Davor Sučić, poznatiji kao Sejo Sekson, sa svojom grupom „Zabranjeno pušenje” održaće koncert 11. aprila u beogradskom Domu omladine. U razgovoru za „Blic” poznati muzičar najavljuje odličan provod uz poznate pesme, govori o novom albumu „Muzej revolucije” i zašto su posle prošlogodišnjeg 29. novembra, on i Nele Karajlić ponovo zahladnili odnose.
- Od poslednjeg nastupa prošlo je više vremena nego što smo mislili. Naš koncert je isti u Čegovićima i Beogradu, bez uvrede za ikoga, i traje oko tri sata. Ovo je naš deveti album i mi da odsviramo tri-četiri pesme sa svakog, već se nakupi oko trideset. Na ovom će koncertu biti mala ekskluziva kojom ćemo pokušati da se iskupimo što nismo održali koncert kad smo rekli, pa ćemo pre i posle koncerata pustiti publici da čuje nekoliko značajnih pesama sa našeg predstojećeg albuma „Muzej revolucije”. Došli smo da se proveselimo i napravićemo jedan repertoar koji će doneti ljudima veselje - priča Sejo Sekson.
I dalje često nastupate po bivšoj Jugoslaviji.
- Pokušali smo u poslednjih pet godina da se profilišemo kao bend ovog regiona, a ne bend Sarajeva ili Zagreba. Vrlo teško smo se izborili za svoje mesto, od Slovenije do Makedonije, i to ne ide lako jer elite koje su na vlasti ne drže baš puno do rokenrola, ali pomalo smo zakotrljali taj krug i uspevamo i u Beogradu i Ljubljani da promovišemo to što smo uradili.
Puno bendova se zatvorilo u sebe, ima grupa koje samo u svojim regionima puno znače. Najbolji je primer Tompson koji u zapadnom Mostaru može da skupi 35.000 ljudi, a u Sarajevu niko neće da ga gleda. Mi ne želimo da budemo takva vrsta programa i projekta. Možda bi bilo unosnije da smo opevali neke naše lokalne majmune, vojskovođe, verovatno bi stvar išla finansijski mnogo bolje.
Uskoro ćete objaviti i novi album. Šta publika može da očekuje?
- Biće to totalno drugačiji album nego prošli. Pesma „Muzej revolucije” je možda i najbolja na albumu. Ima i lakše probavljivih stvari kao što je „Modni guru” i čiji tekst govori o tim modnim diktatima. Ima i pesma o letovanju Bosanaca na srednjem Jadranu, ti civilizacijski šokovi koji se dešavaju tamo. Bonus pesma je himna Želji za koju sam se napokon osmelio, nakon 30 godina karijere. Zove se „Čuva Bog Želju svog” i to je zbog toga što je na kraju tabele, pa nam je Bog potreban ove sezone.
Mnogo prašine se diglo oko nastupa „No smoking orkestra” 29. novembra, jer ste i vi tada planirali koncert u Beogradu.
- Naš menadžment se puno trudio oko tog koncerta i žao mi je što je to sve propalo iako je već bio najavljen koncert. Nije tu bio problem oko tog dela koji se zove moj autorski rad, prava i ostalo, nego kontekst u kome ja kao autor mislim da imam pravo da kažem da mi se ne dopada na koji način se prezentuje moj rad. Mislim da je oglašeno nešto sasvim drugo nego ono što je pruženo publici. Mislim da to nije dobro ni za Neleta i njegovu ekipu, i mislim da bi on imao krcatu „Arenu” i bez toga. Kada mi je menadžer rekao da će oni da naprave koncert, rekao sam prvo: „Super. Mi ili oni, svejedno. To je taj datum, to je taj događaj i oni to sigurno lepo i kvalitetno sviraju”. Međutim, kada sam video šta je od toga ispalo, bio sam malo razočaran. Drugi problem sa autorstvom je politički aspekt u koji se te pesme dovode.
Jeste li razgovarali posle toga sa Neletom? Pričalo se da ste zaštitili ime benda.
- Mi smo zaštitili ime „Zabranjeno pušenje” iz prostog razloga što smo videli da se eksploatiše na način koji mi ne smatramo ispravnim, ali to ime nije moje. To je ime svih ljudi koji su učestvovali u tome i sa njima bih želeo da razgovaram oko daljeg eksploatisanja imena, ali vidim da nema odjeka. Loša situacija je nastala posle tog koncerta i Nele i ja se više nismo čuli. Želim da ovaj koncert ostavi tu priču iza sebe.
Da li biste se pojavili na nekom koncertu „No smoking orkestra”, makar u publici?
- Na ovakvim koncertima kakvi se rade u poslednje vreme, ne bih, iskreno. Ja u tome ne bi želeo da učestvujem. Uvek bih učestvovao na koncertu „Zabranjenog pušenja” u njihovoj produkciji, u njihovoj izvedbi, uvek bih se na takvom koncertu pojavio pred ljudima koji to zaista žele da čuju. (izvor -- BLIC)
- Od poslednjeg nastupa prošlo je više vremena nego što smo mislili. Naš koncert je isti u Čegovićima i Beogradu, bez uvrede za ikoga, i traje oko tri sata. Ovo je naš deveti album i mi da odsviramo tri-četiri pesme sa svakog, već se nakupi oko trideset. Na ovom će koncertu biti mala ekskluziva kojom ćemo pokušati da se iskupimo što nismo održali koncert kad smo rekli, pa ćemo pre i posle koncerata pustiti publici da čuje nekoliko značajnih pesama sa našeg predstojećeg albuma „Muzej revolucije”. Došli smo da se proveselimo i napravićemo jedan repertoar koji će doneti ljudima veselje - priča Sejo Sekson.
I dalje često nastupate po bivšoj Jugoslaviji.
- Pokušali smo u poslednjih pet godina da se profilišemo kao bend ovog regiona, a ne bend Sarajeva ili Zagreba. Vrlo teško smo se izborili za svoje mesto, od Slovenije do Makedonije, i to ne ide lako jer elite koje su na vlasti ne drže baš puno do rokenrola, ali pomalo smo zakotrljali taj krug i uspevamo i u Beogradu i Ljubljani da promovišemo to što smo uradili.
Puno bendova se zatvorilo u sebe, ima grupa koje samo u svojim regionima puno znače. Najbolji je primer Tompson koji u zapadnom Mostaru može da skupi 35.000 ljudi, a u Sarajevu niko neće da ga gleda. Mi ne želimo da budemo takva vrsta programa i projekta. Možda bi bilo unosnije da smo opevali neke naše lokalne majmune, vojskovođe, verovatno bi stvar išla finansijski mnogo bolje.
Uskoro ćete objaviti i novi album. Šta publika može da očekuje?
- Biće to totalno drugačiji album nego prošli. Pesma „Muzej revolucije” je možda i najbolja na albumu. Ima i lakše probavljivih stvari kao što je „Modni guru” i čiji tekst govori o tim modnim diktatima. Ima i pesma o letovanju Bosanaca na srednjem Jadranu, ti civilizacijski šokovi koji se dešavaju tamo. Bonus pesma je himna Želji za koju sam se napokon osmelio, nakon 30 godina karijere. Zove se „Čuva Bog Želju svog” i to je zbog toga što je na kraju tabele, pa nam je Bog potreban ove sezone.
Mnogo prašine se diglo oko nastupa „No smoking orkestra” 29. novembra, jer ste i vi tada planirali koncert u Beogradu.
- Naš menadžment se puno trudio oko tog koncerta i žao mi je što je to sve propalo iako je već bio najavljen koncert. Nije tu bio problem oko tog dela koji se zove moj autorski rad, prava i ostalo, nego kontekst u kome ja kao autor mislim da imam pravo da kažem da mi se ne dopada na koji način se prezentuje moj rad. Mislim da je oglašeno nešto sasvim drugo nego ono što je pruženo publici. Mislim da to nije dobro ni za Neleta i njegovu ekipu, i mislim da bi on imao krcatu „Arenu” i bez toga. Kada mi je menadžer rekao da će oni da naprave koncert, rekao sam prvo: „Super. Mi ili oni, svejedno. To je taj datum, to je taj događaj i oni to sigurno lepo i kvalitetno sviraju”. Međutim, kada sam video šta je od toga ispalo, bio sam malo razočaran. Drugi problem sa autorstvom je politički aspekt u koji se te pesme dovode.
Jeste li razgovarali posle toga sa Neletom? Pričalo se da ste zaštitili ime benda.
- Mi smo zaštitili ime „Zabranjeno pušenje” iz prostog razloga što smo videli da se eksploatiše na način koji mi ne smatramo ispravnim, ali to ime nije moje. To je ime svih ljudi koji su učestvovali u tome i sa njima bih želeo da razgovaram oko daljeg eksploatisanja imena, ali vidim da nema odjeka. Loša situacija je nastala posle tog koncerta i Nele i ja se više nismo čuli. Želim da ovaj koncert ostavi tu priču iza sebe.
Da li biste se pojavili na nekom koncertu „No smoking orkestra”, makar u publici?
- Na ovakvim koncertima kakvi se rade u poslednje vreme, ne bih, iskreno. Ja u tome ne bi želeo da učestvujem. Uvek bih učestvovao na koncertu „Zabranjenog pušenja” u njihovoj produkciji, u njihovoj izvedbi, uvek bih se na takvom koncertu pojavio pred ljudima koji to zaista žele da čuju. (izvor -- BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар