarajuće prisećanje na Zorana Miščevića, trema i dilema, odustati, smišljao sam i prevagnulo je ono, ne verujem da će se njegovi Beograđani setiti da je 04. aprila dvadesetogdišnjica od njegove smrti (i sedamdeset godina od rođenja), te tako ovaj ne bi smeo nikako izostati. Nisu se setili ni petnaestogodišnjice (opravdana sumnja se, evo, javlja i na dvadesetogodišnjicu ), niti jednom rečenicom se nisu osvrnuli na najsjajniju i nikada ugaslu zvezdu iz jugoslovenskog rok sazveždja! Ono, ne mari, zato smo tu mi koji nikada nećemo zaboraviti njega i njegove Siluete! Doduše, ne sedimo u Skupštini grada, ne donosimo odluke od značaja i manje važne, pa ni one vezane za nazive ulica, mada to vređa jer po manje važnima imenovaše pojedine, a takva jedna vezana za Miščevića je izostala.

Who knows, preminuo je u vreme Slobine vladavine, i, to mu, sasvim uzimaju za zlo. Uvoznici i lobisti anarhije, tiranije i kvazikulture te klirik orijentisani usko , i dalje likuju, rokenrol scenu pokušavaju ugasiti pošto-poto , jer , bunt se mora kontrolisati , marginalizovati barem, i plaše se tog, a tek stasale klince rokenrol kao kreativni impuls gotovo da  i ne zanima. Rokenrol se tako , posmatra kao praistorija , vreme komunizma što je jednako smišljenom zaboravu.Tako da novi nju primitivz pevači i zevačice preferiraju golotinju koja dominira kliropolit utemeljenim uredjivačkim kolegijumima. Ne znaju takvi da je Zoran Miščević beskompromisno i do poslednjeg daha , prkoseći nepisanim zakonima , ostao na stejdžu sve do svoje smrti (04. april 1995. godine). Lider, predvodonik svega avangardnog, kako u rokenrolu tako i oko njega se nije predavao. Naprotiv, istrajavao je , i ko zna dokle bi tako da ga smrt nije prekinula. Poslednji u karijeri nastup sa njegovim Siluetama u Paraćinu svakako je pokazao svu njegovu vitalnost, snagu i povrh svega ljubav vezanu za rokenrol! Miščević se nije prilagođavao ovom ili onom muzičkom pravcu, startom šezdesetih je krenuo u životnu rokenrol avanturu i ostao dosledan , menjali su se ostali članovi grupe, ali , ne i on , on bez kog bi stranice Yu rock enciklopedije bile mnogo, mnogo siromašnije . Danas, kada se osvrnemo i pogledamo koliko je on bitan za eks Yu scenu , te da je gotovo u potpunosti zaboravljen, neoprostivo je ! Izbeći ću i razna poredjenja , te on je u ravni sa ovim ili onim svetskim , čovek je bio ispred svog vremena i slična jer , istina je samo jedna i glasi: Otvorio je (ne samo odškrinuo) vrata percepcije svima koji su verovali u rokenrol i kao takav ostaje neponovljiv!

Otišao je u legendu koja će živeti sa nama koji su se divili Siluetama, barem toliko dugo ! U nedavno objavljenoj knjizi o grupi Bijelo dugme, autor naglašava koliko je bio iznenađen činjenicom da su Siluete ( na Stadionu JNA 1977. godine ) gromoglasno i ovacijama dočekane i pozdravljene ! I ponoviću : "Kad su bile Siluete, Dugmići su bili malo dete"!

Nedavno sam putem telefona porazgovarao sa najstarijim eks-Yu rokenrolerom Brankom Marušićem Čuturom (eks Duo Kosovac, 3+1, Alasi , Džentlmeni , Dah...), i čovek o Miščeviću jednostavno kaže: "Bio je čudo za mene , čoveka iz iste, rokenrol branše , čudo i za vas koji ste slušali i poštovali Siluete , a tek za one koji nisu toliko preferirali tu muziku!"

Marušić je i napisao nekoliko prepeva za Siluete(Živim sam, Noć za ljubav, Keti, Dosadan dan...), ali se odlično seća i tužnog 04. aprila te 1995. godine kada je sahranjen, a što ću i citirati:

"Zoran mi je bio veoma blizak , generacijski , ali još više po tome jer je pevao moje tekstove a i ja sam pevao na nj. pločama i svirao gitaru. Sa strane postavljeno ozvučenje, 500 možda 1.000 wati. Prvo govori Kašanin, dobro, bilo šta da kaže, uklapa se, predsednik skupštine grada je , u redu. Potom tekst-telegram Dejana Dunjića (eks Siluete sa mestom prebivališta u Londonu), i mislim da Bob Dilan , koga smatram za pisca, ili Dženis Džoplin u svojim songovima ne bi mogli tako da pogode sadržaj. To je bilo tako napisano, strašno napisano. I pomislih da je tu kraj, ali kad počeše , razbiše , razvodniše , pa jedan pa drugi , meni je došlo da , nisam mogao da verujem koliko ljudi nemaju mere , nemaju ničega! Odjednom , u sred svega toga , iz onih 1.000 vati, grunuše iz sve snage Stounsi (Tell Me). Moji su tu sahranjeni, prababa, baba, otac , majka i to je jedna vrsta emocije, a mislio sam i jedina. Sada najednom – igranka! Onda shvatim: da, tako se sahranjuje roker. I pomislim: vidi ga, uradio je to pre mene. Okrenem se da vidim gde su ti mlađi, da vide sve to. Međutim, nema ih ! Mislim na one, Bora, Bajaga, ta generacija, ako je to rokenrol! Ne, nema ih! Onda onako gnevan, sve što mi se desilo, ponovo mi se desilo u tom jednom satu tamo, napišem dan kasnije:

Ej, rokeri mladi

Ne videh vas puno na zadnjoj paradi

Kad se cepa deo roka

I zauvek hladi.

Čak su i Stounsi došli do nj. groba

Možda vas je sprečila ta još jedan proba

A morali ste doći u taj zadnji čas

On je bio ime za sve nas... I vas!

Nisam mogao da izdržim, ali nemoj da neko briše to što je on uradio! Nemoj da dira, ako si pošten prema sebi i prema rokenrolu, prema njemu i ne moraš: onda ne možeš da kažeš da je bio prvi u nekim stvarima, ali i da je bio najveći u nekim stvarima.

On je odradio posao za sve. Mogu da pišu, mogu da pričaju, ali ne mogu to da ponište niti da promene?! (iz knjige Fatalni ringišpil cenjenog Aleksandra Saše Žikića). Na stari, gotovo izraubovani singl sa naslovnom Ponoćni voz iz 1977. godine sam potpuno zaboravio, tek , odložih Žikićev Fatalni ringišpil, podigoh lift i poravnah iglu sa startom iste, još jedanputa Siluete! Boney M su istu stvar naslovile sa Gotta Go Home (januar 1979. godine ) i napravile svetski hit!

U Šapcu, 15. marta 2015. godine

Autor teksta: Živko Ivković

VALJEVO, 13. septembar 2013: INVAZIJA KONCERT

U Valjevu , 18. 09. 2013. godine 

Autor teksta - Živko Ivković

Diskografski najuspešniji valjevski sastav svih vremena  (EP vinilna ploča iz 1990 . plus tri cd albuma ) Invazija je konačno promovisao novi cd album , naslovljen sa  ’’ Uvek izmedju ’’ u prostoru rock kafea  ’’Kebac’’ 13.09. 2013. godine . Zanimljivo je da se kao izdavač ovog ostvarenja valjevskih hard rokera javlja šabački Kulturni centar !!!!!! Kapiram da Valjevo kao grad pobornik trulog , nazadnog tradicionalizma i ne razmišlja o progresu u kulturi , a o urbanim muzičkim pravcima da i ne govorim . Da, verovatno ljudi u kulturi nemaju jasan signal ........ Odsviran je kompletan materijal sa novog autorskog ostvarenja uz već prepoznatljive brojeve sa minulih izdanja . Miša , Šaja , Sale i Sida uprkos uprkos nezaustavljivom sveukupnom društvenom ,  kulturnom i egzistencijalnom sunovratu u nas , opstaju , guraju napred i sasvim zasluženo su u grupaciji sastava ’ Do poslednjeg daha ’ !

 Invazija institucija  će zauvek opstati ! Takav zaključak sam izveo nakon odslušanog najnovijeg promotivnog  UVEK IZMEDJU koncerta . Valjevski hard rokeri nisu podlegli jeftinim , sujetnim i nadobudnim sugestivnim preporukama preusmeravanja na ine , komercijalnije muzičke forme ( poput mnogo poznatijih ) .Ostali su verni sopstvenom , prepoznatljivom hard autorskom opusu , a što je  uostalom  razlog opstajanja i zavidne reputacije ovog sastava , barem kada je severozapadna Srbija u pitanju .Bendlider , vokalni solist i autor svih tekstova , ta motornopokretačka snaga sastava je van svake sumnje Milomir Miša Mišković ( na nj. tekstove muziku je uradio gitarista Vladimir Djokić Šaja ). Za stvar Opravdano odsutan je snimljen spot u ’Iz ruke ’ produkciji . Usput , za očekivati je i zbirku pesama ovog vrsnog tekstopisca ! Ono što zabrinjava je svakako odnos lokalnih valjevskih medija kada je rokenrol u pitanju . Logično bi bilo da su se osvrnuli barem na ovo , aktuelno ostvarenje Invazije , ali nisu !?! Da je reč o mentalitetu je nesporno, jer , po tom , ko ne zbori o trulom , nazadnom tradicionalizmu  i klirik oligarhiji neće imati medijsku podršku !

Pa ipak , očekivao sam koliko–toliko podrške jer, nekada su ovim gradom koračali samo slobodni, uspravni i progresivni , oni koji se uspraviše u vekove ( i nama omogućiše bolji život sve do nedavno ) , ali danas uspravno hodaju ( uz vlastito obezbeđenje ) samo partijski poslušnici ! Bilo kako bilo , tek , mit o valjevskoj Invaziji se polako ali sigurno sve više širi , dobija na značaju .
Invazija istrajava na afirmaciji sopstvene hardrock dimenzije , i sasvim je dokaz ovaj koncert koji je krenuo sa uvodnom Do pobede , nakon koje smo čuli i ostale numere ( Prevara, Put bez povratka , Pesma za nju , Crni andjeo , Opravdano odsutan , Bez tebe , Zlatno srce i Mogu sam ) uz bonus ispoštovane stvari sa starih albuma koje su se našle na ovom izdanju  ( Bg proleće , Minhen ’91. , Večeras i Pesma za nju ) . U odličnoj atmosferi ( maksimalno popunjen prostor ) oduševljeni posetioci su veoma brzo uspostavili onu neophodnu vezu sa grupom na stejdžu a što je rezultiralo pridruženim pevanjem i ovacijama, nezamislivo je kako su ispratili gotovo svaku stvar ( ! ) sa novog albuma.
Uopšte uzev , stvaralački opus ovog sastava je na visokom vrednosnom nivou , a što samo potvrdjuje da još uvek ispisuju svoju stranicu i ne samo na domaćoj rock sceni . Stoji i to , da bi domaća rock scena bez Invazije i sličnih sastava iz cele Srbije bila na putu nezaustavljive ugaslosti . Današnje TEEN-generacije možda i nemaju nekih velikih pitanja ( tako su podignuti ), ali im Invazija-opus ipak daje odgovore.

12. IN WIRES BLUESROCK FESTIVAL (20/21 JUNI GKC UŽICE)

AUTOR TEKSTA: ŽIVKO IVKOVIĆ (ŠABAC)

 IN WIRES bluesrock festival se odvija evo već dvanaestu godinu.
 Uz kontinuitet , tu bi mogli dodati i ono: uzlaznom putanjom ! Ono , ruku na srce, zamišljen u predodredjenim za rokenrol vijugama moždanim dvojice nezaobilaznih , dvojice idejnih tvoraca i pokretača ovog (Zorana Shmita Mitrića i Miloša Shommyboya Milojevića ) je poodavno prevazišao lokalne okvire i zasluženo sasvim nosi epitet internacionalnog ... Njihovi napori u realizaciji što kvalitetnijih sadržaja, su eto i rezultirali nastupima najznačajnijih svetskih rokenrol legendi ( na prošlogodišnjem su nastupili Big Brother & Holding Company )iz druge polovine šezdesetih i prve polovine sedamdesetih i to iz psihodelične rokenrol sfere ! Kako to uspevaju, samo oni znaju ....
Stoga kapa dole Šmitu i Šomiju jer , u rokenrolu nema nagrada , samo je zadovoljstvo ta , te se sa pravom divim dvojici ovih više od zaljubljenika u bluzrok samo . Tako su, eto, ulogu hedlajner sastava prve večeri ovogodišnjeg, poneli ni manje ni više nego grupa JEFFERSON STARSHIP iz San Franciska, što odmah, naravno , asocira na psihodelični zvuk . Bendlider užičkog psihodeličnog sastava Highlanders , Shommy Milojević , tako na moje pitanje , zašto ne porade na sopstvenim stvarima , je kratko odgovorio : šta će mi autorske, pa i ove osećam kao svoje !
Svojevremeno su isto pitanje postavili i Zoranu Miščeviću ( Siluete ), odgovor je glasio: "Sve te stvari mirišu jedna na drugu i , zašto ne pitate Ivana Pogorelića ima li on autorskih"! Ovogodišnji je startnim nastupom i otvorila pomenuta već užička psihodelična bluzrok grupa HIGHLANDERS ( Miloš Milojević gitara i vodeći vokal , Dragoljub Zumberović bubnjevi , Novak Stevanović bas gitara te Ignjat Milićević klavijature i prateći vokal ), pruživši jednu od boljih partija u svojoj petnaestogodišnjoj karijeri. Nesumnjivo usvirani , nadahnuti i raspoloženi za svirku krenuli su sa „Born On The Bayou“ (CCR), zatim smo čuli „Almost Cut My Hair“ (Crosby...), One Of This Day (Ten Years After), Long Time Gone (Crosby, Stills...) In A Gadda Da Vida ( Iron Buterfly )... Kako gitarskim umećem tako i scenskim nastupom plenio je , prednjačio , kako god, gitarist Milojević, te je utisak da su ovi muzičari dosledno psihodelik opredeljeni, i kada malo bolje razmislim , ne mogu se setiti koja bi to grupa iz Srbije mogla da im parira. Barem kada je ovaj pravac u pitanju ! Jefferson Starship , ili ono što je preostalo od tog sastava , basist Paul Kantner i gitarist David Freiberg, potpomognuti vrsnim muzičarima iz sadašnje postave ( Jude Gold gitarist , Richard Newman bubnjevi , Cris Smith klavijature te stvarno predusretljiva , vokalna solistkinja Darby Mary Vanagas sa iznenadjujućezbunjujućim visokokvalitetnim glasovnim mogućnostima )su pružili i više nego li se od njih očekivalo . Jedan zbilja sjajan nastup , propraćen ovacijama i pridruženim pevanjem, ostaće kod svih prisutnih kao ožiljak na srčanim kapilarima , mreži tih ......
Odsvirali su prepoznatljlive : Fresh Air , White Rabbit , Crown Of Creation , Wooden Ships , Pride & Joy Somebody To Love ........ ) ! In Wires ( Užice ) je , tu već nema dvojbe , naša psihodelična bluzrok prestonica ! Nakon oficijelnog , prešlo se u Mojo Club na neoficijelnospontani deo ovogodišnjeg 12. po redu ovog bluzrok festa. Druženje bez granica uz naslućenu sasvim dozu verbalne razgolićenosti ....... Naredne večeri je svoju ’’ Električnu zastavu ( u podnaslovu ’’ Tajanstveni voz za neonsku dugu’’ predstavio Žikica Simić) ! U pitanju je autorova lična rokenrol karta , pozamašno jedno delo ( i jeste to ) ili u prevodu svi nj. tekstovi iz raznoraznih perioda, plasiranih u magazinima za koje je autor svojevremeno pisao . Čovek piše onako kako i oseća, doživljava , na koncu i , ne sumnjam d će ovaj naslov ostaviti dubokog traga ......

Zatim su nastupili gostujući sastav iz Slovenije EL KACHUN, te dva lokalna sastava - BARAKUDE i HADŽI PRODANE DUŠE. Kakvo iznenađenje Šmit i Šomi (vrata percepcije su pooodavno za njima) smišljaju za sledeći, 13. po redu In Wires, ostaje da vidimo (poznavajući ih , ne sumnjam u još jedno zvučno ime ), i neka ostane to, jer , njihov nadređeni je rokenrol. 

U Šapcu , 23. 06. 2013. godine

14.USKRŠNJI ROCK MARATHON

                  14.USKRŠNJI ROCK MARATHON

                           04 / 05 MAJ, 2013. GODINE

                        BAŠTA KULTURNOG CENTRA

                                         ŠABAC

Autor teksta: Živko IVKOVIĆ (Šabac)

                      
Novi ( stari ) šabački klinci . puni energije, ostaju duboko verni nasledju rokenrol stvaralačkih vrednosti proširujući ih svakom  pruženom prilikom novim i novim saznanjima . Njihova posvećenost najpopularnijem svetskom urbanom muzičkom pravcu nije za potcenjivanje , naprotiv ...... Potvrda je to da su na najboljem mogućem putu, putu izlaska iz  kriznog razdoblja , a spoznaje prosvetljenja  naravno neće izostati u vremenu ispred ........

Biti ispred stejdža , odslušati ih , pravo je zadovoljstvo , i to u prostoru gde je sve vezano za rokenrol u gradu i krenulo tačno pre pola veka , dakako da se radi o jedinom kultnom rock prostoru u gradu , bašti Kulturnog centra ( ex Dom omladine ) . Uveren sam , ukoliko nastave ovim tempom , da će nj. autorski kapaciteti , uz podršku odredjenih struktura iz kulture ubrzo  kulminirati i prvim oficijelnim muzičkim izdanjima . Naravno , ovakvo jedno razmišljanje je rezultat odslušanih nastupa svih šabačkih sastava na 14. URMu.

Dok se reka uličnih šetača u svojoj neodlučnosti kretala glavnom ulicom u potrazi naj in prostora za provod , iz bašte Kulturnog centra vetar je snagu ozvučenih instrumenata prenosio do tih neodlučnih , i naravno, nekoliko stotina se odlučilo za svirke u pomenutom prostoru a što se ispostavilo kao sasvim ispravna odluka. Rokenrol je kao transmiter koji prenosi važnu poruku , i , za divno čudo , od nekoliko stotina prisutnih , udeo starijih u tom nije bio za potcenjivanje . Nije naravno teklo sve po zamišljenom ..........

U poslednjem trenutku nastupe otkazuju sastavi Crna strela , Topalovići i na opšte čudjenje šabački pankrok predvodnici , grupa Skepsa !Razlozi su naravno samo njihovi.

                            Sastav koji nas je uveo u ovogodišnji , 14. po redu URM je zaveden pod imenom ORL ( Otorinolaringolozi )a od prošlogodišnje četvorke , čuli smo samo preostale , Pavla Rankovića i Lazara Božića , anplagd duo koji se predstavio stvarima : Rancid – Salvation , obradom Uz Maršala Tita  i hc numerom Samo pijan  ! Ovakav sled dogadjaja vezan za Orl satav je potpuno neočekivan ........ Potom su nastupili gosti iz Platičeva , CARPAL TUNNEL! Zanimljivo je da se u ovom sasatvu kao gitarist javlja Luka Stefanović , sin proslavljenog šabačkog bubnjara , člana grupe Lokomotiva , Vladimira Stefanovića !Sastav je oformljen pre više od dve godine, momci su pružili sasvim solidnu svirku, ali , uzevši da se ne radi o šabačkom sastavu , to i nisam pokušao zalaziti u neku analizu nj. nastupa i ponudjenog muzičkog opusa . THE FANTASY je na prošlogodišnjem nivou i sa gotovo istovetnim repertoarom ( Wicked Game - --Him , Srbin je lud – Riblja čorba ) uz dve autorske , Prepreka i R’n’r . Uz samo jednu personalnu izmenu ( sastav je napustio Jovan Jakovljević, na nj . mesto je uskočio Bogdan Tošić ) i The Fantasy nije napredovao koliko se to , na koncu od njih i očekivalo .Očigledno da je grupa još uvek u fazi sazrevanja !CONVOY je ostao bez Jelene Stefanović vokala i gitariste Marka Stojanovića, te su se ( mada okrnjeni ) i kao trio sasvim uspešno predstavili , ostavši , usput verni klasik rock zvuku iz druge polovine šezdesetih i ranih sedamdesetih ( I Can’t Explain – The Who, Come Together- The Beatles, Sunshine Of Your Love – The Cream). Videćemo da li je istrajnost vrlina ovih mladića . Beogradski sastav IZA TAMNIH NAOČARA  uobličen kao alternativnopsihodelični se pored autorskih ( Prijatelj , Vetar i Strah ) predstavio i sa nekoliko skinutih ( Dirty Magic – Off Spring , White Rabbith- Jefferson Airplane ... ) ! Hedlajner sastav prve večeri 14. URMa , A.D.TOPIĆ & HIS TIME AFTER TIME su na repertoaru imali uglavnom stare , na jugoslovenskom nivou prepoznatljive numere iz opusa grupe Tajm ( Hegedupa upa , Super star , Dok ja i moj miš ...... , Istina mašina , Etida ( Korni grupa ) , Makedonija , Da li znaš da te volim , Elizabet x 2, Za koji život treba da se rodim ........... )

                    Nema sumnje, Dado je za članove svoga sastava odabrao sjajnu ekipu saradnika , svirali su besprekorno ( i pored manjkavosti vezanih za zvuk ) te i ne čude nj. brojni nastupi širom Srbije .Po meni , u prilog im svakako ne ide izbor numera za ovaj šabački nastup, numera sa ne tako zahtevnim vokalnim interpretacijama. Na koncu ,i svet  u kome živimo ne nudi ni malo pozitivnog , te je stoga nastup ove grupe bio prilika da se podsetimo na stara dobra vremena, a s tim u vezi , in corpore iz KCa , na čelu sa direktorkom Gordanom Marković zaslužuju sve pohvale  ............ Barem na dva-tri sata pobeći od današnjice , surove realnosti koju ta donosi , iz besmisla tog je, svakako dijagnoza ..............

                    A Dado , Dado je naš, hvala mu od srca , odveo nas je ( barem na kratko ) od provalije u kojoj smo svi jer , prikovani za dno i bez pogleda na gore , kao da smo odustali i od ruke spasa ............Da je rock umnogome bitan za mlade , videlo se druge fest večeri jer , uprkos kiši više stotina mladih je ispratilo svirke najavljenih sastava ! Debi nastup zabeležio je šabački hevi trio TEMPLE OF ASTAROTH, podžanrovska odrednica doom/stoner metal ! Miša Živanović, Daniel Jelić i Darko Marinković su članovi ovog sastava , a odsvirali su izuzetno zahtevne : Funeral Of Police- Electric Wizarda i Man Home Hammer – Macine Head . Usledio je nastup pankrok sastava SPRŽ ! Osnovci tek , deca starijih šabačkih rock muzičara su , očekivano pružili dobru i zanimljivu svirku ( Sheena Is A Punkrocker – Ramones , Tako obična i Nervira me to što stalno idem u školu ( autorska ) , i više nego li solidan start ovih dečaka nagoveštava da se na njih mora ozbiljno računati .Potom smo čuli još jedan sastav pank provinijencije , gostujući sremskomitrovački SPUNK ! Jedan od retkih ansajnd sastava sa isključivim autorskim stvarima ( Pobuna , Neradnička klasa, Hodaj hodaj , Isti kao svi , Polja leševa i Fejsbuk generacija ) . Autori svih stvari su članovi ovog sastava Aleksandar Marić , Igor Lamešić , Dimitrije Beljanski i Daniel Pirić . Rumljani , sastav Drunk Jack , mada najavljeni , uopšte se nisu pojavili !Zatim su se debi nastupom predstavili i članovi novoformiranog sastava BITE THE BULLET nagovestivši da se na njih u nekom vremenu ispred mora najozbiljnije računati . Sjajna svirka ovog hevi trija je nadam se samo uvod u ono što će tek uslediti , obzirom na nj . apsolutnu posvećenost i zbilja zaljubljenost u ovaj muziki pravac . Izveli su sopstvene: Zašto se budiš i Kao da je tu, uz samo jednu obradu : Kill Switch Engage -   Holy Biver ! I tako su na samom startu zavredeli naklonost zaljubljenika u hevi zvuk . Luka Smiljanić , Bane Antonić i Mario Grdić su tako ispraćeni ovacijama.......Sastav ANEMONA se za razliku od nastupa na prošlogodišnjem URMu, kada su svirali isključivo skinute stvari , predstavio i autorskim opusom ( Živim sa tim , Beznadje , Tvoje ruke , Pakao i Bolje idi ) ali sam nastup je ostao na tom prošlogodišnjem nivou ........                .                      Posebna priča je grupa MIDGARD, nekada najpopularniji i najslušaniji hevi sastav u SR Jugoslaviji , koji eto ni malo nije izgubio od te ozbiljnosti , briljantnosti i autentičnosti ( podsetiću , prvi su krenuli sa motivima iz Pravoslavlja u hevi metalu na našim prostorima ) ! Sled okolnosti , izgurivanje u prvi plan režimskih sastava uz smišljeno zapostavljanje rocka je bitno uticalo i na nj.kreativni rad . Pa ipak , nikada se nisu predali , Midgard hevi procesori su više puta najavljivali povratak na ne tako uzavrelu hevi scenu Srbije , muzika je uvek igrala bitnu ulogu u životima članova ovog sastava , a   period stagnacije ove grupe treba posmatrati i kroz prizmu sumorne današnjice.........Bilo kako bilo , Midgardmetal je zabeležio još jednu sjajnu svirku  ( Večna su polja Sunca , Ona se vraća u grad , Nema više heroja , Poslednja , Seti se , Noć dugih noževa , Vraćam se , Zauvek si moj greh , Od tebe daleko .... ) . Očekivane ovacije nekoliko sstotina prisutnih nisu izostale .........

                        Uz besprekoran zvuk, TANJA JOVIĆEVIĆ & RICH BICH su zatvorili ovogodišnji (14. po redu URM) sa opusom prepoznatljivih , što skinutih što stvari vezanih za Tanjinu Oktobar 1864. epizodu ( Denis , Crni ples , Nadji me , Sam ......... ) . Na koncu , konaca , URM je zamišljen kao godišnja smotra šabačkih rokenrol satava uz obavezne hedlajnere i sasvim je opravdao očekivanja . Zanimljivo je da  najtiražniji šabački pisani nedeljnik Glas Podrinja niti jednom rečenicom nije najavio ovu smotru , a o izveštaju sa iste da i ne govorim !!!!!!!                        

                          

Legende još prže

Autor teksta: Živko IVKOVIĆ (Šabac)

 

 

1. Pola veka roka u Srbiji: Legende još prže

"U jednom nezaboravnom ambijentu, pred prepunom salom Dadova, Branko Marušić Čutura i prijatelji su više nego dostojno obeležili pola veka rokenrola u Srbiji.

 

Konačno 1958.g. se uzima za start rokenrola u Srbiji i Jugoslaviji te je time Čuturin doprinos nemerljiv." 

2. Prvi deo teksta ("Najstariji jugoslovenski roker... ")

 

3. Fotografija

4. Drugi deo teksta

POSVEĆENO GRUPI SMAK: Ovo je SmaK, a ne ono

U Šapcu, 29/30 decembra 2012. godine

  

Autor teksta: Živko Ivković  

 Leto na izdisaju , đaci su već od prvog septembra u školskim klupama, a ne kao do nedavno, od šestog ........ tek koliko da se zna , sve iz komunističkog razdoblja, mora se brisati i gasiti . Bliži se šabački vašar , ili , cigansko-seljačka olimpijada , drugačije i primerenije nazvana. Tada će seoski građani pohrliti u grad , kod svojih rođaka , gradskih seljaka ! Smuvaju kintu , negde duboko u unutrašnje džepove , nabace pristojne xxxl gradskoseljačke in trenerke i , pravac smorvilski vašar ........ Pečenje ( sa ukusom prašine ) uz , nekada najgora , a danas naj in piva (Lav i Apatično ), pevaljka na stolu, zinula joj izražajna , pa i ako je neki popa , raspopski zaseo , nameračio se na  ... , jer , kvalitet izraza se u datom meri dobrodušnim razbacivanjem dokumenata od trajne vrednosti , ili u prevodu papirnih apoena novčanim ..... Šabački vašar , udarna puta dva vest na sveukupnim lokalnim stranačkim Ds medijima , vašarište Mihajlovac, komunalci uredili za tu prigodu po najmerilima EU, za sebe , za goste , uspeh je to , viđenija klika da se ponosi postignutim ........

Svirki u gradu , gotovo da i nema! Meteor ( jedan od mnogih ) se zabio negde u (na sreću ) nenaseljeno područje ......

Kometa (jedna od mnogih ) u ogromnom luku , uz užaren već, preletela je Smorvil ! Stories o SmaKu sveta sve učestalije , nek’ propadne , pa i nije šteta!

                                  Je l’ tako Jolanda ......
                                  Jeste , moj bre , brkova mi .......
Gluvario sam , bez određenog mi , uz proganjajuću , ne senku , kometu onu već , meteor onaj ......  Šta li , tek , nikada praznoveran , ali , ubeđivao sam sebe kako su u pitanju , ne redovni , oni , ali sigurno povremeni ,  prirodni utisci nedelje ...... Samtajm , in maj majnd , gou in pluskvamperfekt, seventiz , jea , igzektli seventiz .......
Smrad koji se nadvio nad Lijepom našom , posebno nad Smradvilom – Smorvilom, nije samo jedan iz nekada široke ZORKINE lepeze otrovnih , ovaj je , oridnarno žut i sveprisutan .....
                                  What’s happened !
                                   Rock n roll je utihnuo !
                                   Tamo za yellow njih  .......
                                   Ne i za nas , kontra yellow !

Kako tako , ali preživesmo sve nj. zlobe , sujete , malograđanštine , egoizme ...... Uspravno hodamo ! Ne obaramo poglede ! Last oktobarskih , krenulo je šuškanje , NEPONOVLJIVI rides again !!!

Razmenjivali smo nepotpune ....... Hapšenja prodavaca široke lepeze yellow poison su nastavljena ....... SmaK sveta se , po pronađenim uklesanim , određenih starih civilizacija , imao dogoditi 21. decembra tekuće .....

                                   Kome verovati , kuda neodlučnost , Cer blizu , Rtanj udaljeniji ......

                                   Noći su protekle besane , bunilovdani prisutnost .......

                                    Grom nije pukao , ali kao da je ........

Potvrđeno je , SmaK sveta je prolongiran sa 21. na 29. decembar!!!!!!

 Ima da nema karata za SmaK- pomislih – snalažljivi sa kartama na osmehu već ...... Ne i ja  .......

                                   Ultimately .......

                                   I’m waithing for the skywheel !                                                      

                                   Ultimately .......

Uvodna Kad spavaš sam  je nagovestila nedoživljeno uzbuđenje , jeza , podrhatvanje , poneka suza , oseti to čovek ......Parter nikada puniji , tribinski prstenovi takođe , a po ugledu na uparterizovane već , i oni poustajaše , zadržaše stajanja ta do kraja koncerta .......Dugo se čekalo na jedan ovakav SmaK koncert ! 

Ohne Filter book ( citat ) :

Mnogi će reći , SmaK više ne radi , otišli su u penziju , ali nisu , sviraće zauvek na našim gramofonima , dekovima i plejerima, i nisam jedini koji je bio ubeđen u nekakvu reinkarnaciju , povratak – revival grupe SmaK ! SmaK na svim jezicima sveta znači samo jedno: NEPONOVLJIVI !!!!!! ( kraj citata ) . Neviđen emocionalni naboj , preko dvadeset hiljada SmaK fanova iz ex Yuge je stajalo i uz priduženo pevanje sa Borisom ,  dokazalo svoju , doslovno rečeno , doživotnu privrženost tom već pomenutom nebrojeno puta , Samostalnom Muzičkom Ansamblu Kragujevac ! Who knows na koliko sam koncerata i svirki tokom svoga rokenrol življenja bio , sećam se , bilo je i onih niskoemocionalno bezličnih...

 Znam , znaju , SmaK nikada nije slovio za ’’ podobni ’’ sastav , ali se , uprkos tome , nj. saund prenosio sa generacije na generaciju ......... Ova, neoverena, ide na adresu onih koji nas guše svojim prkimitivizmima i nazadnim shvatanjima, ostavite nas , ne servirajte deci balegarstvo , imamo mi svoj SmaK san i put !!!! Ma , svašta u trenu proleti čoveku kroz nekorumpiranu .....

                                      Kam bek u stvarnost i arenski enterijer ....

                                      U dahu , dah jedan .........

                                       Šumadijski bluz .....

                                       Jea !

Na omotu dvostrukog EP albuma , sa Satelit naslovnom , koji posedujem stoji : Dragom mužiću za 24. rođendan !

                                       Thanks Shmolleth !

                                        Tendži – tandži ....

                                        Profesore hej , ne znam da li si među živima , but , thanks for all .....

                                        Biska 2 .....

                                        ...... a gde sam sada ja .........

                                        5. maj ....

                                        Cepelinima !

                                        Miris nje ....

                                        Ostaje u svakom od nas .....

                                         Idi ......

                                         Rano je .....

                                         Odlazili smo, vraćali se .......

                                         Možda imam vremena ......

                                         Sve SmaK vreme ......

                                         Alo alo ....Nemate više kredita za ovaj poziv .......

                                          Samo ovaj večerašnji je besplatan .......

                                         U Telekomu više ne sede Crne dama sa ’’ trajnom ’’ nafrizirane .....

                                          Ulazak u harem .....

                                          Zabranjen , izuzev bogatunima iz pritvorskih jedinica .......

                                          Satelit ....

                                          Satelit ....

                                          Satelit !!!

Satelit je doneo SmaK ! Negde iz daleka , čuju se daire , mesečevom rekom dolaze Cigani ......

 Fenjeri se pale .......

Nikada ih nismo ni SmaK gasili ......

 Hteo bih da zahvalim svima koji su došli iz bivših jugoslovenskih republika , Niša , Kragujevca , Novog Sada , Čačka i , da ne nabrajam , trebalo bi mi pola sata......                                           

 Ovo je SmaK , a ne on...

              

ZORAN ILIĆ: SMORVILSKA HRONIKA // PRIKAZ

ŽIVKO IVKOVIĆ - OHNE FILTER
Roman;
izdavač: Kulturni Centar, Šabac, 2012.

Živko Ivković, pisac iz Šapca nedavno je objavio novi roman OHNE FILTER. 
Kratki prikaz koji sledi jeste delo blogera Z.I.

Zoran ILIĆ: SMORVILSKA HRONIKA

Smorvil je gradić na obali Save. U pitanju je desna, a ne leva obala reke. Takva su vremena: desno je poželjnije od levog.

Isto tako, Smorvil se nalazi na Zapadu (ne Nedođije) već Srbije. Ili ako vam je draže, više vam se dopada, domanovićeve Stradije.
To su geografske koordinate u kojima se kreće i živi Ivkovićev junak i, na neki način, autorov alter-ego Džouk. On je ostareli roker koji se ne odriče svoje prošlosti.
Što se tiče sadašnjosti, Džouk je jednostavno ignoriše. Ona za njega jedva i da postoji. Pa, ako i postoji onda je ofarbana u žuto. Jer kao što je boja Džoukove prošlosti bila crvena tako je boja Džoukove sadašnjosti – žuta. Neko je svet njegove mladosti prefarbao u žuto. A to krečenje nije bilo tako bezazleno već je urušilo čitav raniji Džoukov svet. I tu uopšte ne važi onaj poznati i rado citirani grafit: „džabe ste krečili“.
Neko vispreniji bi to krečenje definisao i nazvao „cementiranjem stvarnosti“. Jer tu se, zaista, više radilo o cementiranju i betoniranju nego o bezazlenom jednosezonskom krečenju!
Ali vratimo se Smorvilu, gradiću na desnoj obali Save. Kao što mu to i ime i kaže, u njemu je često monotono i dosadno, i zato Džoku ništa drugo ne preostaje već da spas potraži u putovanjima.
Ono što ga pokreće na putovanja jesu muzička dešavanja: koncerti, rok i džez festivali... Na sreću, toga u Srbiji i na početku XXI veka ima sasvim dovoljno. Nije baš sve presušilo u zemlji Srbiji.
Na tim putovanjima, Džouk sreće svoje stare prijatelje, poznanike... Jedan od njih je i Špinojzio, tranzicijsku gubitnik.
U romanu Živka Ivkovića ženskih likova gotova da i nema. Rokenrol je muški posao, i tu nema previše mesta za pripadnice lepšeg pola.
Ali zato u Ivkovićevom romanu ima sasvim dovoljna prostora za najpoznatije ex-Yu rokenrol grupe: Crvene Koralje, Kerber, kragujevačka Agata... Dubrovački Trubaduri, Smak... Svaki detalj se o njima zna, pamti i prepričava. Prenosi...
I zato je Ivkovića knjiga puna takvih, hronoloških detalja o ex-Yu rokenrol sceni.

TRINAESTI USKRŠNJI ROK MARATON

13.USKRŠNJI ROCK MARATHON
ŠABAC, 14/ 15 APRIL
KULTURNI CENTAR

 

Održan je i trinaesti Uskršnji Rock Marathon u Šapcu! U dve maratonske rock večeri nastupilo je ukupno trinaest sastava iz Šapca , Rume i Beograda, uz naravno headlinere, valjevsku Invaziju i grupu Galeta i Najde iz Niša , koju su , usput , činili pored pomenute dvojice i Miša Stanimirović na basu te Vladan Božilović za bubnjevima.

 

 U subotu, prve večeri dakle, čuli smo satave iz Šapca i gostujući sastav Freak Out iz Beograda, koji je i otvorio ovogodišnji URM . Nakon njih , na stejdžu Kulturnog centra smo imali šabački sastav OTORINOLARINGOLOZI ( ORL ). Repertoar grupe je pored skinutih stvari grupa Pekinška patka, Subways i Nofx sadržao i jednu sopstvenu , autorskog tandema Božić/Mihajlović (Kokice na sto). Klasik pankrok sastav TOPALOVIĆI se predstavio u svom već prepoznatljivom stilu, tako da su uz dve numere šabačke OI pank grupe Pičke iz devedesetih (Šabac i Daj vina ) otprašili i autorske: Ratko Mladić svira u mom bendu, Komšija govno pandursko i Vodoinstalater . PSYBOX group , predvodjen gitaristom Mikijem Katanićem ( ex Ništa ali logopedi ) se predstavio opusom stvari sa prvog i za sada jedinog cd albuma ( Brzina, Šećer devojka , Dogs Drives Cars , Olovke ..... ) . 

E, onda je zasvirao pankrok sastav SKEPSA i, blago rečeno uzdrmao sve prisutne . Mislim da je to jedini sastav koji se odvažio i na dva cd albuma ( drugi je još uvek imaginarni ) ima isključivo sopstvene stvari uperene protiv aktuelnih vlastodržaca ( Narod voli , Budžetlija , Proleterska , Sekuritatea, Standard, Sekte , PDV , Skepsa ..... ) . To da su posebna priča , da je svaki njihov nastup sa ovacijama dočekan , itekako stoji ......Naravno , svirke im uslovljavaju skidanjem sa repertoara odredjenih numera ( što je sasvim normalno u demokratski uredjenim društvima kao naše )a što se ovog puta nije dogodilo !!!!! DOBRO POLJE je kombinacija Šapčana i Beogradjana, sa naglaskom na čist ( možda i previše ) gitarski zvuk Gage Petronića , apsolutnog lidera u grupi koji je i napisao sve dobropoljske numere. Nosioci večeri , valjevski melodik hard rok sastav INVAZIJA , u svom , već prepoznatljivom i mnogo puta vidjenom izdanju su , malo je reći , ali oduševili maloborojne posetioce te prve večeri URMa . Valja svakako istaći da je iste večeri organizovani Prvi rock festival u obližnjem selu Drenovac , ali i paralelna svirka beogradske grupe Block Out u sali Narodnog pozorišta !!?!!?!??!!!! Šta reći , prećutati, preći preko svega, ne znam , ali obzirom na činjenicu da u institucijama mladih sede rock analfabete, koje su , usput, tačno znale kada će biti održan Urm , to i ne čudi da na površinu izbija ili je barem trenutno u vodjstvu opcija sujetnozlobnih ........Šabački THE FANTASY sastav prvi kreće u nedelju , i to je još jedan u nizu mladih , neafirmisanih , koji obećavaju , Urm je tu da im pruži šansu , iskoristili su je , odsvirali su Born To Be Wild, Tush, Odlazim ( Yu grupa ) ali i sopstvenu ’ Prepreka ’ ! ROCK’ROLL REVOLUTION su ostali na prošlogodišnjem nivou , čuli smo stvari . Tolerancija , Zabranjena ljubav , Ljubav prolazi znaj ..... ANEMONA je zasigurno grupa koju čine najmladji članovi , bend je do Urma zabeležio samo četiri nastupa , uz prisutnu nesgurnost i ne čudi repertoar zasnovan na isključivo skinutim stvarima poput : Olovka izgubljenog srca/ Six Pack , Maske / Osvajači , Ti me ne voliš / Negativ ..... Poznavajući dečake ne sumnjam da će ubrzo krenuti onim pravim, autorskim putem ...... DRUNK JACK iu Rume su za ovu priliku odsvirali numere grupe Motorhead ( We Are Motorhead , Ace of Spaces ...) ali i Drunk Jack / Illusionist ! Šabački CONVOY se odlučio za šezdesete : Jumpin’ Jack Flash , I Put Spel On You, My Generation, Sunshine Of Your Love , delovalii su prilično usvirano ! Sastav na koji svi tipuju , sastav koji već sada uživa znatan ugled iz razloga izvrsnih mladih instrumentalista, medju kojima prednjači mladi Luka Smiljanić solo gitarist grupe je , van svake sumnje REGRET , i može se sobodno reći da su pružili najozbiljniju , najzreliju svirku i pobrali zaslužene aplauze . N repertoaru imaju desetak autorskih numera , nadaju se izdavanju prvog albuma do kraja godine , ali su se tog 15. aprila odlučili za stvari grupe Megadeth ( Symphony of Destruction, Addicted To Chaos, Dread and The Fuggitive...... ) I, šta reći za MIDGARD , sedamnaest godina rada, dva albuma, svojevremeno najslušanija grupa u nas , trenutno privode kraju rad na trećem cd albumu, tog 15. aprila su odsvirali ovim redom stvari : Večna su polja Sunca , Nema više heroja , Seti se , Zauvek si moj greh , Ustani i ne daj se , Mi odlazimo ........Na koncu , nedelja , to drugo maratonsko veče , bez paralelno smišljenih svirki je privukla rekordan broj ljudi u sali na spratu KCa ! Ovogodišnji maraton su zaključili GALE i NAJDA . U prepoznatljivom maniru, sa toliko iskustva iza sebe , su za relativno kratko vreme ustalasali dvoranu Kult . centra , svirali su i pevali naizmenino stvari iz opusa grupa Smak i Kerber . Pridruženo pevanje se podrazumevalo , i to sve vreme svirke ! Šta reći , izuzev ’ Long Live Rock n Roll uz priznanje timu iz Kulturnog centra i direktoru Milošu Tojiću na besprekornoj organizaciji !

U Šapcu , 19. 04. 2012. godine 

autor teksta: Živko Ivković

forever rock 'n' roll: Živko Ivković

WELCOME ON THE ROCK PLANET

 

Dobro došli na rock planetu! Pri stupanju na ovu, rock planetu, obavezan je karantin, a vreme provedeno u istom je test, preko potreban radi eliminisanja foliranata, koji će biti vraćeni prvim brodom na svoju matičnu planetu, planetu sujete, zlobe, mržnje, emitera raznih vera, nejednakih, nacionalista, pinkvizitera i pinkvizicije. Period prilagođavanja je ovim isključen, nije moguće prilagoditi nekog kome je rock način življenja i interesovanja stran, a svi oni kojima je rock život ceo nemaju razloga za brigu, ili, ako ste mladi, zakoračili ste tek korakom jednim u rock život, nastavite, na pravom ste putu, od vas mladih se očekuje samo jedno, nema povlačenja, nema predaje, nema odustajanja, istrajte na putu ka vrhunskim rock vrednostima i duhu hipi filozofije (starim više od pola veka) najslobodarskijim na svetu, koje su svojevremeno, jedine uspele stati na put globalnom verskopolitičkom zagrevanju! 

 

LONG LIVE ROCK'n' ROLL!

Zvezda koja će večno sjati

  

Sećanje na ZORANA MIŠČEVIĆA (1995-2010)

Autor teksta: Živko IVKOVIĆ (Šabac)

Od polovine devedesetih (preciznije 04.04. 1995. godine) ugasila se najsjajnija zvezda u jugoslovenskom rok sazvežđu. U pedesetoj godini svog izuzetno burnog življenja umro je ZORAN MIŠČEVIĆ (rođen 17. septembra 1945.), vokalni solista i basista na početku karijere VIS-a SILUETE! Prvi rok šoumen u nas, krenuo je sa javnim nastupima startom šezdesetih, a SILUETE beleže prvi nastup 1961. godine u "Domu sindikata" na koncertu Đorđa Marjanovića. Nema dileme da je uz B.M. Čuturu, Miščević jedini izvorni rokenrol singer. Miščevićeva duga, zlata boje, kosa je rezultirala masovnom histerijom devojaka tog vremena, vremena u kom se nije blakonaklono gledalo na takve, ali zlatni pramenovi njegove kose su i danas sinonim za rok zvezdu u vremenu pionirskom. Upustiti se u profesionalne rok vode tada (pre gotovo pola veka) su i mogle samo harizmatične ličnosti poput Miščevića. U Engleskoj tog vremena su ludovali za članovima sastava Bitls, Roling Stouns, Enimals, čupale su devojke kose, vriskale i plakale. U Jugoslaviji se to isto događalo, Ali na koncertima Zorana Miščevića i Silueta. Širom "lijepe Juge" organizatori su bili na mukama, u smislu normalnog privođenja kraja njihovih koncerata.

Siluete nakon svirke u "Domu sindikata" odlaze na Jadran, i tamo nastupaju po letovalištima. Po povratku u Beograd, Simjanović prelazi u Elipse, a Miščević, Plesničar, Gluščević i Mihailović formiraju sastav Lutalice (pobednici Gitarijade 1964. g. na Sajmištu).

Od 1964. godine Miščević je ponovo u Siluetama, u nama najpoznatijem sastavu: Ljuba Đorđević, Dejan Dunjić, Kraka Petrović i Boban Todorović.

Svirali su svuda po gradu, Dom kulture Vuk Karadžić, Taš kafe, Euridika, Dansing sala Doma omladine, Gradski podrum... Potom se grupa cepa na dva dela. Sovilj formira svoje Siluete, a na drugoj strani je ostao Miščević sa svojim. Doslovno su svojim nastupima šokirali ondašnju javnost, novine beleže da takvih nastupa nikada nije bilo na našim prostorima. Ustanovljavaju sasvim nove standarde kada su u pitanju scenski nastupi jednog rok sastava.

Potkraj šezdesetih u, tada najpopularnijoj emisiji "Veče uz radio", voditelj Nikola Karaklajić dva puta pušta "Džamping Džek Fleš", stvar Stounsa, rekavši da sami razlučimo da li smo prvo čuli Siluete pa Stounse ili obrnuto. Podatak koji nam dovoljno govori na kakvom su nivou bili tadašnji sastavi (od kojih je samo u Beogradu bilo više stotina) jer stvari su skidane besprekorno tako da se i repertoar Silueta zasnivao na skinutim stvarima. U pisanje sopstvenih stvari (izuzev prepeva), nisu se upuštali iz nekog razloga.

Godine 1977. na stvar nemackog sastava Night train pod nazivom 'Hallo Bimmelbahn' Miscevic pise prepev koji naslovljava sa 'Ponocni voz' i pravi jugoslovenski hit. Naredne, dakle 1978. disko grupa Boney M stvar Hallo Bimmelbahn/Ponocni voz prekomponuje u Gotta Go Home koja postaje svetski mega hit.

Širom Juge Siluete obaraju sve rekorde vezane za posetu na koncertima. Kada su svi navlačili odela i bili podšišani na takozvanu "tarzanku", Siluete su iskakale iz tog propisima uređenog izgleda, počev od šarenolike garderobe (u susret hipi pokretu), pa sve do dugih kosa. U šezdesetim se pevalo: "To već zna svako dete, najbolje su Siluete", a u sedamdesetim: "Kada su bile Siluete, Dugmići su bili malo dete."

Jedan ugledni beogradski novinar je bio kategoričan: "Potpisujem da ono što su na sceni radili Zoran Miščević i Siluete, Stounsi nikada neće!" I bi mi drago kad sam to čuo. Moja malenkost je, usput, uvek podupirala jednu takvu tvrdnju jer, svi se slažu, Miščević nije imao od koga učiti i naučiti scenski rok nastup: početkom šezdesetih TV prijemnika nije bilo!

Istina je jedna, verovati u rokenrol i kapirati ga kao način življenja! Moto prihvaćen u šezdesetim, živi i dan-danas. Mnogima je danas teško i zamisliti da je Jugoslavija bila deo sveta jer svi svetski kulturni tokovi, bez obzira da li se radilo o rokenrolu, slikarstvu, avangardnoj umetnosti i književnosti bili su prisutni i bila je to jedna kulturna utakmica između republika u SFRJ, u prihvatanju i kreiranju pravih vrednosti, a danas, eh danas...

Zoran Miščević i Siluete su svoj poslednju koncert u Šapcu održali 1988. ili 1989. ne sećam se tačno, ispred Doma omladine: trebalo je to da bude uvod u mnogo sadržajniju saradnju.

A teoriju po kojoj metuzalem-sastave treba ostaviti prošlosti ne opstaje, nema uporišta, jer su je lansirali frustrirani likovi, oni koji roku ništa posebno nisu dali ili im je zasmetalo to što nikada neće na svoje koncerte privući (kao metuzalemi) hiljade i hiljade zaljubljenika (onoliko vrediš koliko znaš da stvaraš). Bez obzira na to što je na državnom nivou izostalo "Hal of fejm" isntitucija, i srcima iskrenih, roku posvećenih imena poput MIščevića, Čuture i nekolicine, poodavno zauzimaju svoja mesta.

Tekst je objavljen 2. aprila 2009. g. 

u ŠABAČKOM GLASNIKU

Napisao prvu lokalnu rok enicklopediju

Šabac

 

 Rokera Živka Ivkovića znaju svi koji žive za ovu vrstu muzike, ne samo u Šapcu i Srbiji već i na području bivše SFRJ. Kolekcionar je blizu 4.000 nosača zvuka, a po broju specijalizovanih domaćih i stranih rok magazina i literature mnogi veruju da je prvi u našoj zemlji. Napisao je deset, mahom on-the-road romana, a Šapčani vole da ponosno istaknu da je Živko autor prve lokalne rok enciklopedije u Evropi. Pisao je i za rok magazine, a njegov intervju sa "Goblinima" našao je mesto u publikaciji "YU rock intervjui". Jedan je od osnivača šabačkog rok festivala.
- U kući više nemam mesta gde da odlažem toliku dokumentaciju. Sve mi je razbacano po sobama, kuhinji, ima nešto i iza zamrzivača. Sin me moli da mu oslobodim sobu, da se rešim ploča i magazina, a meni ne pada na pamet da bacim ono što sam decenijama skupljao - priča Živko Ivković i dodaje da su mu supruga Jelena, ćerka Tamara, sin Ivica, unuke Ivana i Nataša i rokenrol smisao života.
Živkova ljubav prema roku traje preko četiri decenije. Po tome je prepoznatljiv i u regionu. Živko priča da je zbog muzike i hipi pokreta, s kojim se poistovetio, bio na udaru kritike u školi. Ipak, to ga nije sprečilo da se saživi sa rok kulturom koja je kod nas, kako kaže, ostavila malo sledbenika.
U enciklopediji "Od Čivija do Goblina" pedantno je napisan nastanak i razvoj šabačke rok scene, čemu je Živko bio svedok. Sa druge strane, njegovi on-the-road romani nezaobilazno su štivo mladim naraštajima koji žele da sa hartije dožive jedno vreme kada je hipi pokret napravio revoluciju i kada se živelo za koncerte i singlove rok grupa.
- Rok muzika je donela emocije. Sada te emocije neko naziva energijom, što nije isto. Sećam se da sam sa nestrpljenjem čekao treći u mesecu kada izlazi magazin "Džuboks" – priča Ivković.
S prijateljem i sugrađaninom Ganetom Đokićem teških devedesetih godina pokrenuo je šabački rok festival, na kojem su nastupali lokalni demo-bendovi. Da je tih godina, za koje se vezuje nastanak turbo folka, rok muzika bila u nekoj vrsti ekspanzije govori podatak da je na festivalu nastupalo preko 20 šabačkih rok, hevi metal i pank bendova. Uz pomoć tog festivala proslavili su se "Goblini", "Nista", ali "Logopedi" i "Midgard".
- Interesovanje je bilo toliko da smo Gane i ja bili u panici kako tehnički da odradimo festival. Trebalo je to sve ozvučiti, organizovati bendove, stisnuti publiku u prostor tadašnjeg Doma omladine. Na moje razočaranje, sada je drugačije. Bio sam među onima koji su mislili da će demokratske promene pozitivno uticati na andergraund scenu, ali sam pogrešio - ističe ovaj poznati roker i dodaje da je u našoj zemlji ostalo malo ljudi koji su, kako kaže, besmrtni rok promoteri. Kada priča o njima u prvi plan stavlja Branka Marušića Čuturu, osnivača rok scene u Jugoslaviji. Naravno, tu su i Branimir Lokner, Goran Živanović, Aleksandar Žikić i braća Rogošić.
Pored enciklopedije u kojoj su mesto našli svi bendovi koji su prodefilovali šabačkom scenom, napisao je i publikaciju "Šabac u senci džeza 1934-2004" povodom šest decenija postojanja džez scene u ovom gradu. Sada priprema novi roman koji planira da izda naredne godine. U njemu će se naći grupe kao što su "Kameleoni", "Krvna grupa", "Invazija", "Korni grupa", "Sjene"...

(izvor --- BLIC, BG)