Vokalno Instrumentalni Sastav "Zlatni Dečaci" se okupio na Vračaru u Beogradu 1962. godine pod imenom TIGROVI, ali posle nekoliko nastupa na igrankama, menjaju ime u ZLATNI DEČACI. Za promenu imena je zaslužan Nikola Karaklajić – poznati novinar koji je pratio rad novog muzičkog talasa tih šezdesetih godina, a koji je grupu, ili VIS – Vokalno Instrumentalni Sastav, Zlatni Dečaci smatrao za jednu od najboljih grupa u Beogradu.
Na početku svoje karijere, ZLATNI DEČACI su, jer je u to vreme ta vrsta muzike bila tabu tema za radio i TV stanice, svirali samo na igrankama koje su se redovno održavale svake srede, petka, subote i nedelje u dvoranama Mesnih zajednica, školama ili u Domovima kulture. Da bi se njihova muzika čula i na radio stanicama oni snimaju nekoliko obrada klasičnih tema – Labudovo jezero, tema iz Fausta - i tako počinje i njihova popularnost preko radio talasa.
Svoju prvu sing ploču su, 1965. godine, pod nazivom - 7"EP of Golden Boys – a uz pomoć Nikole Karaklajića, izdali u Holandiji za diskografsku kuću Fontana.
Sledeće godine objavljuju i svoje prve snimke u Jugoslaviji i ubrzo postaju jedna od popularnijih grupa u Jugoslaviji. 1966. godine odlaze da sviraju u Englesku gde ostaju nekoliko meseci, ali, i pored nekoliko uspešnih nastupa na kojima su svirali obrade etno melodija sa prostora Jugoslavije, odlučuju da se vrate u Jugoslaviju i 1966. godine snimaju, zajedno sa Mikijem Jevremovićem, veliki hit "18 Žutih Ruža" koja je prodata u, za to vreme, neverovatnih 200.000 primeraka.
Bas gitarista Vidoje Brajević 1966. godine napušta grupu, a novi član Zlatnih dečaka postaje Gradimir Janković.
1967. godine su se rasformirali posle nastupa na Splitskom Festivalu.
Svoju prvu sing ploču su, 1965. godine, pod nazivom - 7"EP of Golden Boys – a uz pomoć Nikole Karaklajića, izdali u Holandiji za diskografsku kuću Fontana.
Sledeće godine objavljuju i svoje prve snimke u Jugoslaviji i ubrzo postaju jedna od popularnijih grupa u Jugoslaviji. 1966. godine odlaze da sviraju u Englesku gde ostaju nekoliko meseci, ali, i pored nekoliko uspešnih nastupa na kojima su svirali obrade etno melodija sa prostora Jugoslavije, odlučuju da se vrate u Jugoslaviju i 1966. godine snimaju, zajedno sa Mikijem Jevremovićem, veliki hit "18 Žutih Ruža" koja je prodata u, za to vreme, neverovatnih 200.000 primeraka.
Bas gitarista Vidoje Brajević 1966. godine napušta grupu, a novi član Zlatnih dečaka postaje Gradimir Janković.
1967. godine su se rasformirali posle nastupa na Splitskom Festivalu.
(izvor - VIKIPEDIJA)
18 Žutih Ruža
Mala ti si bila k'o ružin cvet,
tog dan kad sam pošao u svet.
O, kćeri, moja mila, ni lik ne pamtiš moj,
a evo otac vratio se tvoj.
Osamnaest zutih ruža moj je dar,
za rođendan ga šaljem tebi ja.
A ja skriven u tami, u prozor gledam tvoj,
mislim videcu u njeme dragi lik.
Kuća je puna veselog sveta.
i tvoja majka sa njim je tu.
Ja samo tebe zelim da vidim,
ali ne mogu, jer cu sresti nju.
Ja znam da drugog ocem zoveš već,
a ne znas koliko boli ta rec.
I ovaj buket ruza, kad danas primis ti,
neces znati tad, da tvoj je otac s njim,
tvoj tata plače s njim.
