U
Beogradu mi je, trenutno, izvanredno. Nemam želju da živim ni u
Berlinu, ni u Njujorku, ni u Parizu! Možda supruga Maja uspe da me ubedi
da odemo u džunglu i da se tamo provedemo nekoliko godina. U Pariz odem
kad god mogu, ali ne bih se zadržavao više nigde, osim tu, gde sam
sada, u Palmotićevoj ulici, gde svakog proleća najlepše mirišu lipe.
Odavde mogu da putujem i vidim ceo svet, a osećam da sam kao slikar
ponovo na nekom početku. Za umetnika je najvažniji
Нема коментара:
Постави коментар