четвртак, 30. новембар 2017.

PESME KOJIM SE UVEK VRACAM


Goran Zivanovic (FACEBOOK)

PESME KOJIM SE UVEK VRACAM
ili
ici ukorak sa svetskom scenom
(part VI)
Obicno je ono sto se nekada dogadjalo na domacoj sceni, kasnilo otprilike nekih cetiri-pet godina za svetskim desavanjima.
Medjutim, bilo je trenutaka kada smo isli gotovo ukorak sa svetskim muzickim zbivanjima.
Mogao bih ovde sada navesti sezdesete godine na koje mozemo biti ponosni, ako uzmemo u obzir celokupnu situaciju u kojoj se tada nalazila nasa zemlja.
Ipak, sustinski problem sezdesetih jeste manjak autorskih kompozicija. Gotovo do samog kraja te decenije prednjacile su obrade svetskih hitova, zatim klasicnih kompozicija pa i domacih narodnih pesama.
Sve dok krajem sezdesetih, Indexi i Grupa 220 nisu pokazali sta i kako treba raditi.
Sa pojavaom panka, a posebno novog talasa, ondasnja Jugoslavija kotirala se veoma visoko na evropskoj muzickoj mapi.
No o svemu ovome mozda vise neki drugi put, a sada bih da se zadrzim na samom pocetku sedamdesetih godina kada se na ovim prostorima odomacio tzv. progresivni rok (progressive rock).
Da odmah na pocetku razjasnimo:
Ovaj termin je prilicno neprecizan i mogli bi sada nasiroko i nadugacko o tome, sta i kako on podrazumeva, zatim o preplitanju sa simforockom, krautrockom, jazzrockom, psihodelijom, heavy metalom ili classic rockom...
Upravo iz tog razloga evo tek nekoliko osnovnih naznaka:
Progresivni rock je nastao u Velikoj Britaniji, ali i u ostatku Evrope, u trenutku kada su rock muzicari hteli sebi dati na vaznosti i ozbiljnosti stvarajuci sintezu rocka sa dzezom i klasikom (uglavnom).
Tada nastaju sviracki i uopste muzicki, izuzetno sposobne grupe koje su sa lakocom izvodile jako komplikovane i dugacke deonice, uz pozeljne improvizacije i ritmicke promene.
Lista imena je podugacka, evo samo nekih:
Yes, Pink Floyd, Genesis, ELP, Jethro Tull, Colosseum, King Crimson...
S obzirom na duzinu samih kompozicija (cesto su trajale i preko dvadeset minuta) logicno je da su akteri ovog zanra promovisali format LP ploce tj. album, kao najpozeljniji nosac zvuka.
Iz tog razloga neke grupe nisu apsolutno ni razmisljale o singlovima.
Setimo se Zeppelina, recimo.
Konceptualni albumi predstavljaju takodje jako omiljen nacin izrazavanja u progresiv rocku.
Primera ima mnogo, Thick As A Brick Jethro Tull-a, je jedan od ocitijih.
Izjednacavanje vaznosti svakog instrumenta, sto je rezultovalo time da svi instrumentalisti imaju svoje solo deonice, a ne samo gitaristi ili klavijaturisti.
To potvrdjuje i podatak da je bilo koji clan mogao biti vodja grupe.
Colosseum je recimo predvodio bubnjar Jon Hiseman.
I da ne duzim dalje.
Interesantno je da je progresivni rock odmah uhvatio korenje u ondasnjoj Yugi, pa su mnoge domace grupe zaplovile na tim talasima.
Naravno i ovde je LP ploca bila jako potreban i neoboriv adut, pa su pocetkom sedamdesetih albume u tom maniru objavili Time, Josipa Lisac, Korni grupa, Pop Masina...
Nesto kasnije pridruzili su im se Smak (setimo se legendarne kompozicije "Put od balona - Biska 20, koja je snimljena "u cugu", bez nasnimavanja, a trajanje joj je bezmalo 20 min.) i Drugi nacin (njihov album prvenac je konceptualnog sadrzaja i bavio se temom samoce), a bilo je i onih koji su uspeli da takav izraz donesu samo na singlovima.
Indexi su svakako najocitiji primer .
Dovoljno je navesti legendarnu "Plimu" kao dokaz, ili ako cemo bas terati mak na konac - "Negde na kraju u zatisju", "Ugasila je plamen" itd.
Ipak, kako vreme prolazi sve vise pada u zaborav jedna grupa koja je doduse objavila tek jedan singl, ali na njemu je pravi biser progresiv rocka.
Naravno, rec je o ljubljanskoj grupi SRCE i kompoziciji "Gvendolina, kdo je bil".
Grupu je osnovao pevac Janez Boncina Benc 1972. godine nakon raspada grupe Generals u kojoj su pored njega bili Pop Asanovic (klavijature), Carli Novak (bas), Braco Doblekar (perkusije) i Massimo Vita (bubnjevi).
Nakon razlaza ove postave nastaju dva benda: Srce i Time.
Srce je trajalo relativno kratko, do 1974. godine.
73. ucestvovali su na BOOM festivalu koji je odrzan u Ljubljani i na duploj ploci BOOM 73 ostao je kao trajni dokument zabelezen nihov nastup upravo sa kompozicijom "Gvendolina, kdo je bil".
Na albumu Slovenska popevka 73, nalazi se njihova kompozicija "Spomin".
I to bi bilo to.
Originalnu verziju legendarne "Gvendoline" (onu sa singla koji je objavla izd. kuca Helidon 1972.), snimili su:
Janez Boncina - vokal, akusticna gitara;
Marjan Malikovic - vokal, solo gitara;
Pavel Ristic - bubnjevi;
Braco Doblekar - konge, vokal;
Karel Carli Novak - bas gitara;
Deco Zgur - elektricni klavir.
I dan-danas srecem neke ljude koji tvrde da i nakon toliko godina "osete nesto u vazduhu" kada cuju ovu kompoziciju.
Razumem to.
I sam joj se redovno vracam.

Нема коментара: