Prethodne godine sam pao na prijemnom na Akademiji i nisam hteo da upisem nista drugo - bio sam siguran da cu iduce godine poloziti.
Otac je imao drugo mnenije. "Da me ne bi uhvatila ulica" zaposlio me u Zavodima "Crvena Zastava". Tako sam ja u jucerasnje jutro, pre 50 godina, u 5 sati i neki minut, hitao na svoje radno mesto. Prenos sam gledao kroz prozore komsijskih kuca kroz ulicu Svetozara Markovica. Nisam zakasnio na posao.
Taj radni dan sam u znak protesta protiv sudbine, prespavao zakljucan u kopirnici. Negde oko pola dva, neko je zalupao na vrata. Cuo sam poznati zenski glas zene kkoja je tu radila: " Ajde budi se! Vreme da se ide kuci!"
Нема коментара:
Постави коментар