EX YU FOREVER

PRO ARTE

2011-07-27T23:59:00.000-07:00

(izvor - leksikon YU mitologije)

::: frontmen @ 2004-12-15:::

Pro Arte su početkom sedamdesetih godina XX veka važili za zajebane momke: stajali su na ćošku (ulica) Kralja Tomislava i Titove, i dobacivali curama. Imali su par pjesama, ali novije otkriće jeste Čobijeva gluma u filmu "Složna braća". To je bila dobra serija šteta što nema nijedne serije na film stranama. Čobi je dao izvanrednu ulogu (za pjevača)

-- pank 77 @ 2005-06-17--

Odlična pop muzika iako su ih mnogi potcenjivali bez pravog razloga. Dobro imali su ono smarne poskocice tipa Tike, tike tačke ali su imali i hrpu divnih pesama. Šta bi s njima u poslednjih 25 godina zna li neko?!

-- by Boban @ 2005-08-21

Ovo na cosku Kralja Tomislava i Titove trebalo bi da znaci da se desavalo u Sarajevu, to nikako nije moguce jer su Pro arte pocetkom 70-ih vec bile preselile u Zagreb.
Inace, osnivac i vodja Pro arta je Đorđe Novković.

----
Meni se najviše sviđaju njihove pjesme "Tike tike tačke" i "Dolina našeg djetinjstva" Mislim da je njihove pjesme pisao Đorđe Novković (otac od Borisa Novkovića, ako niste znali Vladimir Savčić - Čobi mu je vjenčani kum)

--- by Damir, Zgb @ 2006-03-03

----------------
Pro arte su bili i ostali najjaca grupa za sva vremena oni koji nista ne znaju o pro artama recic u samo da pro arte je osnovao slobodan kovacevic a ne dorde novkovic to je pod 1 za pro arte dorde novkovic je saznao tek 1971 godine i to vise nisu bili orginal pro arte za koje vi pricate 2 lp album pruzi mi ruke ljubavi je 1 album od pro arta gde je i novkovic a vladimir savcic cobi nije seljacina i kretecina ni cobanin vec je pevac i glumac kda bude ovo procitao cobi ce taj sto je napisao kaznu od 100000000 e zato sto vreda cobija bez razloga i bez istine pod 3 najaci sastav pro arta je bio 1973 godine kada su se ujedinili sa indexima to je trajalo skoro 2 godine da nije pristao miroslav saranovic fadil redzic i slobodan kovacevic od toga bi bilo nista a pod 4 najaca pesma od pro arta je tuzna su zelena polja i suzana sami prosudite zasto i pod 5 da vise nikada ne vredjate Cobija a pogotovo grupu pro arte bice kazna za neposlusne posetioceovoga sajta (--- by vz @ 2006-07-12 )

(IZVOR -LEKSIKON YU MITOLOGIJE)

MAKSIMETAR

2011-07-22T12:08:00.000-07:00

(izvor --- leksikon-yu-mitologije -)

Januar 1970. g. pun studio vesele omladine, hipi dizajn slova (prvi put da sam video da su bila i na podu), bend Saše Radojčića, atmosfera velike žurke, gomila gostiju. Korni Grupa, u pratnji "momaka i devojaka iz tetka Mirinog pozorišta" (hor iz predstave "Kosa" u Ateljeu 212) lansira prvu pop pesmu koja će harati i po narodnjačkim top listama, "Trla baba lan".
Vodio je Dragan Nikolić (i koja ono riba s njim?), a lansirali su kasnije još nekoliko faca... Zlatka Golubovića, Đurđicu Barlović (tada pod devojačkim prezimenom Milićević) i još neke. Prethodnica svih kasnijih sličnih emisija. -- by Rasejan @ 2004-11-18

M A K SI M E TA R

U Škripcu - Vreme je za nas

2011-07-16T04:05:00.000-07:00

IN MEMORIAM: Milan DELČIĆ (1960 -2011)

Jesi li noćas slobodna
Da vatru dahom zapališ
Da jednom golom jelenu
Pokloniš svoju haljinu

Tako je tužno biti crv
U jednoj zreloj jabuci
Pomislim strašno dobro je
Da sebe tebi poklonim

Vreme je za nas
Vreme je za novo vreme
Budi slobodna
Budi uvek deo mene
(izvor --- SVAšTARA)

text na "ex yu je moja furka"

Ispovest: LEO MARTIN

2011-07-12T10:21:00.000-07:00

Na veliku turneju po Evropi krenuo sam sa tadašnjim apsolutnim svetskim zvezdama kao što su Mirej Matje, Tom Džons i Dasti Springfild. Bio sam potpuno van sebe od sreće, ali nijednog trenutka nisam sumnjao u svoj glas. Dasti je bila najpoznatija soul pevačica u tom trenutku, ali je van scene bila jednostavna žena koja je stalno govorila o uređivanju cveća. Imala je moćan i topao glas. Toma Džonsa su predstavljali kao Tigra iz Velsa, a mene kao Lava iz Beograda. Jedne noći smo posle njegovog koncerta u Beču u lokalu „Eden“ toliko preterali s pivom, da sam ja pevao njegove hitove, a on za svaku pesmu naručivao bocu najskupljeg šampanjca. Na kraju se nije znalo ni šta pijemo ni ko koga imitira. Sto nam je bio pun piva i šampanjca. Sve vreme menadžer je Tomu branio da pije, a on je samo rekao:
„Ne kvari mi veselje sa Leom čoveče“, priča u ispovesti za „Blic nedelje“ šansonjer Leo Martin.
Probisvet u detinjstvu
Rođen sam u okolini Blaca kao Miloš Jović, ali su moja majka Mirjana i otac Božidar odlučili da je bolje za mene i mog brata Milovana da odrastamo u Beogradu. Živeli smo u kući na Slaviji jer je otac radio u neposrednoj blizini kao ekonom Fakulteta muzičke umetnosti. Zajedno s klincima iz kraja svakodnevno sam puno rizikovao igrajući se na vojnom otpadu koji je posle Drugog svetskog rata bio smešten u Mitićevoj rupi. Skakali smo po razbijenim tenkovima, prevrtali granate, bombe, zaostalu municiju, rašrafljene puške. Umazani motornim uljem i prašinom trčali smo po ulici Proleterskih brigada u kojoj su bili drvoredi lipa. Brali smo lipov cvet koji smo prodavali na pijaci ne bismo li sakupili neku kintu za kolače u obližnjoj poslastičarnici. Čuvena gospođa Dana nam je gledala kroz prste za neke na licu mesta ukradene i smazane šampite. Jednom smo preterali jer smo „očistili“ pola pleha krempita dok nam je ona plaćene kolače pakovala u ostavi. Prijavila nas je roditeljima jer su svi znali čiji smo, pa smo kolektivno izvukli batine.

Klarinet
Pomagao sam ocu oko unošenja uglja u podrum Fakulteta muzičke umetnosti kada sam iz jedne učionice čuo profesora Bruna kako svira menuet. Zastao sam ispred otvorenih vrata i on me je pozvao unutra i pitao me da li mi se ta muzika sviđa. „Ovo je najdivnija muzika koju sam u životu čuo“, odgovorio sam mu, i on me je zamolio da otpevam nekoliko lestvica. „Imaš apsolutni sluh momče“, nasmejao se profesor Bruno Brun, i sledeće nedelje me je upisao u Srednju muzičku školu „Josif Slavenski“. Imao sam u tom momentu 13 godina i bio potpuno zaljubljen u klarinet.

General
Paralelno s muzičkom školom išao sam i u matematičku gimnaziju. Zanimale su me tehničke nauke kao što su matematika u fizika, pa sam zadatke rešavao brzo i lako i na tabli i na pismenim zadacima. Zbog toga su me drugari iz razreda prozvali general. Kad dođe april profesori su mi govorili da sam slobodan do kraja školske godine. Moj drugar iz školske klupe Nikola Nešković koji je danas jedan od urednika na RTS pitao me je da li može da bude moj pukovnik.

Veseli bendžo
Pred maturu sam imao svoj bend koji se zvao Veseli bendžo. Bio je to drugi diksilend bend u Beogradu posle Sedmorice mladih. Veseli bendžo nije imao klarinetistu, pa sam im došao ko kec na jedanaest. Svirali smo svakog četvrtka uveče na beogradskom Sajmu uz poznate glumce Miju Aleksića, Ljubišu Bačića i druge i taj program je prenosila Televizija Beograd. U osamnaestoj godini života delio sam autograme jer su me ljudi prepoznavali na ulici. Svirali smo i na čuvenim igrankama na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu. Dobar provod za nekoliko hiljada ljudi i obavezna tuča za kraj programa. Mit je da su tada tuče bile fer, jer su kavgadžije bile u većini, a hrabri časni momci dobijali su batine. Crnogorci su u većini situacija bili kavgadžije, ali su se najprijatnije osećali u velikom društvu.

Elektrotehnika
Želeo sam da upišem Elektrotehnički fakultet, ali je pribor bio suviše skup za moje skromne finansijske mogućnosti, pa sam otišao na prijemni ispit na Pravni fakultet. Knjige i skripte sam dobio besplatno od prijatelja.

Ekspres 8
Kada sam čuo Reja Čarlsa kako peva „Džordžiju“, shvatio sam da je najbolji instrument grlo i digao sam ruke od diksilenda iako sam u međuvremeno svirao i flautu i saksofon. Oformio sam bend Ekspres 8 koji je imao četiri vokala i ritam sekciju. Dobili smo ime jer nam je prvi nastup bio na proslavi nekakvog jubileja „Politike ekspres“. Bili smo prva grupa u bivšoj SFRJ koja je imala snimljen televizijski spot. Zdravko Šotra je režirao ukupno četiri spota sa grupom Ekspres 8. Repertoar nam je bio sastavljen od hitova Reja Čarlsa i džez kompozicija u najboljoj tradiciji revijskog orkestra Glena Milera.

Nemačka
Pošto su pevačica Nada Knežević i bubnjar Lazar Tošić odlično finansijski prolazili svirajući za američke vojnike u džez klubovima po Nemačkoj, odlučio sam da im se pridružim 9. februara 1964. godine. Dešavalo se da se američki vojnici potuku za vreme svirke, ali ih je njihovo obezbeđenje odmah izbacivalo iz kluba. Muzičari iz SFRJ su bili cenjeni jer smo svirali kao ljuti profesionalci. Probali smo svakog dana, a 1965. i 1966. godine svirali smo od osam uveče do četiri ujutro.

Identitet
U jednom elitnom klubu u Nemačkoj prišao mi je Bruno Anger, generalni menadžer CBS za Evropu, i pitao me da li mogu sa svojim bendom da dođem na probu. Ponudio mi je na probnom snimanju dve pesme koje sam glatko odbio jer su bile ispod mojih vokalnih sposobnosti. Testirao sam želju svog budućeg producenta da me zaista angažuje. On mi je predložio da sam komponujem pesme koje ću snimiti i tako se i desilo. Jedini problem je bilo moje ime Miša Jović. „Moramo ponovo da te krstimo“, rekao mi je Bruno. Razmišljao sam nekoliko dana i uspeo da spojim dva imena koja su u Jugoslaviji bila česta, a po Evropi deluju aristokratski. Tako je Miša Jović za publiku postao Leo Martin.

Povratak
Svakih šest meseci sam zbog poreza menjao automobile i nastupi su bili iscrpljujući jer su na Zapadu pevači roba i producenti na njih gledaju kao na mašine, što nikako nisam mogao da izdržim. Imao sam sve manje vremena da živim na mediteranski način. Da se zasedim sa društvom, da šetam celi dan po nekom gradu. Da idem u muzeje i čitam. Za život nisam imao vremena, opijati me nisu interesovali, a novac me nikada nije fascinirao, pa sam odlučio da se vratim u Beograd.

Ševrolet
Jedino što sam u životu morao da imam prvoklasno jeste auto jer sam mnogo voleo da putujem. Kada sam parkirao ševrolet impalu ispred robne kuće u Beogradu 1969. godine, oko kola se okupilo dosta sveta. U njega je bio ugrađen gramofon i jedva sam se probio do vrata, na šta mi je jedan stariji čovek podviknuo: „Gde si zapeo pa svi hoće da vide ovo čudo.“ Odgovorio sam mu da ja ne želim da pogledam auto, već da uđem u njega. Jedva sam se odvezao iz mase.

Skandal u Opatiji
Na festivalu u Opatiji birala se pesma koja će predstavljati SFRJ na evrovizijskom takmičenju. Čuvenu „Odiseju“ sam odbio da pevam kao Miša Jović jer je moje umetničko ime bilo Leo Martin. Direktno iz vrha Komunističke partije stigla je direktiva da na opatijskom festivalu nema mesta za Lea Martina, već samo za Mišu Jovića. Bio sam uporan i ja, pa sam imao još jedan zahtev – da „Odiseju“ otpevam na engleskom jeziku jer sam je tako u inostranstvu snimio. Otišao sam kod lekara i uzeo opravdanje da sam bolestan. Tu pesmu je otpevao moj prijatelj Dalibor Brun i zauzeo poslednje mesto. Naravno, „Odiseja“ je u mom izvođenju kasnije postala vanvremenski hit. PGP je izdao singl „Odiseja“ u prodao ga za nedelju dana u 100.000 primeraka. Pretili su mi iz različitih redakcija da moje pesme neće emitovati u radio i televizijskim programima. Zapretio sam im da ću ih tužiti Ustavnom sudu jer bi mi ukinuli pravo na rad. Odmah su odustali.

Vasja
Na festivalu Zlatni Orfej u Bugarskoj sam 1976. godine upoznao svoju sadašnju suprugu Vasju koja je tada režirala šou-program sa mnom. Terala me je da poziram, što mi se nimalo nije dopalo, pa sam joj drsko objasnio da sam šansonjer i da je moje prirodno stanje da za šankom uz konjak pevam svoje balade. Deset godina smo se poznavali pre nego što smo se venčali. Naučila me je da pričam bugarski i mnogim divnim sitnicama u životu zbog kojih smo mnogo srećni. Putujemo bez prestanka.

Loša vremena
Raspad zemlje me je udepresivio toliko da sam Vasji 1991. godine rekao sa očima punim suza da je sada vreme za plakanje, a ne za pevanje, i narednih šest godina sam bio van svetla pozornice. Tek sam 1997. godine na nagovor prijatelja ponovo počeo pevam. Jedva sam emotivno preživeo rat, raspad zemlje i uništenje životnih normi i standarda.

Borba
Na trgu u Budvi sam 31. decembra 2000. godine pokušao da pevam zajedno sa Zdravkom Čolićem na novogodišnjem slavlju, ali glas nije hteo da izađe iz mog grla. Organizator je pustio matricu i prvi i jedini put sam na koncertu pevao na plejbek. Ignorisao sam problem s grlom sve dok mi na slavi u kući generala Negovanovića domaćin nije predložio da nešto otpevam. Požalio sam se da već mesecima iz mog grla pesma ne izlazi, a da mi je nekoliko lekara kazalo da imam upalu i neke gljivice. Milun Jovović, psiholog sa VMA, bio je tu i pozvao me na pregled kod specijaliste Dušana Obradovića koji mi je istog dana zakazao operaciju. Karcinom je bio u odmakloj fazi. Sedam milimetara mojih glasnica je pojeo rak. Doktor Obradović me je operisao i novi život sam proslavio dugim letovanjem sa familijom na Korzici.

Sadašnjica

Na nedavno završenom festivalu „Pjesma Mediterana“ osvojio sam drugu nagradu. Spremam novi album i veliki koncert u Beogradu za jesen. Leo Martin još uvek ima šta da otpeva.

(izvor -- BLIC, Beograd)

ZLATKO GOLUBOVIĆ

2011-06-18T00:04:00.000-07:00

O Zlatku Goluboviću nema previše podataka na NET-u. Fotografija, singl-omota i njegovih pesama u MP-3 formatu se i nađe, ali o njemu - baš ničega nema!
Sad: mogao bih da pokrenem svoje moždane vijuge i u njima pronađem neke podake o g-dinu Goluboviću. (Izgleda da mi ništa drugo i ne preostaje.)
Zlatko Golubović se pojavio i obležio šezdesete godine XX veka. Njegova popularnost je bila u rangu jednog Đorđa Marjanovića. A onda je naglo iščezao. Njegov buntovni duh se nije uklapao u idiličnu atmosferu tog vremena. Nije se držao onog starog pravila - ne talasaj!

Mišo Kovač doživeo infarkt

2011-06-17T01:04:00.000-07:00

Legendarni hrvatski pevač Mate Mišo Kovač je doživeo infarkt, prenose hrvatski mediji.
Njegova supruga Lidija je ovu vest potvrdila za hrvatski portal "Index".
Mišo Kovač bi uskoro trebalo da napuni 70. godina, a pre nekoliko dana se sam prijavio u bolnicu u Zagrebu zato što se osećao loše.

Lekari su ga hitno operisali.

Operacije je dobro prošla, a Mišo se oporavlja u KBC - u u Zagrebu.
Mišo je probleme sa srcem imao još oko Uskrsa, kada je doživio jedan manji, a kasnije i jedan jači infarkt. Tada su mu ugradili dva stenta.

(izvor --- BLIC)

Jedna noć u Kostreni

2011-06-16T04:24:00.000-07:00

Kostrena je staro popularno primorsko mjesto, prvi puta spomenuto početkom 15. stoljeća. Prvu općinsku samostalnost stekla je 1874. godine, ali ju je vrlo kratko zadržala, svega dvije godine. Podijeljena je na dva dijela, Sv. Luciju i Sv. Barbaru, prema imenima dviju crkava koje postoje na njezinom području.
Kostrena je smještena u neposrednoj blizini grada Rijeke, uokvirena uvalom Martinšćica i Bakarskim zaljevom. Naš kostrenski poluotok dužine je nekih 10 kilometara i blago se spušta prema morskoj obali. Cijelom njegovom dužinom smještene su predivne plaže koje tijekom ljeta posjećuje na tisuće kupača. Najpoznatije i najposjećenije su one u uvali Žurkovo, zatim Smokvinovo, Svežanj, Spužvina, Podražica, Nova voda i Perilo.
Kostrena se sastoji od dvadesetak naselja, od kojih su mnoga dobivala imena prema obiteljima, a danas najviše stanovnika broje Vrh Martinšćica, Glavani, Sv. Lucija, Rožmanići i Paveki.
Karakteristično kraško područje s mediteranskim biljem i poznatim kostrenskim gromačama, te blaga klima koja ponekad popusti pred jakim naletima bure, obilježja su našega kraja.
U elementu mora sastoji se čitav život Kostrene i Kostrenjana, pa time i njihovo suštinsko opredjeljenje, a to je otkako se Kostrena povijesno pamti pomorstvo. Kostrena je diljem svijeta imala poznate kapetane, pa je tako kapetan Pavao Randić prvi preplovio Sueski kanal uoči njegova otvaranja. Erazmo Bernard Tićac sudjelovao je kao glavni projektant u stvaranju prvog trgovačkog broda na atomski pogon «Savanah». Slavi i hrabrosti naših pomoraca doprinos je dao i Kuzma Franelić sudjelujući u spašavanju brodolomaca s broda "Titanic". Uz poznate kapetane i vrlo cijenjene brodograditelje, u drugoj polovici 19. st, brodovlasnici iz Kostrene sv. Barbare posjedovali su 20 brodova, a u njih 48 imali udjela, dok su istovremeno brodovlasnici iz Kostrene sv. Lucije u posjedu imali 13 brodova i udio u 31 brodu. Ali nažalost, u to doba preko 200 kostrenskih pomoraca otplovilo je u srce tame velikog plavetnila.
Kostrena vodi računa i o svom kulturnom i društvenom životu, pa organizira manifestacije Jesen u Kostreni, Proljeće u Kostreni, ljetna događanja, Dane Općine, a tijekom zime poznate su kostrenske maškare u dvorani Narodne čitaonice i Karnevalska grupa Špažićari koja svake godine predstavlja Kostrenu na Međunarodnoj karnevalskoj povorci u Rijeci.
Danas na području Općine djeluje čitav niz klubova vezanih uz aktivnosti na moru koji i u svjetskim razmjerima postižu značajne rezultate. Među najpoznatijim udrugama, koje su poznate i van granica Hrvatske su JK Galeb, KPA Kostrena, te ŠRD Kostrena, inače najstarija udruga na ovom području. Kostrenjani su ponosni i na svoj NK Pomorac.

(izvor --Turistička zajednica Općine Kostrena)

Zvonimir Krkljuš -- Jedna noć u Kostreni [1955]

Olivera Katarina [2]

2011-06-10T04:20:00.000-07:00

Pevačica i glumica koja je na vrhuncu svoje slave odlučila da se povuče sa scene.
Pored pevanja dokazala se i u glumačkim vodama, filmu "Skupljači perja"... Nekoliko puta je menjala svoje umetnicko ime, Olivera Vučo, Olivera...
Najlepše pesme su: Alaj mi je veceras po volji - Dimitrijo - A što ti je mila kceri - Ječam žela - Nemoj mile na me da se srdis - Obesi venac o drenac - Djelem, djelem - Cororo - Verka Kaludjerka - Maruska - Kruna - Crvena jabuka - Su, su - Necu tebe - U ime ljubavi - Opa, opa uz buzuki - Budi moj - Ljubav - Nikad ne zaboravi dane nase ljubavi.

(izvor - LEKSIKON YU MITOLOGIJE)

Brigadirima zauvek

2011-05-28T02:45:00.000-07:00

forever rock 'n' roll: Živko Ivković

2011-05-19T05:32:00.000-07:00

WELCOME ON THE ROCK PLANET

Dobro došli na rock planetu! Pri stupanju na ovu, rock planetu, obavezan je karantin, a vreme provedeno u istom je test, preko potreban radi eliminisanja foliranata, koji će biti vraćeni prvim brodom na svoju matičnu planetu, planetu sujete, zlobe, mržnje, emitera raznih vera, nejednakih, nacionalista, pinkvizitera i pinkvizicije.
Period prilagođavanja je ovim isključen, nije moguće prilagoditi nekog kome je rock način življenja i interesovanja stran, a svi oni kojima je rock život ceo nemaju razloga za brigu, ili, ako ste mladi, zakoračili ste tek korakom jednim u rock život, nastavite, na pravom ste putu, od vas mladih se očekuje samo jedno, nema povlačenja, nema predaje, nema odustajanja, istrajte na putu ka vrhunskim rock vrednostima i duhu hipi filozofije (starim više od pola veka) najslobodarskijim na svetu, koje su svojevremeno, jedine uspele stati na put globalnom verskopolitičkom zagrevanju!

LONG LIVE ROCK'n' ROLL!

(izvor -- Živko Ivković
forever rock 'n' roll)

Zlatni Akordi: "Sunce sja za nas" (sa Josipom Lisac)

2011-03-29T01:59:00.000-07:00

Sastav Zlatni akordi 1963. godine osnovali su Davor i Žarko koji su do tada pevali kao duet Kosturi, gitarista Nikola Sarapa, bubnjar Željko Marinec i basista Zlatko Miksić Fuma. Ubrzo u grupu kao ritam gitarista dolazi Zlatkov brat Ivica Miksić.
Popularnost su sticali svirajući redovne igranke na Tuškancu. Sredinom 1965. godine iz grupe su otišli pevači, a zamenio ih je Zlatko Slobođinski. U toj postavi postižu prve uspehe. Osvajaju pehar redakcije lista "Politika ekspres" i učestvuju na prvom festivalu vokalnoinstrumentalnih sastava, održanom 4 i 5. novembra 1965. godine u Zagrebu. Sledećeg proleća Sarapa prelazi u Delfine, a sa Akordima kraće vreme svira Džerald Kazaferović. U jesen 1966. godine menja ga Vladimir Delač, a pristupa im i orguljaš Davor Štern. Mada im je kritika često osporavala vokalne kvalitete, novembra 1966. godine prema glasovima publike pobeđuju na Šampionatu VIS-ova u Zagrebu Nakon toga uspešno nastupaju i u Libanu.
Debi ploču snimaju decembra 1966. godine i postaju prva grupa kojoj je dozvoljeno da strani hit snimi u originalu Na ploči su se našle pored ostalih "My Generation" grupe The Who i obrada narodne "Marice divojko" u aranžmanu Pere Gotovca. Krajem leta 1967. godine napušta ih pevač Slobođinski, pa vokalnu ulogu preuzimaju svi zajedno. Prema anketi čitalaca lista "Plavi vjesnik" bivaju proglašeni za grupu godine.
Početkom 1968. godine napušta ih Davor Štern, a oni se integrišu sa grupom O Hara, tako što im pristupaju klavijaturista Frano Parać i pevačica-debitantkinja Josipa Lisac. U ovoj postavi učestvuju na festivalu Omladina 68 u Subotici sa kompozicijom "Sunce sja za nas" koja je objavljena na festivalskoj ploči. Iste godine takmiče se na festivalu Vaš šlager sezone sa pesmom "Halo taxi", koja se uz Paraćeve kompozicije "Voljeti to je radost", "Lopov" i "To je naša ljubav" nalazi na njihovom drugom singlu.
U jesen iste godine, posle uspešnog nastupa na festivalu u Opatiji, Josipa započinje samostalnu karijeru, ali je grupa često prati na koncertima i u studiju gde snima Paraćeve pesme. Grupu napušta i Vlada Delač koji sa starim saradnicima obnavlja sastav Grešnici. Njega menja cenjeni gitarista Želimir Kovačević Pes. U grupi ubrzo dolazi do rivaliteta između Paraća i Kovačevića. Prvi je tražio da se izvode samo njegove kompozicije, a drugi se zalagao za repertoar Džimija Hendriksa, grupa Cream i Vanila Fudge. Nezainteresovani za kompromis, obojica napuštaju sastav aprila 1969. godine tako da pesme "Sretna zemlja" i "572-391" koje su snimili za sledeći singl nikada nisu objavljene.
Braća Miksić i Željko Marinec nastavljaju u novoj postavi Tu su klavijaturista Brane Živković, pevač Zdenko Juran (ex Delfini) i gitarista Nikola Sarapa Grupa svira tezge na letnjem igralištu "Lokomotive", ali autorski ništa ne postiže. Po odlasku Živkovića i Jurana, novi pevač postaje Osječanin Zlatko Pejaković Žlica. Početkom 1970. godine objavljuju singl na kome su pesme "Čerge" Pejakovića i "Zašto plakati" Ivice Miksića. Posle letnje turneje na moru objavljuju još jedan singl koji potpisuje isti tandem, a tada ih napušta Zlatko Miksić. On sa bubnjarom Srećkom Antoniolijem (ex Delfini) i orguljašem Valterom Neugebauerom (ex Mladi) osniva grupu Pink Elephant Set sa kojima do sredine 1973. godine tezgari po nemačkim klubovima. Zatim prelazi u koparsku grupu Bumerang i posle desetomesečnog rada sa njima odlazi u vojsku Akordi ne žele da traže zamenu za njega pa basista postaje Ivica Miksić .On se ubrzo oženio slovenačkom pevačicom Alenkom Pintarič (sa kojom su Zlatni akordi često sarađivali) i iz porodičnih razloga je otišao iz sastava i prestao aktivno da se bavi muzikom.
Početkom 1971. godine napušta ih i Zlatko Pejaković i sa Veselim Oršolićem, Rajkom Svilarom i Davorom Brkićem osniva sastav Had. Pejaković 1972. godine prelazi u Korni grupu. Po povratku iz vojske, sredinom 1975. godine Zlatko Miksić obnavlja sastav koji uz njega čine Ivica Miksić, Srećko Antonioli i orguljaš Hrvoje Marjanović Harma. Bez većih ambicija svirali su igranke, sve dok se novembra 1975. godine Zlatko i Srećko nisu priključili novoosnovanoj grupi Parni valjak.

(izvor - DZUBOKS)

Koncert za 14. februar

2011-02-13T03:51:00.001-08:00

:::: BEOGRAD :::

Leo Martin, legenda evergrin muzike, proslaviće četiri decenije muzičke karijere velikim koncertom 14. februara u “Sava centru”. Publika će tom prilikom moći da čuje brojne hitove, od kojih će nekoliko numera otpevati zajedno sa operskom divom Jadrankom Jovanović, a u pratnji velikog orkestra.
Imam još energije i, pre svega, volim muziku, volim da pevam i neću prestati dokle god me glas bude služio. Naravno, pod uslovom da to bude korektno pevanje. Ima ljudi koji ne mogu da pevaju a pevali bi još. To je kao fudbaler koji ne može da igra više fudbal a bio je veliki fudbaler. Ima, takođe, dosta mojih kolega koji se pitaju zašto bi i pevali kad se pojavila razna neka muzika. Pa, upravo zato treba da pevaju, ovo je dobra muzika, zato i živi dugo! Ovo što se pojavljuje to je za poludnevnu upotrebu - kaže za “Blic” Leo Martin.

On ne krije nezadovoljstvo muzičkim ukusom i navikama koji poslednjih godina dominiraju.
- To je danas „gledalačka muzika“, koja se više posmatra nego što se sluša. A muzika, sama po sebi, kao pojava u umetnosti, treba da bude za slušanje a ne za gledanje i mora da privuče pažnju onoga ko to sluša. Moj savet mladim ljudima koji žele da se bave ozbiljno muzikom do kraja života da se bave dobrom muzikom, a ne onom koja traje dva-tri dana. I svaka tri meseca kažu da imaju novi album. To je smešno - ističe poznati umetnik, koji uskoro planira da objavi novi album.
- Nadam da će i ove pesme imati takvu sudbinu. Dobre su po sadržaju, a meni je oduvek najvažniji bio tekst, pa tek onda melodija. Tekst može svako da razume, melodiju ne jer ima dosta ljudi koji nemaju sluha pa ne osete čar te melodije, ali tekst razume svako. Kad god dobijem neki tekst, dosta ga preradim za sebe. Pretpostavim kako ću da se osetim na sceni pevajući taj tekst. Tako da se ne zna da li će postati hitovi kao ove stare pesme. Ja, inače, nemam nameru nikoga da odvraćam od neke muzike, moje pesme traju pa traju. Mislim da mnogi to shvataju, ali njima više nije “in” da slušaju nešto drugo. Ali dobro, mladi smo, imamo vremena, volimo muziku i imamo dosta energije - priča kroz osmeh Leo.
On će koncert u ponedeljak početi numerom “Dobro veče, moj živote”, a završiće, kaže, sa “Odisejom”, uz koju veruje da će pevati cela dvorana.
- Ono što ću zajedno s Jadrankom izvesti jeste jedna od najlepših ljubavnih pesama “Reci mi šta je ljubav”. To ćemo pevati u duetu, to je jedan dijalog i ta pesma se nije toliko vrtela, ali je velika pesma i po mom mišljenju jedna od najlepših ljubavnih balada - zaključuje Leo Martin.
Ulaznice za koncert koštaju 1.000, 1.200 i 1.500 dinara.

(izvor --- BLIC)

NENAD MITROVIĆ: "1969."

2011-02-13T00:11:00.000-08:00

Evo još jedne pesme Nenada Mitrovića. Tu si i stihovi, i demo verzija pesme za download... Sve je tu! Za poneti, za spakovati... Za slušati preko vikenda dok kiši nad Beogradom ili nekim drugim EX-YU gradom... Selom...

NENAD MITROVIĆ - 1969.

Mora da je bila šezdesetdeveta,
Sećam se bake i starog kreveta,
Polica i knjiga bez nekog reda:
Kapor, Markes i Kastaneda.

Amstrong je na Mesec baš žurio,
Hendriks je gitaru rasturio,
Tihi i Prle Švabe pobili,
A mi smo tako mladi bili...

Domovino moja plava
mirišeš kao pokošena trava,
na duši mi uspomena spava,
veća od Save i Dunava.

I ako te baš neko pita:
Još se sećam druga Tita,
Mladih ruku što zemlju grade,
I pevaju: "hej, haj brigade".

Bilo je to vreme kosijanera,
Mini suknji, cveća i zvoncara,
Jupija, kokte, životinjskog carstva,
Bratstva-jedinstva i drugarstva.

Bilo je tada i hleba i kruha,
Slavio se Sava i Boško Buha,
Sedam ofanziva i Sekretara,
Od Vardara, pa do Triglava.

Domovino moja plava
mirišeš kao pokošena trava,
na duši mi uspomena spava,
veća od Save i Dunava.

I ako te baš neko pita,
Još se sećam druga Tita,
Mladih ruku što zemlju grade,
I pevaju: "hej haj brigade..."

NENAD MITROVIĆ - 1969. (demo verzija)

UMRO MEŠTAR JAZZ-A

2011-01-11T22:00:00.000-08:00

::: ZAGREB :::

Slušati Boška kako svira na vibrafonu bilo je sjajno, toliko sjajno da mu je ta njegova svirka otvarala vrata jazz klubova, dvorana i - najbitnije - srca velikih svjetskih jazz glazbenika gdje god se pojavio. I sam je postao jedan od velikana jazza, službeno i European Jazz Master koji je od konca 50-ih predvodio Zagreb Jazz Quartet, a kasnije i formacije poput B.P. Convention, B.P. Club All Stars i Boško Petrović Trio.

Boško Petrović rođen je u Bjelovaru, 18. veljače 1935. godine, a u emisiji “Jazz Hour”, koju je na Voice of America u sklopu programa “Music U.S.A.” vodio Willis Conover, kao tinejdžer opsesivno je slušao Glenna Millera , Franka Sinatru i Louisa Armstronga . Boško je prvo počeo svirati violinu, no krajem 40-ih poželio je svirati tenor saksofon po uzoru na Stana Getza i Colemana Hawkinsa, a roditelji mu, vidjevši da jako voli glazbu, kupuju harmoniku, što prima “sa suzdržanim oduševljenjem”.

Glazbena ‘Špica’
U Zagrebu, kamo se obitelj Petrović zbog očeva oficirskog poziva seli 1954. godine. Kao student Elektrotehničkog fakulteta opsjednut glazbom počinje sredinom 50-ih navraćati na glazbenu “Špicu” kod hotela Dubrovnik na kojoj su se svakodnevno, a pogotovo petkom i subotom, sastajali glazbenici i tražili angažmani za plesnjake. U jesen 1959. nakon iskustva s jednom “lješinom” od vibrafona iz podruma Radio Zagreba, Bošku napokon stiže naručeni vibrafon marke Premier, od carinika deklariran kao “kućanski aparat”
Kvartet Boška Petrovića (Petrović-Kružić-Remeta-Gereg) prvi put nastupa u Hrvatskom glazbenom zavodu 20. studenoga 1959. godine u sklopu Koncerta modernog jazza na kojem je nastupio i trio klavirista Davora Kajfeša. Kajfeš umjesto Zlatka Kružića ubrzo prelazi kod Boška koji piše prve skladbe (“Mr. Flanagan Blues”, “Ing. Swing”, “With Pain I Was Born”) i tako se formira jezgro sastava koji se od početka 1960. i službeno zove Zagrebački jazz kvartet.
Jazz inicijacija rockera
Ime izaziva pravu buru jer se jedan neafirmirani glazbenik poput Boška usudio svoj sastav nazvati po Zagrebu. Sudbinu kvarteta promijenio je susret s članovima američkog Modern Jazz Quarteta, tada najpriznatijeg svjetskog jazz benda koji je došao odsvirati koncerte u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

Nastupi ZJQ-a po Europi, ali i jugoslavenskim jazz festivalima poput beogradskog ili bledskog, bili su prilika Bošku da stupi u kontakt sa svjetskim jazz zvijezdama. Početkom 70-ih Boško osniva B.P Convention u kojem istaknutu ulogu počinje igrati gitarist Damir Dičić, snima ploče ovdje, ali i u Njemačkoj, nastupa s obje strane “željezne zavjese”. Svirke B. P. Conventiona iz 70-ih i ranih 80-ih po Lapidariju, studentskim klubovima i raznim drugim prostorima - ne samo Zagreba - i danas se prepričavaju kao jazz-inicijacije niza tadašnjih rokera. U Grožnjanu je posljednjih godina vodio jazz-školu, a usput i festival Jazz Is Back!, dok je u B.P. Clubu godinama, često uz pomoć sina Kolje, organizirao festivale Springtime Jazz Fever, Hrvatski Jazz Sabor i Century Of Blues.

Hram jazza

Boško je bio naš najveći i u svijetu najcjenjeniji jazz glazbenik, objavio je stotine snimaka, njegova diskografija obuhvaća nekoliko desetaka izdanja a višestruki je dobitnik Porina, uključujući onoga za životno djelo. Usto, bio je i najveći promoter jazza na ovim prostorima, kako u medijima sa serijalima popularnih radijskih i TV emisija poput “Dobro došli u svijet jazza” tako i kao organizator koncerata i festivala, osnivač etikete Jazzette Records, a posebice otkako je 1988. otvorio B.P. Club, “hram jazza” u kojem je za svojim “stammtischom” stolovao okružen prijateljima iz Zagreba i svijeta. Dva desetljeća B.P. Club nije bio samo najjači jazz punkt u gradu nego i bitno mjesto društvenog života Zagreba. Istovremeno, Boško Petrović bio je “hrvatski jazz ambasador”, rado viđen gost ili prekrasan domaćin i jedan od najživopisnijih ljudi koje ste za života mogli upoznati.
Među Boškovim prijateljima, uz niz hrvatskih i slovenskih glazbenika s kojima je godinama surađivao, bili su John Lewis iz Modern Jazz Quarteta, Joe Pass, Art Farmer, Niels H. Q. Pedersen, Georgie Fame, Johnny Griffin i mnogi, mnogi drugi. Mnoga lica tih njegovih prijatelja vidjet ćete i danas na zidovima B.P. Cluba u kojem je Boško na svoju, ali i radost svojih sugrađana ugošćavao sve te sjajne glazbenike, družio se s njima, svirao, pričao i zabavljao do sitnih sati.

Posljednjih nekoliko godina, pomalo reziginiran stanjem u društvu, sa svojim se prijateljima povukao u “splendid isolation” za svojim “stammtischom”, no do konca života ostao je aktivan.

Danas B.P. Club nije više jedini jazz klub u gradu, ali je jedini koji se može pohvaliti anegdotama poput one u kojoj je Art Farmer rekao kako se poslije pet seansi kod svog psihijatra u New Yorku, a plaćao ih je po 100 dolara na sat, ne osjeća ni upola dobro kao nakon sjedeljke za Boškovim “stammtischom”.
Ingeniozan i veseo

Seansi, nažalost, više neće biti, ali ostat će trajno sjećanje na jednog velikog glazbenika, čovjeka, kulturnog pregaoca, “self-made mana” kojeg je jedan od njegovih najbližih i najdražih prijatelja, pokojni glazbeni kritičar Dražen Vrdoljak, opisao kao “miroljubivu, konfliktnu, ingenioznu, kontroverznu, veselu, kreativnu...” osobu.

Ostat će priče, anegdote, šale i zgode, ali nitko ih više neće znati tako lijepo, duhovito i sočno ispričati kao Boško. Naime, Boško je bio vrhunski pripovjedač i živa enciklopedija jazza kojeg je živio do posljednjeg dana života, kako i dolikuje jednom velikom čovjeku, legendi jazza i titanu među patuljcima.

Poznavati Boška, popričati s njime, poslušati ga za “stammtischom” bila je jedna od rijetkih istinski velikih privilegija i kulturnih vrednota Zagreba jer B.P. je odavno postao jedna od najprepoznatljivijih i najvećih osoba hrvatske kulture 20. stoljeća. Ostat će to zauvijek. Smrt to ne može promijeniti, a ne bi me čudilo da već ne sjedi za nekim novim “stammtischom” i gleda nas “patuljke” kako se tu dolje još nešto batrgamo.

(izvor --- JUTARNJI list, ZG-CRO)

Umro legendarni džezer Boško Petrović

2011-01-10T10:52:00.001-08:00

::: ZAGREB :::

Kako javljaju hrvatski mediji, u Zagrebu je u 76. godini umro velikan džeza, vibrafonista Boško Petrović.
Petrović je rođen 18. februara 1935. u Bjelovaru. Svoj puni muzičarski format dosegnuo je tek kada je sredinom pedesetih godina prošlog veka pronašao svoj instrument – vibrafon. I s njime obišao svet.
Iako nikada nije mirovao, Petrović je u poslednje vreme bio osobito aktivan. Lani je Croatia Records u povodu 75. rođendana i više od 50 godina rada objavila boxset s presekom njegove karijere, a odnedavno se gotovo svakodnevno nalazio s novinarom Davorom Hrvojem koji je pisao Petrovićevu biografiju, čije pojavljivanje je bilo najavljeno za kraj ove godine.
S objavljivanjem te knjige Petrović nije žurio da ne bi, kao što je nedavno ironično komentarisao za zagrebački “Večernji”, napravio gužvu na aktuelnom tržištu “autobiografija”:
– Kako vidim, mladi i uspješni ljudi pišu svoje autobiografije već sa 25, 30 godina. Ja mislim poživjeti još 5-6 godina pa bi mi bilo žao da i iz tog razdoblja ne uđe nekoliko štoseva u tu knjigu - govorio je, na sebi svojstven način, Boško Petrović.

(izvor --- www.blic.rs)

Grupa „Beograd”

2010-11-27T04:48:00.000-08:00

Grupu su 1981. godine osnovali Dejan Stanisavljević (sintisajzer, vokal), Slobodan Stanić (sintisajzer) i braća Ljuba (bas, sintisajzer) i Mića Bubalo (ritam mašina, elektronski bubnjevi). Svirali su elektropop po modelu tada popularnih bendova poput „Depeshe Mode” ili „Ultravox”. Slobodan Stanić je ubrzo odustao, tako da su prve koncerte u Dadovu, KST-u i drugim klubovima svirali kao trojka ili sa bubnjarem Milošem Obrenovićem, a na nastupima su koristili i snimljene muzičke deonice. U proleće 1982. godine objavljuju prvi domaći elektronski singl sa pesmama „TV” i „Sanjaš li u boji?” u produkciji Aleksandra Habića, koji je radio i aranžmane.

Debi LP „Remek depo” snimaju u produkciji Habića i uz pomoć saksofoniste Pola Pinjona, trubača Stjepka Guta i bubnjara Bore Longe. Koristeći humanizovanu varijantu elektronike sa soul duvačima, kroz Dejanove komunikativne pesme ponudili su pitak zvuk, posebno u temama „Kontrolori” i „Opasne igre”. Zanimljivo je da je tekst „Kontrolora” napisao kultni BG reditelj Milutin Petrović. Sredinom 1983. godine Dejan napušta grupu, postaje pobornik Hare Krišne i sarađuje sa sastavom „Du Du A”, a grupa „Beograd” prestaje da deluje.Elektropop su u ovom regionu tih godina izvodile grupe „Denis i Denis” i „Berliner Strase”.

(autor teksta: Vladimir Đurić Đura - BLIC)

BEOGRAD ::: KONTROLORI

Sandra

2010-08-11T01:32:00.001-07:00

Discover Simple, Private Sharing at Drop.io

Učinilo mi se da tekst koji sam napisao pre neki dan i drugim povodom može da se uklopi u ovaj post. Međutim, ne može.
Evo, kako je on (tekst) počinjao:
"Sandra... Sandra...
u pozadini peva Arsen DEDIĆ dok ispisujem ovaj tekt.
"Kad mi loše krene..."
To je što se tiče Sandre i Arsena, ali na dnevnom redu je Danko S., a ne Arsen i Sandra."
Ipak, pokušajmo da tekst fragmentarno prenesemo! Možda esperiment i uspe?
"Na koricama (knjige) je Dablinska biblioteka - bezbrojni rafovi sa knjigama... Na tim policama su, sigurno, dela, romani Džejmsa Džojsa jer to je njegov grad. Čuveni Uliks, i druge Džojsove knjige.
U rodnom gradu blogera Kralja Pajaca tako nešto sigurno ne postoji. To je skromna biblioteka sa skromnim fondom knjiga... tako da vam dođe da nikada i ne postanete član te biblioteke. Čemu to?! Skoro ničemu, odgovor je.
Ipak postoje oni koji svakodnevno prelaze prag biblioteke u Pajacovom rodnom gradu, uzimaju knjige, plaćaju godišnju članarinu... edukuju se...
A Kralj Pajaca sluša Arsena! Šta bi drugo radio ovog avgustovskog popodneva?!
"Uključi televizor...", kaže Arsen.
Ma, on je uključen, Arsen, ali mi je Internet zanimljivijji.
JEBE MI SE za TV! Neću ga, ne treba mi...
I:
"Večeras budimo sami..."
Tako da KP-u nije do knjiga, ni TV-a, njemu je do muzike. One iz šezdesetih godina dvadesetoga veka. Tada se baš svirala dobra muzika!"

ARSEN DEDIĆ ::: SANDRA

SEćANJE NA KETI

2010-08-05T13:11:00.000-07:00

VIS SILUETE - KETI (1966)

Preminuo reditelj Zdravko Randić

2010-07-28T06:45:00.001-07:00

Filmski reditelj i jedan od pionira srpskog filma Zdravko Randić, umro je danas u 85. godini, saopštilo je Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS).
U saopštenju se navodi da je Zdravko Randić svoje ime i svoje filmsko autorsko delo na trajan i neizbrisiv način uklesao u istoriju srpskog filma i da je jedan od pionira srpske kinematografije.
"Zdravko Randić je svojim neumornim i nesebičnim društvenim radom doprinosio uređenju kinematografskog života u Srbiji, i po tome ostaje pregalački uzor", piše u saopštenju.
Randić je debitovao filmom "Cipelice na asfaltu" 1956. godine, a neki od njegovih najznačajnijih filmova su "Opklada" i "Tragovi crne devojke", koje je snimio sedamdesetih godina prošlog veka u poetskom ključu srpskog crnog realizma, a po scenarijima Živojina Pavlovića i Aleksandra Tišme.
Deo njegove stvaralačke zaostavštine su i filmovi "Zemljaci"(1963) i "Leptirov oblak" (1977).
Datum i mesto sahrane reditelja Zdravka Randića, biće naknadno objavljeni.

(izvor ::: BLIC)

Baš me briga za svet...

2010-07-26T06:16:00.000-07:00

Fragment 1:

Pitanje: Da li neko zna kako se zove pesma iz filma "Kad budem mrtav i beo" koju uživo izvodi neki bend, a peva devojka sa plavom kosom? Reči pesme su sledeće:
"Prokleto srce,
to srce koje pati
voli te više, više od bilo kog
al ti to ne znaš i nikad nećeš znati
jer srce čuva tajnu bola svog..."
Posle kaže Džimi Barka: "Ko je ova svraka..."
Odgovor: Mislim da je reč o Tamari Šarić, ako pričamo o onoj devojci koja je pevala na audiciji.
Inače, Tamara Šarić je imitirala najpopularniju ''drekavicu'' i ''šiziku'' tog vremena, Ritu Pavone...

Fragment 2: TAMARA ŠARIĆ
- moj lilihip (my boy lollipop)/necu vise da brinem (see you later aligator)/bas me briga za svet (che m' importa del mondo)/samo ti (solo tu) 7"EP (PGP RTB 196?)
Fragment 3:
"Omladina 65", Subotice, 1965. god.
Nagrade stručnog žirija:
1. Zvonko Čulina - "NAŠ DAN" (Izvodi: Biserka Spevec)
2. Jovan Adamov - "NEDOVRŠENE MISLI" (Izvodi: Ivanka Pavlović)
3. Marko Tipurić - "OČI NEBA" (Izvodi: Blaga Petreska)
(....)
Nagrada za najmlađeg izvođača:
* Tamara Šarić
Fragment 4: Neko ko je 1965. god. bio najmladji i najperspektivniji, 2008. godine je zaboravljen. Zaboravljen forever.

Fragment 5 (tekst pesme):
Bas me briga za svet
Kada ti si kraj mene tu
Ja ne trazim sad nista osim
Dragog pogleda tvog
Vise ja nisam tuzna
Jer sam pronasla tebe tu
Pridji pridji i sapni nezno
Da ces ostati moj.
Zagrli me sad nezno
Ljubavi moja
Jer prolaze dani
O ljubavi moja
Zelim bit uvek ljubavi moja
Uz tebe...

TAMARA šARIć - Baš ME BRIGA ZA SVET

Prelazak, preko ulice hod...

2010-07-25T23:43:00.000-07:00

Discover Simple, Private Sharing at Drop.io

Povremeno na blogu "EX YU FOREVER" osvane neki demo snimak. Odnekud se pojavi više kao dokument jednog prohujalog vremena nego nešto na šta treba da obratimo pažnju.
I ovaj demo-rad anonimnog autora koji sebe naziva ZI Webman pripada ex-yu vremenu i prostoru. Godina nastanka snimka je, otprilike, 1989/90.
U predvečerje raspada EX-Yu i vremena premijera Ante Markovića (dok su u backgroundu bili Sl. Milosevic, Franjo Tuđman... Izetbegovic... M. Kučan... Milo i Momir...) kada je životni standard malo skočio, pa su svi kupovali CASIO-sinizajzere ili nešto slično, i pokušavali na njima da izleče svoje muzičke frustracije.
Šta još?! Skoro ništa osim (donjeg) neophodnog LINKA:

ZI Webman ::: Prelazak

MARINA, demo verzija

2010-07-25T06:35:00.000-07:00

Za letnje mesece dobro će Vam doći jedna Marina. Ovu koju Vam poklanjamo pripada Nenadu Mitroviću, beogradskom muzičaru.
Za početak, tekst pesme:

Tvoje modre oči,
I ona plava haljina,
Ima u njima duše mornara
I slanih daljina.

A tvoj osmeh,
Siguran i prisan svet,
kao draga knjiga,
ploča il" portret.

Između nas živi
nevidljiv most,
beli konji i mašta,
često su nam gost.
Sve što smo želeli,
sve što smo hteli,
neka ruka vremena,
nikad ne podeli.

Marina, Marina:
da li si devojčica?
Marina, Marina
ili već pomalo žena?

I kada na dlanu,
ponesemo mnogo godina,
odemo u svet
umornih ptica
i zrelih kupina,
na tvojoj staroj haljini,
ostaće da drema,
sjaj prošlih časova
i naših dragih tema.

Marina, Marina,
da li si devojčica?
Marina, Marina
ili već pomalo žena?

NENAD MITROVIĆ ::: MARINA (demo verzija)

Anneke Gronloh: You belong to me

2010-07-23T00:37:00.000-07:00

Pesma je otpevana na engleskom, pevačica je Holanđanka, ali je ploču objavila beogradska diskografska kuća - PGP. To je dovoljno ČVRSTA i neraskidiva veza sa EX-YU.

Anneke Gronloh: You belong to me

See the pyramids around the Nile
Watch the sun rise
From the tropic isle
Just remember darling
All the while
You belong to me
See the market place
In old Algiers
Send me photographs and souvenirs
Just remember
When a dream appears
You belong to me

And I'll be so alone without you
Maybe you'll be lonesome too

Fly the ocean
In a silver plane
See the jungle
When it's wet with rain
Just remember till
You're home again
You belong to me

Oh I'll be so alone without you
Maybe you'll be lonesome too

Fly the ocean
In a silver plane
See the jungle
When it's wet with rain
Just remember till
You're home again
You belong to me.

Anneke G. ::: You belong to me

OSAMNAEST ŽUTIH RUŽA

2010-07-13T02:58:00.000-07:00

Vokalno Instrumentalni Sastav "Zlatni Dečaci" se okupio na Vračaru u Beogradu 1962. godine pod imenom TIGROVI, ali posle nekoliko nastupa na igrankama, menjaju ime u ZLATNI DEČACI. Za promenu imena je zaslužan Nikola Karaklajić – poznati novinar koji je pratio rad novog muzičkog talasa tih šezdesetih godina, a koji je grupu, ili VIS – Vokalno Instrumentalni Sastav, Zlatni Dečaci smatrao za jednu od najboljih grupa u Beogradu.

Na početku svoje karijere, ZLATNI DEČACI su, jer je u to vreme ta vrsta muzike bila tabu tema za radio i TV stanice, svirali samo na igrankama koje su se redovno održavale svake srede, petka, subote i nedelje u dvoranama Mesnih zajednica, školama ili u Domovima kulture. Da bi se njihova muzika čula i na radio stanicama oni snimaju nekoliko obrada klasičnih tema – Labudovo jezero, tema iz Fausta - i tako počinje i njihova popularnost preko radio talasa.
Svoju prvu sing ploču su, 1965. godine, pod nazivom - 7"EP of Golden Boys – a uz pomoć Nikole Karaklajića, izdali u Holandiji za diskografsku kuću Fontana.
Sledeće godine objavljuju i svoje prve snimke u Jugoslaviji i ubrzo postaju jedna od popularnijih grupa u Jugoslaviji. 1966. godine odlaze da sviraju u Englesku gde ostaju nekoliko meseci, ali, i pored nekoliko uspešnih nastupa na kojima su svirali obrade etno melodija sa prostora Jugoslavije, odlučuju da se vrate u Jugoslaviju i 1966. godine snimaju, zajedno sa Mikijem Jevremovićem, veliki hit "18 Žutih Ruža" koja je prodata u, za to vreme, neverovatnih 200.000 primeraka.
Bas gitarista Vidoje Brajević 1966. godine napušta grupu, a novi član Zlatnih dečaka postaje Gradimir Janković.
1967. godine su se rasformirali posle nastupa na Splitskom Festivalu. (izvor - VIKIPEDIJA)

18 Žutih Ruža

Mala ti si bila k'o ružin cvet,
tog dan kad sam pošao u svet.
O, kćeri, moja mila, ni lik ne pamtiš moj,
a evo otac vratio se tvoj.

Osamnaest zutih ruža moj je dar,
za rođendan ga šaljem tebi ja.
A ja skriven u tami, u prozor gledam tvoj,
mislim videcu u njeme dragi lik.

Kuća je puna veselog sveta.
i tvoja majka sa njim je tu.
Ja samo tebe zelim da vidim,
ali ne mogu, jer cu sresti nju.

Ja znam da drugog ocem zoveš već,
a ne znas koliko boli ta rec.
I ovaj buket ruza, kad danas primis ti,
neces znati tad, da tvoj je otac s njim,
tvoj tata plače s njim.

ZLATNI DEČACI i MIKI JEVREMOVIĆ: 18 ŽUTIH RUŽA

OPS, blesnuo pa ponovo nestao

2010-06-26T00:22:00.001-07:00

Smederevo, Srbija - Glumac, književnik, pravnik, doskorašnji direktor smederevskog Centra za kulturu, ekonomista, još uvek aktuelni direktor ovdašnjeg Centra za socijalni rad, moler, geometar i samo jedan koji se još uvek bavi muzikom. Ovako je izgledao sastav koji se nedavno popeo na binu bioskopa „Svetlost“ da Smederevcima oživi sećanja na grupu koja je poslednji put nastupala pre tačno 30 godina.
Bio je to muzički povratak u neko drugo vreme, pod nazivom „Mitovi i legende“, ali i susret dobrih prijatelja koji se decenijama nisu videli. Emotivno obojen, izvođači su koncert posvetili Dragoljubu Tasiću Tasi, jednom od zaštitnih znakova Radio Smedereva i grupe „Ops“, od čije su se prerane smrti ovog maja navršilo dve godine.
Krajem sedamdesetih rok je cvetao na ovim našim prostorima, svaki grad je imao grupu koja je bila favorit lokalnih ljubitelja muzike. U Smederevu je to bio „Ops“, punim imenom Pseudo pank cirkus grupe „Ops“, nastao iz Omladinskog pozorišta, kojem duguje i skraćenicu u nazivu. Za relativno kratko vreme „opsovci“ su, kombinacijom žestoke svirke, provokativnih tekstova i scenskih igrokaza, proisteklih takođe iz njihovih pozorišnih korena, osvojili Smederevo i krenuli dalje.
Posle nastupa na tada prestižnom Omladinskom festivalu u Subotici, 1979. godine, „Ops“ ubedljivo pobeđuje na Zaječarskoj gitarijadi. Ovo nadmetanje je u to vreme bilo odskočna daska za mlade sastave, koje je pobedniku gotovo izvesno garantovalo uspešnu karijeru na prostorima one dvadesetomilionske Jugoslavije. Godinu pre „Opsa“, recimo, tu je pobedila niška „Galija“. Mlade Smederevce je čekalo snimanje ploče, turneja... Kritičari su se utrkivali u hvalospevima, najavljujući im svetlu budućnost, veliku karijeru. Ali, očigledno, nije bilo suđeno, bend se rasturio. Tri člana su otišla u vojsku, dok su se oni vratili, neki od preostalih su batalili muziku, krenuli ili nastavili studije, poženili se, pozapošljavali… Umesto u studio i na turneju, grupa je otišla u legendu.
Kada se sve ovo zna, ne čudi da je bez ikakve reklame, bukvalno za dan, nestalo karata za njihov koncert. Prepuna sala bioskopa koji odavno ne radi, jedni do drugih sede sede glave i srednjoškolci. Na bini, s nešto manje kose i više kilograma nego pre 30 godina, gotovo isti sastav kojeg se ovi prvi sećaju, a drugi znaju samo iz priče, praši „Taksi rokenrol“, „Bluz guz“, „Ona a ni ja“, „Papiga“… „Ops“ je zvučao čak bolje nego nekada, za 30 godina i tehnika je otišla napred, a i oni su, očigledno, dobili na zrelosti. Šarenoj publici pred kraj koncerta više nisu bile potrebne neudobne bioskopske stolice, kao u stara vremena, kraj je dočekan na nogama.
- Uživali smo u probama, dok smo spremali ovaj koncert. Ono što je još važno je to što će posle ovoga svako od nas imati neki materijalni dokaz da je radio nešto, jer ćemo imati jedan lep snimak. Podelićemo ga svima koji su učestvovali u „Opsu“ i našim drugarima - kaže Slobodan - Boda Ninković, sada glumac, nekada frontmen „Opsa“.
Jovica Tišma, Bodin ortak u Pozorištu „Dečja zemlja“, kaže da su demantovali tvrdnje da nema više publike za ovakve stvari. Planova za dalje nemaju, ali se iskreni zaljubljenici u njihovu muziku nadaju da ih neće ponovo čekati tri decenije da bi uživali u dobrom roku.

(izvor ::: BLIC)

Gabi Novak

2010-06-22T05:52:00.000-07:00

Gabi Novak -- Nakon djetinjstva provedenog u Berlinu i na Hvaru, 1946. god. seli u Zagreb gdje pohađa osnovnu školu i diplomira na Školi primijenjene umjetnosti (grafički odjel). Neko vrijeme radi u Vjesniku, a zatim u 'Zagreb filmu' kao crtačica i scenograf. Povremeno posuđuje glas animiranim likovima, pa je privukla pozornost maestra Bojana Adamiča koji je u travnju 1957. poziva na prvi koncert u Ljubljanu.
Godine 1958. pjeva "Sretan put" Ljube Kuntarića u filmu H-8 Nikole Tanhofera, 1959. nastupa na Zagrebačkom festivalu skladbom "Ljubav ili šala" Milutina Vandekara. Obje pjesme iste su godine uvrštene na njezinu prvu EP ploču.
Od prvog albuma „Pjeva Gabi Novak“ (1961.) ostvaruje niz zapaženih interpretacija, najčešće na festivalima zabavne muzike u Zagrebu i Opatiji: "Oči" (1961.), "Krovovi" (62.), "Upali cigaretu" (63.), "Još uvijek", "Prvi snijeg" (65.), "Adrese moje mladosti", "Za našu ljubav to je kraj" (66.), "Vino i gitare", "Bit ćeš uvijek moj" (67.), "Život to smo mi" (68.), "Vjeruj mi" (69.)...
Otkako je krajem pedesetih u Zagrebu sudjelovala na jam sessionu s Louisom Armstrongom i pjevala s Kvartetom Boška Petrovića, do nastupa na jazz festivalima na Bledu i suradnji s Herbom Gellerom, Johnom Lewisom, Artom Farmerom, Garyjem Burtonom, Zagrebačkim Jazz Kvartetom i B.P. Conventionom (uključivši vokalnu verziju Prohasnike "Intime"), Gabi Novak uvijek je podsjećala kako je njezin vokalni stil deriviran iz popularnog jazza na tragu Doris Day, Peggy Lee i Helen Merrill.
Premda je u sedamdesete ušla hitom Hrvoja Hegedušića "Gazi dragi, srce moje", to desetljeće obilježila je osobnom i profesionalnom vezom s Arsenom Dedićem koja traje do danas. Njegove uglazbljene pjesme Željka Sabola ("Pusti me da spavam", (70.), Drage Britvića ("Kuća za ptice", (73.) i Zvonimira Goloba ("Grlice u šumi", (76.) pritajenu su, ali uvjerljivu vokalnu emocionalnost Gabi Novak dijelom usmjerile šansoni. Na prijelazu sedamdesetih u osamdesete svom klasičnom repertoaru dodala je naslove kao "Pamtim samo sretne dane" (79.), "On me voli na svoj način" (80.) i "Plava ruža zaborava" (81.), a postojanost četvrtog desetljeća rada potvrđuje pjesmama "Otok", "Nada" (86.), "Hrabri ljudi" (87.) i "Odlaze dječaci, a vraćaju se ljudi" (92.).
Kad se činilo da će pjevački opus Gabi Novak biti zaokružen antologijama "Retrospektiva" (1993.) i "Adrese moje mladosti" (1997.), ona se 2002. javila CD-om obrada kompozicija Arsena Dedića i standarda s početka karijere u društvu dvostruko mlađih sudionika zagrebačke jazz scene predvođenih sinom Matijom Dedićem. Pod nazivom "Pjesma je moj život", 2003. dobio je četiri Porina, među njima i za album godine. Tim zapaženim kreativnim uzletom nadomak 50. rođendana umjetničkog života Gabi Novak potvrdila je da su njezine vokalne kvalitete ostale ne samo netaknute prolaskom vremena, nego i otporne na generacijske i (po)modne mijene unutar hrvatske popularne muzike u kojoj nijednoj drugoj pjevačici nije uspjelo natkriliti luk između šlagerskog sentimenta pedesetih godina prošlog vijeka i savremenog senzibiliteta slušatelja u novom mileniju. Gabi Novak dobitnica je Vjesnikove nagrade za muziku Josip Slavenski, Nagrade Vlaho Paljetak i brojnih festivalskih priznanja. (Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije)

V I N O I G I T A R E
(autor: Nikica Kalođera)

Vino i gitare, nek" opet ispune mi noć

To staro vino i gitare
Večeras će prijatelji doć.

Vrijeme neka stane kad ovdje okupe se svi
Životu s nek druge strane
Veceras stajat' ćemo mi.

I mladost neka ide, život mora nekud poć'
Pa i rane što se vide
Sve će proć'.

Vino i gitare, želim noćas ja u domu svom
Kad stari prijatelji dodu
Nek ne nađu bol u srcu mom.

GABI NOVAK :: VINO I GITARE

VIS METEORI: ČINA

2010-06-22T03:55:00.000-07:00

Godina osnivanja: 1962/63.
Članovi sastava: Matija Osojnik - bubnjevi, Vladimir Mezđić - ritam gitara, Blagoje Vidosavljević - klavijature, Ratko Vončina - bas-gitara, Željko Čuzela - flauta i saksofon.
Od 1965. g. kao vokalni solista grupi pristupa Mirko Bačić.
Meteori su se raspali 1972. godine.
VIS METEORI su osnovani 1962/63 g. Značajan prodor na zagrebačkoj rock sceni čine dolaskom pevača Mirka Bačića.

On je jedno vreme paralelno nastupao i u Meteorima i u kvartetu "4 M" umesto Mire Ungara.

BLOG yu rock from sixties ::: METEORI

Išao sam, išao, dugim putevima...

2010-06-15T10:31:00.000-07:00

Beograd -- Poznati glumac Bekim Fehmiju je pronađen mrtav u svom stanu u beogradskoj opštini Zvezdara. Policija pretpostavlja da je reč o samoubistvu.
Bekim Fehmiju je imao 74 godine i bio je jedan od najpoznatijih filmskih glumaca u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Između ostalog, glumio je u filmovima "Specijalno vaspitanje", "Partizanska eskadrila", ali najveću slavu u zemlji i inostranstvu stekao je glumeći Belog Boru u "Skupljačima perja".
Bekim Fehmiju je glumio i u brojnim stranim filmovima sa najvećim svetskim zvezdama, a između ostalih, glumio je i Odiseja.

(izvor ::: B 92)

„Pekinška patka“ sprema šou u Beogradu

2010-05-11T03:52:00.001-07:00

Legendarna novosadska pank grupa „Pekinška patka“ održaće koncert 21. maja u bašti beogradskog Studentskog kulturnog centra.
Okupljanje benda „Pekinška patka“ u sastavu u kojem su se razišli 1981. godine privuklo je pažnju javnosti i muzičkih sladokusaca, pa su se tako na juče održanoj konferenciji za novinare u restoranu „Makao“, pored članova benda i novinara okupili i skoro svi eminentni domaći muzički kritičari. Neki od njih su učestvovali u konferenciji predstavljajući se kao članovi benda.
- Mi smo smislili taj fazon sa četiri musketara, znači da oni izigravaju nas i zaista mi je drago da su svi došli. Znači, Peca Popović, Bogica Mijatović, Moma Rajin i Sloba Konjović kako foliraju članove „Pekinške patke“. To negde znači da imamo podršku što se tiče svirki kao i novog materijala pa moramo da krenemo žestoko u to. I mi smo sada u tom procesu – rekao je za „Blic“ Nebojša Čonkić Čonta, frontmen sastava. Karte mogu da se kupe, po ceni od 1.000 dinara na blagajni SKC-a, Doma omladine i na prodajnim mestima „Tiket servisa“.
(izvor ::: BLIC)

Pekinška patka ::: M O N O T O N I J A

Arsen Dedić, BEOGRAD & SANDRA

2010-05-10T00:12:00.000-07:00

Povodom koncerta hrvatskog kantautora i šansonjera Arsena Dedića (72), u prepunoj sali Centra "Sava" EX YU FOREVER donosi ovaj tekst.
Takodje Vas podsecamo i na intervju sa Arsenom Dedićem u beogradskom BLICU (LINK).

Podsetimo se Arsenove biografije:
- rođen je 28. jula 1938. u Šibeniku
- živi i radi u Zagrebu
- svira klavir i gitaru, piše poeziju, komponuje i diriguje
- otac je dvoje dece (Sandra i Matija) i suprug Gabi Novak
- objavio je velik broj gramofonskih ploča, od „Čovjek kao ja” (1969) do CD-a „Na zlu putu” (2004)
- nastupao je u većem delu Evrope, te u Severnoj i Južnoj Americi; imao devet ruskih turneja
- dva puta je dobio Zlatnu arenu za filmsku muziku, radio za filmove „Glembajevi”, „Živa istina”, „Vlak u snegu”…
A sada "poslusajte" Arsenovu pesmu koju je posvetio svojoj kcerci Sandri.

Arsen Dedić ::: Sandra

El Doomo

2010-05-06T01:18:00.000-07:00

Britanski bend Ellis (kasnije The Ellis Group) na čelu sa vokalom Steve-om Ellis-om koji je ranije ulogu frotmena imao u bendu Love Affair poznatom po hitu Everlasting Love.
Pjesma El Doomo objavljena je na njihovom debi albumu Riding On The Crest Of A Slump 1972. godine. Također je objavljena i naredne godine kao singl sa pjesmom Your Game na B strani. Odličnu obradu je uradio kragujevački Smak. (izvor -- NAFTALIN)

S M A K ::: EL DUMO

Pod sjajem zvezda

2010-05-06T00:17:00.000-07:00

Predrag Ivanović Šimpa (1930-2010):
Kompozicija "Pod sjajem zvezda", nastala je kad sam bio u vojsci, u Kumanovu, 1957. godine. Predstavlja moj žal za Beogradom. Znate, tu pesmu napravio je Beograd, ja sam je samo prepisao od Beograda koji je postojao u meni. U vojsci sam ga sanjao, mislio o njegovim ulicama, ljudima, mostovima. Došao sam do nekog starog klavira u Domu armije, svirao, svirao, i tako je nastala.
Kad sam se vratio, odsviram je, ali nikog nije posebno impresionirala. Kažem: Ljudi, ne shvatate šta je ovo, uopšte ne liči na mene, ko zna šta je! - Ma, 'ajde! Oneo sam melodiju Miri Savić i ona je odmah, za dva sata napisala tekst. Žao mi je i neprijatno mi je što se ta kompozicija vezuje samo za mene, Mira je ostala anonimna. Zanimljivo je i to, da nekoliko godina nismo dobili odobrenje da je snimimo na radiju, dok je ploča snimljena pet godina posle nastanka kompozicije. Ponekad razmišljam o tome, kako su se prema nama poneli nečovečno, idiotski.
Darko Kraljić me je zamolio da uradim neki aranžman za film "Ljubav i moda", ja napravim "Devojko mala". Dok smo je snimali, pevušili smo "Pod sjajem zvezda", svi su bili oduševljeni:
- Pa, ona mora da uđe u film!
I ušla je. Darko Kraljić bio je veliki gospodin, mada dosta stariji od mene, sjajno smo sarađivali. Imali smo običaj da pevušimo dok sedimo u kafani. Svi zaćute, slušaju nas. Na povratku iz Montrea, svratimo u Veneciju i dok čekamo porudžbinu u kafani, tiho pevamo. Kafana se utiša, svi gledaju u nas, a mi pevamo, pevamo...
- Bravoooo! Verovatno su bili zapanjeni, ko su sad ovi?!
Nema pevača kome tada nismo bili muzička pratnja. Oni su se smenjivali na tronu popularnosti, prvo je to bila Nada Knežević, pa Lola Novaković, onda Senka Veletanlić... Biseru smo pratili kada je počela da peva, pre odlaska u Nemačku. Interesantno, nikad nismo pevali na "Beogradskom proleću", možda zato što istinski ne podnosim pevačka nadmetanja i smatram da ta vrsta sujete škodi umetnosti. Jedino su nas, 1964. naterali da pevamo na Opatijskom festivalu i osvojili smo drugu nagradu, sa kompozicijom Alfija Kabilja. (izvor - NIN, 21. februar 2002.g.)

Pod sjajem zvezda

Preminuo džez muzičar Predrag Ivanović

2010-05-05T00:16:00.000-07:00

Poznati džez muzičar Predrag Ivanović preminuo je danas u 80. godini, saopštila je Radio televizija Srbije.
Ivanović je rođen 1930. godine u Beogradu, diplomirao je aranžiranje na koledžu Berkli. Svirao je klavir, trubu, pevao je i komponovao. Poznat je kao osnivač Vokalnog kvarteta Predraga Ivanovića.
Ovaj kvartet je bila muzička grupa koja je izvodila pop i džez muziku tokom kasnih pedesetih godina prošlog veka, u bivšoj Jugoslaviji. Grupu su činili Predrag Ivanović, Aleksandra Ivanović, Mara Janković i Velimir Bata Senić.
Njihova najpoznatija pesma je "Pod sjajem zvezda", koja se pojavila na saundtreku za film iz 1960. godine "Ljubav i moda".
Godine 1978. grupa je izdala istoimeni album za PGP RTS, koji predstavlja fuziju fanka, soula, džeza i popa, a na njemu su se našle nove pesme, ali i obrade stranih klasika.

(izvor -- BLIC)

VOKALNI KVARTET PREDRAGA IVANOVICA -- POD SJAJEM ZVEZDA

POTRAŽI me u predgrađu...

2010-04-26T00:30:00.000-07:00

Potraži me u predgrađu
(Z. Runjić-D. Britvić)

Ova dvorišta puna neba i ptica
uđu, ko muzika stara,
nekud duboko u nas
i tu uvijek ostanu.

Tu nas čekaju davno poznata lica.
Jedan je kuštravi dječak
uvijek u proleće tu,
ti znaš zašto dolazi.

Tko je nekada nosio
prvo sunce po dvorištima,

nikada sasvim ne ostavlja
ovaj žvot u predgrađima...
Potraži me u predgrađu,
na ulici, na raskršću,

gdje ti je jorgovan rasuo perle,
gdje nam je proleće dotaklo usne
i pobjeglo.

Potraži me u predgrađu,
kraj vlakova što prolaze,

bićemo sami u svitanje dana,
bićemo sami u pjesmama ptica,
ko nekada.

Drijemaju jedra od rublja i cvijeća,
čekaju vjetar da nekuda plove.

Čuješ li - naše nas predgradje zove,
traže te kuće i ulice stare.
Potraži me u predgrađu,
poljubi me u sjećanju,

bar onih sati kad ostaneš sama,
ako me sada još imalo voliš –

potraži me.

Ti nemaš prsten sa našeg venčanja,
al' pamtiš streju na kraju grada,

bez mnogo cvijeća, bez vela i zlata,
bila si lijepa i sretna ko nikad.

Lado Leskovar ::: Potraži me u predgrađu

Nono,moj dobri nono

2010-04-23T03:04:00.001-07:00

Toliko prelipi priča pričat si zna,
tu san upoznala svit, a bila san mala
i ne znan da l' san rekla ti fala,
za tajne ča san otkrila ja...

O, nono, nono, nono, dobri moj nono,
sve manje ljudi znan ča nalik su na te,
o, nono, nono, nono, dobri moj nono,
al' sriće o kojoj si priča i ljubavi za te
uvik znaj bit će u srcu mom.

Reka si, sićan se dobro i glasa tvog:
"Život je spleten od tuge i od veselja
i pamti, uvik puni smo želja,
al' malo se ostvari od tog"...
(drago @ 2005-01-04)

Prepjev od Domenika Modugna!
(He he @ 2005-08-05)

Festivalska uspjesnica sa Internacionalnog festivala zabavne glazbe Split ´69, koju su otpjevali Tereza Kesovija u originalu, te velika talijanska zvijezda Domenico Modugno u alternaciji na Veceri internacionalnih izvodjaca iste godine. Pjesma je odnijela gotovo sve znacajnije festivalske nagrade tog ljeta, bacivsi u sjenu cak i favorita festivala Arsena Dedica, koji se 1969. pojavio sa kasnijim evergreenom "Vracam se". (Haris Alijagic @ 2005-08-22)

Jesi siguran da je u alternaciji pjeva modugnio?!
koliko ja znan bio je to claudio villa.
... inace, pjesma je, osim na lp ploci st festivala, izasla na single ploci zajedno sa 'finili su, mare, bali'. (usput @ 2006-03-16)

Autori pjesme su pokojni Nikica Kalogjera i Ivica Krajač, a pjesmu su na festivalu Split 69 pjevali veliki TEREZA KESOVIJA i CLAUDIO VILLA. (Slon @ 2006-07-21)

A je, je, ispricavam se zbog ove male, nenamjerne omaske. Pjesmu su u alternaciji pjevali velika Tereza i jos veci Claudio Villa, on naravno na talijanskom. Villa je snimio takodjer i singlicu, gdje su na jednoj strani bili "Il tuo mondo" ("Nono, moj dobri nono"), a na drugoj spektakularna balada "Un anno in più". Plocu je objavio talijanski nakladnik Cetra. (Haris Alijagić @ 2006-12-09)

(izvor ::: leksikon-yu-mitologije.net)

TEREZA KESOVIJA ::: NONO

EX-YU ličnosti: Ljuba Moljac

2010-04-21T06:35:00.000-07:00

Discover Simple, Private Sharing at Drop.io

Ljuba Moljac nas je zasmejavao tekstovima koje je napisao vecinom Miljenko Zuborski.Poznat po tome sto je pisao za "JEZ",a i bio profesor psihologije u hemiskoj skoli,a meni razredni staresina.Divan covek!

by vrh @ 2004-05-03

nos veliki kao truba pozdravljava vas moljac ljuba

by uros bg @ 2004-08-02

Из публике му неко довикне "Магарац!"... а он ни пет ни шест, окрене се према типу и каже "Мило ми је, Љуба Мољац".
Кад је филм "И Ти" био популаран, изјавио је да "више нисам Љуба Мољац, сад сам Ванземољац".

by Расејан @ 2004-11-28

A svojevremo je pricao kako ce ga Milak Babovic prenositi kad umre:
"Za gledaoce koji nemaju televizor u boji, Ljuba je delimicno zut i prilicno krut."
On je nas prvi "stand-up comedian"

by Mirjana @ 2004-12-11

Sećam se početka jedne njegove tačke:
"Dobro veče dragi gosti,
izgarajte od radosti.
Finoća mi ćutat' ne da,
pozdravjam vas sve od reda:

disk džokeje, dobre pičke
i zvanice umetničke.
Jelo, piće, sve imate,
jebite se kako znate."

... "pa, ako sam Ljuba Moljac,
nisam sexualni dobrovoljac."

by Alex Wolf @ 2005-06-20

Secate li se njegove price o fudbelskoj utakmici izmedju Yu i Nemacke pred sam pocetak Drugog svetskog rata?
Ili njegovog prevoda Hamleta
Mislim da sam ga zadnji put video u Makarskoj u kampu 1979 ili 1980 godine

by Kockica @ 2005-07-16

Ako niste znali, vodio je emisiju koja se zvala "Frka"
Ljuba Moljac nažalost pokojni, zvao se pravim imenom Miodrag Andrić. A umro je u čudnim okolnostima : glumeći u jednoj predstavi jednostavno se srušio na pod. Ljudi u gledalištu su pomislili da je to još jedna njegova šala, ali poslije se ustanovilo da je ustvari imao srčani udar koji ga je stajao života !

by Damir, Zgb @ 2006-03-03

Stari dobri Moljac. E, nema vise takvih...............

by Boba @ 2006-08-18

svaki dečko s Brača
važi za jebača

Pršti pršti bela staza
neko jebe deda Mraza...

by drut@ @ 2006-12-25

originalno se zvao LJUBA CMOLJAC zbog nevidjenih sexualnih kvaliteta koje je posedovao

by BG_ABROVI @ 2007-02-12

Miodrag Andric alijas Ljuba Moljac inace moj licni prijatelj,imao sam tu cast i zadovoljstvo da ga upoznam davnih `70-tih na "Masincu "u NS gde je cesto gostovao.Zivot je kasnije hteo da nas poveze(estradno) jer ja sam svirao u to vreme u jednom od najpopularnijih bendova i lutao po celoj bivsoj Jugi i svetu a Ljuba nam je bio gost na koncertima.
Putujuci proveli smo mnogo besanih noci jer on nikada nije spavao dok nas je autobus vozio kroz noc (nije smeo da zaspi) da ne bi to uradio i vozac.
Mnogo sam voleo tog coveka i sada u trazenju tekstova Miljenka Zuborskog uguglovao sam stranicu koja me je vratila 20-tak godina unazad.
Molio bih bilo koga ko poseduje od Miljenka Zuborskog knjigu pesama na 2 lista ili ti 4 strane(to su 2 lista malo veca od formata A4),da mi se javi na: maticz@eunet.yu

by zile @ 2007-11-19

Ja sam cuo da je sada Gay,satire se od kurca.Peder matori...

by Ana @ 2009-01-22

Zile a u kojoj grupi si svirao? Ana,ili koji si djavo,bezi do gradske bolnice...zivci su ti popustili!!

by Radule @ 2009-07-12

Smrt Ljube Moljca:
Bila je to neka putujuća predstava komičara, od mjesta do mjesta, koja se dokotrljala do Gline. Sala Spomen-doma dupke puna...nova omladinska TV Glina snimala po gledalištu, a možda i predstavu
(bilo bi jako zanimljivo ako je postojao snimak te nedovršene predstave i ako je sačuvan).
Predstavu je izvodio krem YU-komike (Minimaks, Jova Radovanović, Ljuba...). Ljuba je kao drugi ili treći po redu izvodio svoju tačku. Stigavši skoro do kraja, upravo je objašnjavao kako na scenu treba da iziđe jedan sa velikim nosem (Radovanović) i - srušio se poput svijeće.
Najprije tajac, 15 sekundi, a kako se Ljuba nije micao, počeo je, istina blag, aplauz. Prošao je čitav minut dok su njegovi drugovi izašli na scenu i iznjeli ga. I ovo je propraćeno jednim manjim aplauzom. Kad je ponovo izišao Minimaks, sve je bilo jasno: "Ljudi, ovo je ozbiljno, ima li koji doktor u publici?" predstava je naravno prekinuta...
Ljuba je hitno prevežen u glinsku bolnicu, a zatim za Zagrab, gdje je i konstatovana smrt (kasno uveče ili tokom te noći). Praktično, kliničku smrt je usred moždanog udara doživio na pozornici...

by duka @ 2009-08-27

Cijela moja obitelj je plakala od smijeha preslušavajući audio kazetu gdje on priča kako je bio veliki nogometaš "onomad u staru Jugoslaviju". Ljudi moji, ja tako nešto smješno još nisam slušao, lik je bio totalni genijalac. Znam samo da smo je bjesomučno preslušavali skoro godinu dana. To je bila originana audio kazeta od moga prijatelja iz osnovne. Šta bi dao da to ponovno čujem ili barem da znam naziv, mislim da je to bio format radio monodrame ili nešto slično :)) Još danas se sjećam par fora, nije baš skroz točno ali... "Kada sam došao onomad u Grčku tamo su me zvali Veliki On. Na televiziju su ovako obaveštavali: Veliki On je u vašem skromnom gradu, izađite blagovremeno sa zastavice i sa cveće i da se na vreme snabdete s autogrami" LOOOOOOOL, ili npr. kada je igrala Stara Juga i naci Njemačka: "Hitler arlauče, štipa Evu Braun, Ribentrop manji od makova zrna..." ili protiv Brazila na stadionu Marakana, a svi došli vidjeti njega: "Reflektori, Popkatepetli, Greta Garbo leškari u ložu, Čerčil se češlja sa maramicom, gledalaca 200 hiljada vani pola miliona, nadaju se ljudi - biće karata"....gospodine Miodraže pa mislim stvarno, odakle vam tolika duša :)))))

by Marko @ 2009-12-21.

(izvor -- LEKSIKON EX-YU MITOLOGIJE)

LJUBA MOLJAC - Audio zapis iz 1982 godine

Tigar sa Miljacke

2010-04-21T01:31:00.000-07:00

Hamdija Ćustović je rođen 29. juna 1946. godine u Novom Sadu, a odrastao je u Sarajevu. Dio svog života proveo je i u Beogradu, Zagrebu i Splitu, ali je muzičku karijeru započeo u Sarajevu.
Dobio je nadimak "Tigar sa Miljacke", jer je pjevao gotovo isto kao njegov tadašnji uzor Tom Jones nazvan "Tigar iz Welsa". Hamdija Čustović je pjevao "Delilah" i druge hitove svoga idola. Nastupao je sa grupama kao što su: Indexi, Pro Arte, Coco, Specijal Faktor i Splitski batali. Zatim počinje njegova solistička karijera i nastupi na sarajevskom festivalu "Vaš šlager sezone", Opatijski i Splitski festival, "Beogradsko proleće", Festival u Subotici.
Sarađivao je sa kompozitorima i muzičarima kao što su Đorđe Novković, Kemal Monteno, Goran Bregović, Nikola Borota, Stipica Kalođera, Ismet Arnautalić, Fadil Redžić, Omer Pobrić, Džemo Novaković i drugi. Pored nastupa po cijeloj bivšoj Jugoslaviji Hamdija Čustović je nastupao i u inostranstvu. Održao je veliki broj humanitarnih koncerata, kako za bivšu Jugoslaviju tako i za Bosnu i Hercegovinu, te je dobitnik mnogobrojnih priznanja, plakata i zahvalnica. Omer Pobrić ga je ubijedio da je on "rođeni narodnjak". Rezultat toga je serija novokomponovanih pjesama: "Idi, idi tugo iz života mog", "Ljiljana", "Ko sad ljubi tvoje oči plave" i drugih. Nastupao je na festivalu narodne muzike Ilidža.
Hamdija Čustović 1991 godine dolazi sa suprugom i kćerkom u Njemačku gdje se nastavlja baviti muzikom. 1997. godine seli se u SAD, gdje i danas živi. 10.7.2009 objavljen je novi album u produkciji Hayat.(izvor -- VIKIPEDIJA)

Hamdija Ćustović ::: Nestala je ljubav ta

Pogledaj kroz prozor

2010-04-19T00:26:00.000-07:00

Grupa Elipse je svoju karijeru otpočela 1963. godine po uzoru na grupu The Shadows, kao i mnoge grupe iz tog vremena. Postali su veoma popularna grupa 60-tih godina, a njihovi nastupi u Gradskom podrumu u Beogradu su bili rok događaji.
Elipse su, kao predgrupa svirali na koncertima The Searchers-a i The Hollies-a kada su ove tada veoma poznate i popularne svetske grupe nastupale u Jugoslaviji.
1965. godine su snimili svoj prvi singl sa Pericom Stojančićem. Na A-strani Perica Stojančić je snimio dve pesme, a na B-strani grupa Elipse je izvele dve instrumentalne kompozicije.
1966. godine su bili pobednici Gitarijade, a 1967. godine su osvojili srebrnu medalju na internacionalnom festivalu u Bugarskoj. U to vreme su svirali rhythm'n'blues. Kada se grupi pridružio Edi Dekeng (student iz Konga - eks Crni Panteri) počeli su da sviraju soul.
Treći singl Elipse izdaju 1967. godine sa pevačem Edijem Dekingom. Većinu svojih spotova za potrebe Televizije Beograd, Elipse su snimali u beogradskom Zoološkom vrtu, a svirali su i muziku za filmove "Nemirni" Kokana Rakonjca, i "Buđenje pacova" Živojina Žike Pavlovića.
U jesen 1967. godine Slobodan Skakić osniva grupu Nove Elipse. Pored njega grupu su činili: Ratomir Dmitrović (gitara), Nenad Nedić (bas gitara) i Milan Kašanin (bubnjevi). Ova grupa nije postigla neki veći uspeh.
U leto 1968. godine Elipse su prestale da postoje. (izvor - VIKIPEDIJA)

ELIPSE ::: Pogledaj kroz prozor

Grupa 220: OSMIJEH

2010-04-18T00:50:00.000-07:00

K'o sunce što sja kroz dan
K'o mjesec žut što na nebu sja
Tako mi draga znaj izgledaš ti
Dok sa smiješkom promatras svijet.

Ne mijenjaj nikada svoj osmijeh blag
Čuvaj ga, on je sve što mi pružaš sad.

K'o jutra što dolaze zorom
K'o rosa što na cvijetu sja
Tako mi draga znaj izgledaš ti
Dok sa smiješkom promatraš svijet.

GRUPA 220 ::: OSMIJEH

Grupa 220: "Sivilo perona"

2010-04-15T04:16:00.000-07:00

Uvod: Povodom 40.000 poseta na blogu EX YU FOREVER, blog Vam ponovo "poklanja" pesmu GRUPE 220 "SIVILO perona".
Hvala svima koji nas posecuju!
ZAdrzite OSMIJEH na licu...

Vojko Sabolović i Ranko Balen sezonski sviraju po hotelskim terasama u Opatiji sa "Ehosima", a u ljeto 1966.g. dolaze na ideju da osnuju sastav pod imenom Grupa 220. Povremeno im se priključivao Drago Mlinarec, koji je sa sastavom "Jutarnje Zvijezde" svira u Rijeci. Mlinarec je kao gost u "Ehosima" svirao i pjevao svoje i Dylanove pjesme. Ubrzo nakon toga postižu dogovor o zajedničkom radu, kojeg realiziraju iste jeseni u Zagrebu. Grupa 220 održava svoj prvi nastup 15. listopada 1966.g. u dvorani "Vrbik", a tadašnja postava sastava je bila; Drago Mlinarec (usna harmonika), Vojko Sabolić (gitara i vokal), Ranko Balen (bubnjevi) Mišo Tatalović (bas gitara).
SIVILO PERONA (1971): Na festivalu "Zagreb '71." u večeri kada se predstavljaju rock sastavi izvode skladbu "Posmrtna posveta", pojačanu sa zvukom violončela.
Nakon toga snimaju sljedeće singl na kojemu se nalaze skladbe "Do viđenja, vještice" i "Sivilo perona". Iz sastava odlazi Duško Žutić, a na njegovo mjesto dolazi Husein "Hus" Hasanefendić, koji je prije toga 1968.g. već bio sa Zubkom i Stančićem u sastavu "Ab Ovo". Tokom ljeta sudjeluju sa ostali sastavima na turneji "Adriatic Show". Na koncertima sviranim u Jugoslaviji sastava Marmelade, Status Quo i Mungo Jerry, nastupaju kao predgrupa. Sastav se sa vremenom počeo okretati čvršćem zvuku i ritmu što nije odgovaralo ambicijama Drage Mlinareca. Tijekom snimanja njihovog sljedeće albuma A ti se ne daj, odlučeno je da album izađe kao Mlinarčev prvijenac, što je ujedno bila i najava njegove uspješne solo karijere. (izvor - WIKIPEDIJA)

GRUPA 220 ::: SIVILO PERONA

MILAN PERLEZ: Kuća izlazećeg sunca, instumental

2010-04-14T00:57:00.000-07:00

Večna melodija puna tuge i razočaranja trpela je mnogobrojne promene teksta koji je svaki izvodjac prilagodjavao vremenu i mestu gde ga je zatekla, sve dok se u svojim lutanjima nije nasla u glavnom gradu greha, magije i muzike - NJU ORLEANSU.
Tu, u Ulici Sent Luis od broja 826 do 830, nalazila se javna kuca kojom je od 1862. do 1874. godine upravljala Madam Merien Le Soleil Levant. Kako se njeno prezime s francuskog prevodilo kao Izlazece sunce tako je i ova ustanova u Ulici Sent Luis dobila odgovarajuci naziv. Jednom prihvacena u pravom okruzenju pesma kao da je odlucila da se opire daljim promenama, pa je "Nju Orleans verzija" vremenom potisnula sve druge oblike drevne melodije. Glavnu ulogu u ocuvanju pesme u tom obliku imao je i razvoj tehnologije za snimanje muzike koja je omogucavala da se neke uzbudljive price trajno zabeleze. Prvi poznati snimak "Kuce izlazeceg sunca" bilo je izvodjenje Teksas Aleksandra iz 1920. godine. U decenijama koje su usledile zabelezene su jos mnoge verzije ove pesme, od legendarnog Ledbelija do neponovljive Nine Simon ciji je glas u prici o posrnuloj devojci iz kuce Madam Le Soleil Levant naterao suze jednom petnaestogodisnjem decaku iz Njukasla u Engleskoj. Njegovo ime bilo je ERIK BARDON. (izvor - Erotski politicar)
Međutim ovo je EX Yu verzija "Kuce izlazeceg sunca", i to instumental.

MILAN PERLEZ ::: KUĆA IZLAZEĆEG SUNCA

Svi junaci mojih pesama

2010-04-08T01:16:00.001-07:00

„Fusnota“ je treća knjiga Kornelija - Bate Kovača koju je nedavno objavila izdavačka kuća „Laguna“, a knjigu čine priče o pesmama koje su obeležile ne samo karijeru našeg slavnog kompozitora već i živote mnogih od nas. Legendarne pesme kao što su „Četri mladića idu s Trebevića“, „Etida“, „Jedna žena“, „Ti si mi u krvi“, „Trla baba lan“, „Tata Ko i mama Spo“ bile su prilika Korneliju da na zanimljiv način dopiše svoju biografiju.
- Većina priča o pesmama su istinite. Od priče o mom prvom hitu „Četri mladića idu s Trebevića“ koji sam davno snimio sa „Kvintetom Kornelija Kovača“ do priče o pesmi „Jedna žena“ u kojoj se pojavljuju neki ljudi koji su mi bili inspiracija u životu (kreator Aleksandar Joksimović, Rori Glager iz grupe „Taste“ itd.). Trudio sam se da priče budu zanimljive čitaocima. Budući da ovaj put imam dobrog izdavača, nadam se da će knjiga stići do svih onih ljudi koji vole i cene moj rad - rekao nam je Kornelije Kovač koji ovih dana predano radi na muzici za mjuzikl „Glorija“ Ranka Marinkovića.
- Radim muziku za predstavu „Glorija“ koji režira Iva Milošević, a predstava će se premijerno izvesti ove godine u Budvi. Tekstove pesama piše Maja Pelević, a zbog rada na ovoj predstavi malo sam odložio rad na mom novom instrumentalnom albumu na kome će mi gosti biti slavni gitaristi Dominik Miler, Miroslav Tadić i Vlatko Stefanovski - priča Kornelije Kovač.
Kornelije je poslednjih godina radio pesme i za pevače i bendove u Sloveniji.
- U Sloveniji sam napravio odličnu saradnju sa bendovima i izvođačima kao što su „Halgato“ iz Prekomurja, „Eroika“ i Natlija Verbaten. Bend „Halgato“ koji izvodi cigansku tamburašku muziku nedavno mi je tražio dozvolu da obradi numeru „Aoj Nono bela“ koju je snimio Zdravko Čolić. Rado bih sarađivao i u budućnosti sa izvođačima i pevačima iz Srbije koji imaju renome kao što su Zdravko Čolić ili Lepa Brena. (izvor --- BLIC)

KORNI GRUPA ::: SLIKA

Zvezda koja će večno sjati

2010-03-29T23:47:00.000-07:00

Sećanje na ZORANA MIŠČEVIĆA (1995-2010)
Autor teksta: Živko IVKOVIĆ (Šabac)

Od polovine devedesetih (preciznije 04.04. 1995. godine) ugasila se najsjajnija zvezda u jugoslovenskom rok sazvežđu. U pedesetoj godini svog izuzetno burnog življenja umro je ZORAN MIŠČEVIĆ (rođen 17. septembra 1945.), vokalni solista i basista na početku karijere VIS-a SILUETE! Prvi rok šoumen u nas, krenuo je sa javnim nastupima startom šezdesetih, a SILUETE beleže prvi nastup 1961. godine u "Domu sindikata" na koncertu Đorđa Marjanovića. Nema dileme da je uz B.M. Čuturu, Miščević jedini izvorni rokenrol singer. Miščevićeva duga, zlata boje, kosa je rezultirala masovnom histerijom devojaka tog vremena, vremena u kom se nije blakonaklono gledalo na takve, ali zlatni pramenovi njegove kose su i danas sinonim za rok zvezdu u vremenu pionirskom. Upustiti se u profesionalne rok vode tada (pre gotovo pola veka) su i mogle samo harizmatične ličnosti poput Miščevića. U Engleskoj tog vremena su ludovali za članovima sastava Bitls, Roling Stouns, Enimals, čupale su devojke kose, vriskale i plakale. U Jugoslaviji se to isto događalo, Ali na koncertima Zorana Miščevića i Silueta. Širom "lijepe Juge" organizatori su bili na mukama, u smislu normalnog privođenja kraja njihovih koncerata.
Siluete nakon svirke u "Domu sindikata" odlaze na Jadran, i tamo nastupaju po letovalištima. Po povratku u Beograd, Simjanović prelazi u Elipse, a Miščević, Plesničar, Gluščević i Mihailović formiraju sastav Lutalice (pobednici Gitarijade 1964. g. na Sajmištu).
Od 1964. godine Miščević je ponovo u Siluetama, u nama najpoznatijem sastavu: Ljuba Đorđević, Dejan Dunjić, Kraka Petrović i Boban Todorović.
Svirali su svuda po gradu, Dom kulture Vuk Karadžić, Taš kafe, Euridika, Dansing sala Doma omladine, Gradski podrum... Potom se grupa cepa na dva dela. Sovilj formira svoje Siluete, a na drugoj strani je ostao Miščević sa svojim. Doslovno su svojim nastupima šokirali ondašnju javnost, novine beleže da takvih nastupa nikada nije bilo na našim prostorima. Ustanovljavaju sasvim nove standarde kada su u pitanju scenski nastupi jednog rok sastava.
Potkraj šezdesetih u, tada najpopularnijoj emisiji "Veče uz radio", voditelj Nikola Karaklajić dva puta pušta "Džamping Džek Fleš", stvar Stounsa, rekavši da sami razlučimo da li smo prvo čuli Siluete pa Stounse ili obrnuto. Podatak koji nam dovoljno govori na kakvom su nivou bili tadašnji sastavi (od kojih je samo u Beogradu bilo više stotina) jer stvari su skidane besprekorno tako da se i repertoar Silueta zasnivao na skinutim stvarima. U pisanje sopstvenih stvari (izuzev prepeva) nisu se upuštali iz nekog razloga, a jednu od dve autorske pesme "drpio" je sastav Boni M (Gota go home-Boni M, Ponoćni voz - Siluete) i napravio svetski mega hit.
Širom Juge Siluete obaraju sve rekorde vezane za posetu na koncertima. Kada su svi navlačili odela i bili podšišani na takozvanu "tarzanku", Siluete su iskakale iz tog propisima uređenog izgleda, počev od šarenolike garderobe (u susret hipi pokretu), pa sve do dugih kosa. U šezdesetim se pevalo: "To već zna svako dete, najbolje su Siluete", a u sedamdesetim: "Kada su bile Siluete, Dugmići su bili malo dete."
Jedan ugledni beogradski novinar je bio kategoričan: "Potpisujem da ono što su na sceni radili Zoran Miščević i Siluete, Stounsi nikada neće!" I bi mi drago kad sam to čuo. Moja malenkost je, usput, uvek podupirala jednu takvu tvrdnju jer, svi se slažu, Miščević nije imao od koga učiti i naučiti scenski rok nastup: početkom šezdesetih TV prijemnika nije bilo!
Istina je jedna, verovati u rokenrol i kapirati ga kao način življenja! Moto prihvaćen u šezdesetim, živi i dan-danas. Mnogima je danas teško i zamisliti da je Jugoslavija bila deo sveta jer svi svetski kulturni tokovi, bez obzira da li se radilo o rokenrolu, slikarstvu, avangardnoj umetnosti i književnosti bili su prisutni i bila je to jedna kulturna utakmica između republika u SFRJ, u prihvatanju i kreiranju pravih vrednosti, a danas, eh danas...
Zoran Miščević i Siluete su svoj poslednju koncert u Šapcu održali 1988. ili 1989. ne sećam se tačno, ispred Doma omladine: trebalo je to da bude uvod u mnogo sadržajniju saradnju.
A teoriju po kojoj metuzalem-sastave treba ostaviti prošlosti ne opstaje, nema uporišta, jer su je lansirali frustrirani likovi, oni koji roku ništa posebno nisu dali ili im je zasmetalo to što nikada neće na svoje koncerte privući (kao metuzalemi) hiljade i hiljade zaljubljenika (onoliko vrediš koliko znaš da stvaraš). Bez obzira na to što je na državnom nivou izostalo "Hal of fejm" isntitucija, i srcima iskrenih, roku posvećenih imena poput MIščevića, Čuture i nekolicine, poodavno zauzimaju svoja mesta.

Tekst je objavljen 2. aprila 2009. g. u ŠABAČKOM GLASNIKU

VIS SILUETE - Uhvati vetar (1966)

SEĆANJE NA SAN

2010-03-29T10:41:00.000-07:00

Dogovor iz 1804. su činili Nebojša Ignjatović, Robert Nemeček, Dejan Vasiljević, Branislav Marković i Stevan Milutinović. Kritičari su ih proglasili za domaći "Mudi bluz", hvalili Nebojšin kompozitorski talenat, tadašnja štampa bavila se više temom šta li im znači to ime nego njihovom muzikom, ovi snimili nekoliko pesama (četiri) i izdali jednu ploču… i eto cele priče. Da li?
Robert Nemeček je osnovao Pop mašinu, prema mnogima najznačajniji domaći bend tog vremena; Nebojša Ignjatović postao profesor na Muzičkoj akademiji, što nikako ne znači da se manuo popularne muzike, o čemu će tek biti reči; šta je sa ostalima pojma nemam.
Otkud ponovo Dogovor: kao što tek dve hiljaditih imamo priliku da uživamo u zvucima Pop mašine onako kako je to bilo zamišljeno (a ne i realizovano), Nemeček planira i novo remasterizovano izdanje Dogovora. (izvor ::: malikuvar, DANAS)

DOGOVOR IZ 1804 - SEćANJE NA SAN

Zoran Miščević (1945-1995)

2010-03-24T02:32:00.000-07:00

4. aprila 2010. god. navršiće se petnaest godina od smrti Zorana Miščevića, jednog od pionira jugoslovenskog rokenrola.
Tim povodom će blog EX YU FOREVER doneti prigodan tekst šabačkog rokera ŽIVKA IVKOVIĆA pod nazivom ZVEZDA KOJA ĆE VEČNO SJATI.

VIS SILUETE - KETI (1966)

Grupa SAN

2010-03-15T02:07:00.000-07:00

Real Name: Aleksandar Ilić, Predrag Jovičić, Aleksandar Slaviković, Dragoslav Jovanović, Branislav Grujić

Profile: Serbian pop-rock band from Belgrade, active in period 1971-1975 in former Yugoslavia.

Members were:
Predrag Jovičić - lead vocals, rhythm guitar
Sanja Ilić - keyboards, vocals
Aleksandar Stojić - bass, vocals
Aleksandar Slaviković - solo guitar
Branislav Grujić - drums
Dragoslav Jovanović - bass

(1) Tebe Sam Želeo / Helena (7", Single - PGP RTB, 1971)
O kompoziciji Tebe Sam Želeo (Arranged By - Z. Skerl, Lyrics By - Zoran Modli, Music By - T. Vidanović, Orchestra - Revijski Orkestar RTB)
(izvor -- Dicogs)

SAN :: Tebe Sam ŽELEO

Josipa Lisac u Rijeci

2010-03-15T01:17:00.001-07:00

Josipa Lisac u Rijeci (PDF file)

SEĆATE LI SE DIEGA?!

2010-03-11T01:52:00.000-08:00

Naravno ne argentinskog fudbalera Maradone, već Kraljevčanina Diega Varagića? Ne sećate se? Pa, dobro... Ne zameram Vam. Nećete dobiti crveni karton. To je bilo baš davno, strašno davno... Mislim, vreme kada je on bio popularan, i žario i palio gramofonima širom EX-YU, radio-stanicama... Ponekad bi se pojavio i na crno-belim televizorima...

Diego, na tvojoj smo strani, FOREVER! A ti nam ostani FOREVER YOUNG!

Diego VARAGIC - DOMINIK

Pevačica iz Titove Jugoslavije

2010-03-10T02:27:00.000-08:00

Sve je počelo 1961. godine kada je u Kanu Jugoslaviju predstavljala Ljiljana Petrović. Pojava (SFR) Jugoslavije na Evroviziji bila je prava senzacija jer je Evropa u to doba još uvek bila podeljena gvozdenom zavesom, i zapadna štampa toga doba je nazivala Ljiljanu Petrović "pevačicom iz Titove Jugoslavije".
Ljiljana Petrović kaže:
"Bio je to splet neverovatnih okolnosti. Ja sam bila nepoznata pevačica, nastupala sam samo po Vojvodini. Moja prijateljica Vanja Stojković, koja je sa Mirom Pejić sačinjavala u to doba poznati duet DD, prepevala je na srpski tekst pesme Sale long silvery moon, i dala mi ga da ga pevam.
U leto 1960. godine pevala sam u Vili Karolina u Malom Lošinju jer sam tako mogla da odem na more. Jedne večeri u publici je bio i direktor Jugotona koji mi je prišao, rekao mi da mu se naročito dopada kako sam otpevala pesmu koju je Vanja prevela i pitao me da li bi htela da za njih snimim ploču. Rekla sam da hoću i zaboravila na to, ali kada sam se vratila kući čekalo me pismo iz Jugotona. Pitala sam Vanju da li mi dozvoljava da snimim pesmu koju je ona prepevala. Pristala je, oduševljena zbog mog uspeha."
Pesme su snimljene u studiju Radio Ljubljane i posle snimanja Ljiljana Petrović se vratila u Novi Sad. Slovenački kompozitor Jože Privšek prolazio je hodnikom Radio Ljubljane i iz jednog studija čuo njenu pesmu koju su tonci pripremali za ploču. Ujurio je u studio i rekao da će "taj glas" pevati pesmu koju je on komponovao za jugoslovenski izbor za predstavnika na Evroviziji. Tonci su mu rekli da to ne radi, da je u pitanju neka nepoznata Novosađanka, da bi u tom slučaju tekst morao da se piše na srpskom, i da je to ipak bolje raditi sa nekim ko ima više iskustva.
Ljiljana Petrović, ponovo:
"Jože je bio uporan, ponavljajući da će ‘taj glas’ pevati njegovu pesmu. Sve vreme je govorio ‘taj glas’ jer nije znao kako se zovem. Urednik zabavnog programa Televizije Ljubljana Dušan Hren me je pozvao i pitao da li hoću da učestvujem na izboru za jugoslovenskog predstavnika na pesmi Evrovizije. Pristala sam nemajući pojma šta je to Evrovizija jer se ona kod nas nije prenosila, niti se o njoj govorilo."

Novosadski pesnik Miroslav Mika Antić
Kada se postavilo pitanje teksta za Privšekovu kompoziciju, Ljiljana Petrović je rekla da poznaje novosadskog pesnika Miroslava Miku Antića i predložila da on napiše tekst.
"Iz Ljubljane su mi poslali note i ja sam jednog jutra otišla kod Mike. Ja bih mu otpevala nekoliko taktova, a on bi potom na pisaćoj mašini otkucao stih i ja bih ga otpevala. Ponekad bi se reči i melodija uklopile, ali najčešće nije bilo tako i onda bi Mika besno iščupao list iz mašine. To je trajalo celog dana, ali predveče smo imali tekst “Neke davne zvezde”, koji je mogao da napiše samo pesnik Mikinog kalibra."

LJUBLJANA
Izbor za jugoslovenskog predstavnika održavao se u Ljubljani i učestvovale su sve tri tadašnje televizije, ljubljanska, zagrebačka i beogradska. Pre izbora svi pevači su morali da snime svoje pesme u Radio Ljubljani.
"Doputovala sam u Ljubljanu noćnim vozom, pravo sa stanice poslali su me u studio i nisam uspela da kako treba otpevam pesmu. Odmah su se začuli glasovi da Privšeku tako i treba kada radi sa nekim ko nema iskustva. Dušan Hren mi je rekao da odem u hotel, ispavam se i onda dođem da snimam. Poslušala sam ga i kada sam se vratila u studio iz prvog pokušaja sam snimila pesmu."

PAD SA MARSA
Izbor za jugoslovenskog predstavnika održavao se u Dramskom pozorištu u Ljubljani i prilikom glasanja žiriji sva tri centra dodelili su Nekim davnim zvezdama maksimum poena.
LJ.Petrovic:
"Posle proglašenja pobednika vratila sam se u garderobu i u njoj zatekla Lolu Novaković, koja se takođe takmičila. Lola me čekala da bi mi čestitala. Nikada joj to neću zaboraviti, ona je bila velika zvezda, a ja sam bila niko i ništa a pobedila sam je. Imala je sve razloge da bude besna i da ode, a ona me sačekala i čestitala mi. U jednom trenutku Lola me pogledala i kazala mi: ‘Što ne plačeš od sreće? Imaš sve razloge za to. Ma, ti i ne znaš šta ti se dešava!’
Bila je u pravu, nisam znala."

FRANCUSKA
Ljiljana Petrović je tek u vozu za Francusku shvatila šta joj se dogodilo:
"Kada je voz krenuo, shvatila sam da putujem u Kan i da tamo treba da pevam u sali u kojoj se održava filmski festival i uplašila sam se kao nikad dotada. Pored mene našu delegaciju sačinjavali su Jože Privšek, Mika Antić, Dušan Hren i Saša Novak, zagrebačka spikerka koja je trebalo da komentariše prenos. Mislim da su i ostali tek u vozu shvatili u čemu smo se našli jer je Mika odjednom rekao: ‘Ja sam ovde najstariji i svi ima da me slušate!’
Bio je u pravu, on je bio najstariji, tada je imao 29 godina dok smo mi imali između dvadeset dve i dvadeset tri ."

K A N
Po dolasku u Kan članovi jugoslovenske ekspedicije konstatovali su da se osećaju kao da su u Kan "pali sa Marsa":
"Stigli smo u zoru i bili iznenađeni što nas organizatori čekaju jer smo mislili da ćemo sami morati da nađemo hotel. Kada smo izašli iz automobila pred hotelom su nas čekali fotoreporteri. U sobama smo zatekli ruže koje su nas fascinirale jer su njihove stabljike bile dugačke pola metra što kod nas u to doba nije postojalo. Lisjen Moris, direktor Evrope 1, zatražio je da mu damo ploču sa našom pesmom. I danas se sećam izraza njegovog lica kada je čuo da ploča još nije snimljena."

PRVA PROBA
Prva proba bila je prelomni trenutak:
"Kada nas je ugledao francuski dirigent Frank Pursel rekao je: ‘Gle, Jugoslavija nam je poslala neku decu.’ Kada smo to čuli, poželeli smo da se vratimo kući. Pošto to ipak nije bilo moguće, Jože je preuzeo dirigentsku palicu i mi smo izveli Neke davne zvezde. Članovi orkestra su počeli da nam aplaudiraju, kada smo završili. Bilo je očevidno da su iznenađeni i da nisu očekivali takvu pesmu. Tada smo pomislili da će se možda ipak sve dobro završiti."

MALA CRNA HALJINA
Tokom proba Mika Antić je video da su predstavnice drugih zemalja obučene u haljine od srebrnog lamea koji je tada bio moderan.
"Pitao me je kakvu ću haljinu nositi i rekao da ne dolazi u obzir da šljaštim u nekoj haljini kao što su njihove. Rekla sam mu da nemam takvu haljinu, a on meni da je haljina koju nosim najbolja za mene. Bila je to mala crna haljina i ja sam prokomentarisala da ću morati da stavim neki nakit, na šta je Mika uzviknuo: ‘Da se nisi usudila! Ti nećeš šljaštati ko ovi kapitalisti!’" Ljiljana Petrović je na kraju ipak bar malo zasvetlucala. "Pre početka prenosa stajala sam iza zavese kada mi je, na putu do komentatorske kabine, prišla Saša Novak skinula srebrni broš koji je nosila, prikačila mi ga i kazala:
‘Stoj tu da te Mika ne vidi’."

Dobro veče, Jugoslavijo!
Te večeri se prvi put začulo "dobro veče Jugoslavijo" a posle glasanja Jugoslavija je bila na osmom mestu. Iako Ljiljana Petrović to nije kazala, njeno osmo mesto je mnogo veći uspeh nego što to na prvi pogled izgleda jer je postignuto u jakoj konkurenciji.
Na internetu se mogu naći snimci svih pesama koje su izvedene te večeri i deo njih je i danas slušljiv. Pretraga interneta pokazala je da su skoro svi učesnici u to doba bili velike zvezde u svojim zemljama, da su potom imali uspešne karijere, a da su neke od pesama koje su premijerno izvedene te večeri potom obradili drugi pevači. Uostalom, dovoljno je reći da je Ljiljana Petrović bila bolje plasirana od legendarne pevačice Lale Andersen, koja je prva otpevala Lili Marlen, a te godine je u Kanu predstavljala Nemačku. "Da budem iskrena, tada nisam znala ko je Lale Andersen. U ono doba mi još uvek nismo imali mnogo veza sa svetom. Mnogi to ne znaju, ali pesma Vozi me vlak v daljave je, u stvari, bila protestna pesma uperena na to što mi u to doba još uvek nismo mogli da putujemo u inostranstvo", otkriva Ljiljana Petrović. Na banketu koji je posle Evrovizije priređen za učesnike Jugosloveni su doživeli neočekivano priznanje.
"Pobednik je bio Žan Klod Paskal, koji je predstavljao Luksemburg. Tokom večere on je u jednom trenutku ustao i rekao: ‘Po mom mišljenju najbolja je bila Jugoslavija’ i potom je otpevao deo naše pesme. To je snimila francuska televizija i prikazala je taj snimak. Da mi oni koji su na televiziji videli tu scenu nisu to ispričali, ne bih se usudila da vam ovo kažem jer mi se tada, a i sada, to činilo kao san."

NOVI SAD
Kada se vratila u Novi Sad, Ljiljana Petrović više nije bila "niko i ništa".
"Kada bih izašla na ulicu ljudi bi me okružili u želji da iz prve ruke saznaju kako je sve to izgledalo u Kanu. Pričali su mi da je atmosfera u gradu te večeri ličila na onu kada se igra neka važna fudbalska utakmica. U ono doba nije bilo mnogo televizora. Nekoliko ih je bilo postavljeno na javnim mestima i jedni su se okupili da gledaju prenos, a drugi su otišli u posetu kod onih koji su imali televizor. Po okončanju prenosa na ulicama je bila gužva jer su se ljudi vraćali kućama komentarišući naš plasman, baš kao što se posle utakmice komentariše njen rezultat."

UNIKAT
Ploča na kojoj se konačno našao snimak “Nekih davnih zvezda” objavljena je tek sledeće godine. "Kada je ploča objavljena, ta pesma se našla na B strani i to kao treća po redu. Bila sam pozvana u Zagreb kada se tamo održavala Evrovizija i Dražen Vrdoljak mi je, tokom intervjua koji smo tada uradili, ispričao da su dva Belgijanca, koji imaju ploče sa svim pesmama koje su se pojavile na Evroviziji, decenijama tražili tu ploču i da su, kada su je konačno našli, bili iznenađeni da se na omotu ploče nigde ne kaže da se na njoj nalazi pesma koja je učestvovala na Evroviziji, da je to jedinstven slučaj i da oni zato tu ploču smatraju najvrednijom u svojoj kolekciji." (Vladan Stošić, nedeljnik Vreme, Beograd)
Budući da EX YU FOREVER u svojoj kolekciji nema tu pesmu Ljiljane Petrovic, poklanjamo Vam drugu pesmu: NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE.

LJILJANA PETROVIĆ: NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE

U vreći za spavanje

2010-03-09T23:18:00.001-08:00

Drugi album "U vreći za spavanje" TAKO su objavili za PGP RTB 1980. godine.
Album je snimljen aprila te godine u beogradskom studiju "Druga Maca". Tekstove, muziku i aranžmane su uradili clanovi grupa.
Vec sledece godine grupa prestaje sa radom. Oproštajni koncert su održali na beogradskom "Filozofskom fakultetu".

TAKO - U vreći za spavanje

SEĆANJE NA MLJET

2010-03-09T03:36:00.000-08:00

Đorđe Ilijin is a keyboard and flute player who founded the celebrated symphonic progressive rock band TAKO in 1975, at Belgrade, Yugoslavia. After two albums they disbanded in 1981 while Ilijin worked as music teacher, producer and archaeologist. He released his solo album "Zabranjeno prisluskivanje!" (Eng. "Eavesdropping Forbidden!") in 1983, following the similar music style as TAKO, that is particularly influenced by CAMEL, JETHRO TULL and PINK FLOYD. He has been living in the USA working in music production. (by Sead S. Fetahagic - progarchives)

Discography:
1. Zabranjeno prisluskivanje!, studio album (1983)

ĐORĐE ILIJIN - Mojim učenicima//Sećenje na Mljet

Pesma koju peva Džimi Barka u filmu "Kad budem mrtav i beo"

2010-03-04T03:46:00.000-08:00

Komedija, drama i tragedija priznatog režisera Živojina Pavlovića koji se kroz priču o mladom buntovniku izruguje stupovima socijalističkog društva bivše države.
Pavlovićev, za ono vrijeme vrlo hrabar film, koktel je pun ironije, a moglo bi se govoriti i o izrugivanju radničkoj klasi, vojsci bivše države, partizanima i ostalim vrijednostima socijalističkog sistema.
U centru radnje nalazi se anarhist i buntovnik Janko zvan Džimi Barka. Njegov životni cilj je povaliti što više žena i, ukoliko baš nije neophodno, ne raditi. Nakon završetka sezonskog posla situacija mu nije nimalo bajna. Ne može mu pomoći ni djevojka Lilica, a ni majka, siromašna pralja. Kako u tvornicama i firmama nema mjesta, prisiljen je krađom doći do novca. Za vrijeme jedne takve operacije na gradilištu u bijegu gubi Lilicu koju dugo neće vidjeti.
Početak je to njegove velike potrage za tko zna čime. Za oko mu zapinje pjevačica koju upoznaje u kafiću. Iako nema ni s od sluha novopečena ga ljubavnica uči pjevati, što mu nikako ne ide. Usprkos tomu kreće na turneju po selima, sajmovima i vojnim garnizonima.
Na jednoj gaži upoznaje mladu zubotehničarku s kojom odlazi u Beograd na natjecanje mladih talenata. Tamo ga dočekuju pogrdne riječi, zvižduci i uvrede što rezultira još jednim bijegom. Na jednom brod susreće se sa Lilicom koja živi od simuliranja trudnoće i džeparenja. Ponovno ujedinjeni u krađi i spletkama odlaze kod upravlitelja gradilišta te ga ucjenjuju tvrdeći da Lilica nosi njegovo dijete. [izvor - Filmski.net]
Na fotografiji - Slobodan Aligrudic i Dragan Nikolic.

KORAL - IZLAZAK U GRAD

Crni Biseri -- Kišna noć, 1971.

2010-03-03T05:32:00.000-08:00

Vokalno instrumentalni sastav „Crni biseri“ je formiran 1963. godine na Vračaru neposredno posle formiranja grupe Zlatni dečaci. Oni su kao grupa svirali drugačiju muziku pa su i nazivom grupe to želeli da svima stave do znanja, a naročito komšijskoj grupi – grupi iz kvarta – Zlatnim dečacima. Ime grupi su dali po naslovu poznatog filma iz pedesetih godina - Crni biseri - filma o mladim delikventima. Odmah po osnivanju svirali su Beat, a kasnije prelaze i na ritam i bluz
Počeli su u Smiljanićevoj ulici u Beogradu u sali mesne zajednice gde su svirali sredom, subotom i nedeljom. Kasnije su nastupali i u Domu omladine u Beogradu, a na letnjoj turneji su punili terasu hotela Mimoza u Tivtu, Crna Gora.
Prvi singl objavljuju aprila 1966. godine. Pored obradi, na ploči se nalazi i jedna autorska kompozicije Vlade Jankovića Džeta - Ne odlazi.
Pobednici su na beogradskoj Gitarijadi 1967. godine, a snimali su i u filmovima „Kad budem mrtav i beo“ i „Višnja na Tašmajdanu“. Snimili su mnogo materijala za Radio Beograd i nekoliko spotova za TV Beograd. U periodu od 1965. godine do 1975. godine su bili na turnejama po Malti, Maroku i Tunisu.
Grupa je rasformirana 1980. godine. [VIKIPEDIJA]

Crni Biseri - Kišna noć, 1971.

Devojka iz moje ulice

2010-02-26T00:28:00.000-08:00

Fotografija koju Vam "EX YU FOREVER" 'poklanja' je iz ILUSTROVANE POLITIKE No. 700 od 4.4.1972. godine. Sve ostalo saznacete iz JPG-teksta.

Discover Simple, Private Sharing at Drop.io

VIS RENESANSA [1972]

U TEM SOMBORU

2010-02-25T04:35:00.000-08:00

RENESANSA - U TEM SOMBORU/SI SENJOR/DEVOJKA IZ MOJE ULICE [ EP ]
Izdavačka kuća: DISKOS
Zemlja izdanja: YUGOSLAVIA
Izdavački broj: EDK3111
Kondicija artikla: EX/EX
Žanr: YU FOLK/SINGER-SONGWRITER
Godina: 1972
Kuriozitet ove ploče je sledeći: ona predstavlja prvo diskografsko izdanje nekog od kragujevačkih rokera. Radi se o Slobodanu Mecku Lepojeviću.
Inače, grupa (mada oni sebe nazivaju VIS?!) je delovala u Beogradu početkom sedamdesetih godina XX veka.
Prestala je da postoji 1979. godine.

VIS RENESANSA - singl [1972]

Maršal ispred ogledala

2010-02-14T02:52:00.000-08:00

Beograd - U subotu tačno u podne, u Muzeju „25. maj“ Muzej istorije Jugoslavije otvara atraktivnu izložbu - predstavlja ekskluzivan materijal: fotografije koje je snimao Tito kao pasionirani fotograf amater.
Ovom svom hobiju maršal je bio veran pune četiri decenije. U Muzeju istorije Jugoslavije sačuvana su 473 filma lajka formata i oko 200 fotografija. Do 28. februara posetioci će moći da vide 100 polaroid fotografija i još 900 koje će se vrteti na ekranima.
Fotografije su razvrstane po temama „Moja Jovanka“, „Moji prijatelji“, „Moja ostrva i rezidencije“, „Moji vinogradi“, „Moj Krleža“... „Moj ja“. Autor izložbe Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije, kaže da je Tito često znao da snima samog sebe ispred jednog velikog ogledala, tako da su te fotografije takođe prikazane u segmentu „Moj ja“.
- Javni život Josipa Broza Tita suviše nam je poznat. Onaj drugi, privatni, ma koliko se propaganda onog vremena trudila da nam ga dočara, još nam izmiče. Za tu vrstu saznanja ovaj materijal je izuzetno dragocen. S kim se družio u slobodno vreme, gde ga je i kako provodio i, naravno, kako ih je, tim čarobnim produžetkom ljudskog oka, aparatom ili kamerom Tito video - ističe Momo Cvijović.
Za razliku od svih pojedinačnih predmeta ostalih zbirki MIJ koji predstavljaju poklon maršalu, za ovaj materijal - fotografije, može se reći da predstavlja svojevrstan poklon Tita muzeju, koji je osnovan posle njegove smrti 1980. godine.
Tito je, kako je evidentirano, sa svojim radovima učestvovao na izložbama fotografije u Mariboru i Sarajevu. Postoji i „apokrifna“ priča da i Muzej moderne umetnosti u Njujorku ima njegovu fotografiju. Bio je pokrovitelj Kupa jugoslovenske fotografije i rado je posećivao izložbe fotografija. Polaroid, danas već kultni fotoaparat, ostao mu je verni pratilac do smrti. S njim nije morao da čeka na razvijanje i izradu fotografija - rezultat je odmah bio vidljiv i to je Tita posebno privlačilo. Izložbu, nažalost, ne prati katalog koji bi sigurno bio „bestseler“. (izvor --- VECERNJE NOVOSTI)

Preminuo Nikola Bugarčić

2010-02-14T02:42:00.000-08:00

U Beogradu je u četvrtak 11. februara, u 89. godini, umro Nikola Bugarčić (25.2.1921 - 11.2.2010), nekadašnji predsednik Skupštine FK Crvena zvezda.

Bugarčić je više od devet godina (1968-1977) bio član najužeg klupskog rukovodstva u jednom od Zvezdinih najtrofejnijih perioda, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Zvezda predvođena Draganom Džajićem vladala jugoslovenskim fudbalom, ali bila i strah i trepet i za evropske i svetske fudbalske gigante.

U to vreme Nikola Bugarčić je u tandemu s generalnim sekretarom Slobodanom Ćosićem predvodio klub. Podjednako su bili uspešni i igrači na terenu i klupska administracija.

Komemoracija povodom smrti jednog od najuspešnijih predsednika FK Crvena zvezda održaće se u sredu 17. februara, u medija centru najvećeg srpskog stadiona. Tačno u podne okupiće se Zvezdaši svih generacija da odaju poslednju poštu Nikoli Bugarčiću. (izvor - KURIR)

Preminuo čuveni golman Petar Borota

2010-02-13T00:05:00.000-08:00

Borota je rođen 5.marta 1952. godine u Beogradu, a u karijeri je igrao za OFK Beograd, Partizan, Čelsi, Boavistu i Porto.
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao četiri utakmice, a poslednjih nekoliko godina je živeo u Đenovi.

Borota se tokom karijere proslavio sa nekoliko spektakularnih kikseva, od kojih je jedan od najponatijih iz perioda kada je branio za Čelsi kada je u želji da dohvati kapu ušetao u gol sa sve loptom u rukama.
Za Čelsi je branio na 114 utakmica od kojih je na 36 sačuvao mrežu, a učestvovao je i na auto trkama, dok je svojevremeno u prostorijama SKC-a priredio izložbu svojih slika. (izvor --- BLIC)

Hajduk konačno oprostio Beari odlazak u Zvezdu

2010-01-16T00:45:00.000-08:00

Jedan od najboljih golmana u istoriji jugoslovenskog fudbala Vladimir Beara konačno je dobio status legende splitskog Hajduka, pošto su njegove fotografije stavljene pored ostalih velikana koji su nosili beli dres.
Beara je bes navijača i čelnika kluba navukao 1955. godine, kada je odlučio da pređe u Crvenu zvezdu. Iako je davno poznato da je do tog, u to vreme senzacionalnog transfera došlo zahvaljujući tadašnjim funkcionerima "bilih", koji su tvrdili da takvog golmana niko neće, Beara je više od pola veka ostao u nemilosti.
To nije promenila ni činjenica da je Beara veoma brzo postao jedan od najboljih golmana sveta. Englezi su mu dali nadimak "veliki Vladimir", a divio mu se i u to vreme neprikosnoveni Rus Lav Jašin.
Pre desetak godina tadašnji predsednik Hajduka Branko Grgić pozvao je Bearu na Poljud i dodelio mu mesto u svečanoj loži, ali je slavni golman tek sada zvanično dobio status klupske legende i njegove fotografije su se konačno našle pored ostalih velikana Hajduka, kao što su Frane Matošić i Bernard Vukas.
Uprkos tome, stiče se utisak da u klubu i dalje postoji otpor povratku Beare u klub, jer je neshvatljivo da on nje pozvan da prisustvuje stavljanju fotografija na "zid velikana" na Poljudu. (izvor --- TANJUG=

Preminuo pevač i glumac Dušan Jakšić

2009-12-18T06:06:00.000-08:00

Pevač i glumac Dušan Jakšić, koji se proslavio 1955. godine hitom "Sve moje jeseni su tužne", i čiji je glas krasio pesmu "Beograde, Beograde", umro je danas u 83. godini, saopštila je porodica umetnika.
Jakšić je rođen 5. juna 1927. godine u Karlovcu u Hrvatskoj, a odmah po završetku Drugog svetskog rata preselio se u Beograd, kako bi postao glumac.
Umetnički život Dušana Jakšića, koji je nedavno slavio 60 godina umetnickog rada, imao je više pravaca i delatnosti tokom godina - dramski umetnik, pevač, kompozitor, recitator, scensko-muzički izvođač.
Posvetio se podjednako i teatru i muzici. Promenio je dva pozorišta - prvo je bio angažovan u Novom Sadu, a onda u Beogradskom dramskom pozorištu - pre no što je snimio pesmu "Sve moje jeseni su tužne" Žarka Petrovića. Ona se pretvorila u hit, i Dušan Jakšić je postao pevačka zvezda bivše Jugoslavije.
Dugo je bio redovni gost Opatijskog festivala. Postao je tamo zapažen sa pesmom "More, more" Miroslava Biroa (1958), da bi prvu pobedu ostvario 1959. godine, takodje sa Biroovom pesmom "Mirno teku rijeke", a zajedno sa Vice Vukovim.
Jakšić je sledeći put pobedio u Opatiji 1961, sa sopstvenom pesmom "Julijana" za koju je dobio tri nagrade, a zatim je 1964. sličan uspeh ostvario na "Beogradskom proleću" svojom kompizicijom "Čerge", napisanom na stihove Dragoljuba Despotovića.
Među Jakšićevim hitovima iz šezdesetih godina je i pesma "Otišla si sa lastama".
Iako je njegova pevačka karijera dobila primat nad njegovom zvaničnom profesijom, glumom, on je snimio desetak filmova i više televizijskih drama i komedija. Kao glumac, imao je bogat i plodan opus uloga, od Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je još kao student prvi put nastupao, preko Beogradskog dramskog pozorišta, do Narodnog pozorišta gde je godinama bio prvak i gde je i penzionisan.
Prvo njegovo pojavljivanje na filmu bilo je u "Roju" (1966), a značajniju ulogu je ostvario u "Građanima sela Luga" (1972). Pojavio se i u jednoj od epizoda "Pozorišta u kući" (1975). Poslednje pojavljivanje Dušana Jakšića na filmu bilo je ono u "Zvezdama ljubavi" (2005).
Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni. (izvor --- BETA)

Sve moje jeseni su tužne

KUSTA JE MALO NERVOZAN

2009-11-09T09:02:00.000-08:00

Napisao prvu lokalnu rok enicklopediju

2009-10-29T11:56:00.000-07:00

Šabac - Rokera Živka Ivkovića znaju svi koji žive za ovu vrstu muzike, ne samo u Šapcu i Srbiji već i na području bivše SFRJ. Kolekcionar je blizu 4.000 nosača zvuka, a po broju specijalizovanih domaćih i stranih rok magazina i literature mnogi veruju da je prvi u našoj zemlji. Napisao je deset, mahom on-the-road romana, a Šapčani vole da ponosno istaknu da je Živko autor prve lokalne rok enciklopedije u Evropi. Pisao je i za rok magazine, a njegov intervju sa "Goblinima" našao je mesto u publikaciji "YU rock intervjui". Jedan je od osnivača šabačkog rok festivala.
- U kući više nemam mesta gde da odlažem toliku dokumentaciju. Sve mi je razbacano po sobama, kuhinji, ima nešto i iza zamrzivača. Sin me moli da mu oslobodim sobu, da se rešim ploča i magazina, a meni ne pada na pamet da bacim ono što sam decenijama skupljao - priča Živko Ivković i dodaje da su mu supruga Jelena, ćerka Tamara, sin Ivica, unuke Ivana i Nataša i rokenrol smisao života.
Živkova ljubav prema roku traje preko četiri decenije. Po tome je prepoznatljiv i u regionu. Živko priča da je zbog muzike i hipi pokreta, s kojim se poistovetio, bio na udaru kritike u školi. Ipak, to ga nije sprečilo da se saživi sa rok kulturom koja je kod nas, kako kaže, ostavila malo sledbenika.
U enciklopediji "Od Čivija do Goblina" pedantno je napisan nastanak i razvoj šabačke rok scene, čemu je Živko bio svedok. Sa druge strane, njegovi on-the-road romani nezaobilazno su štivo mladim naraštajima koji žele da sa hartije dožive jedno vreme kada je hipi pokret napravio revoluciju i kada se živelo za koncerte i singlove rok grupa.
- Rok muzika je donela emocije. Sada te emocije neko naziva energijom, što nije isto. Sećam se da sam sa nestrpljenjem čekao treći u mesecu kada izlazi magazin "Džuboks" – priča Ivković.
S prijateljem i sugrađaninom Ganetom Đokićem teških devedesetih godina pokrenuo je šabački rok festival, na kojem su nastupali lokalni demo-bendovi. Da je tih godina, za koje se vezuje nastanak turbo folka, rok muzika bila u nekoj vrsti ekspanzije govori podatak da je na festivalu nastupalo preko 20 šabačkih rok, hevi metal i pank bendova. Uz pomoć tog festivala proslavili su se "Goblini", "Nista", ali "Logopedi" i "Midgard".
- Interesovanje je bilo toliko da smo Gane i ja bili u panici kako tehnički da odradimo festival. Trebalo je to sve ozvučiti, organizovati bendove, stisnuti publiku u prostor tadašnjeg Doma omladine. Na moje razočaranje, sada je drugačije. Bio sam među onima koji su mislili da će demokratske promene pozitivno uticati na andergraund scenu, ali sam pogrešio - ističe ovaj poznati roker i dodaje da je u našoj zemlji ostalo malo ljudi koji su, kako kaže, besmrtni rok promoteri. Kada priča o njima u prvi plan stavlja Branka Marušića Čuturu, osnivača rok scene u Jugoslaviji. Naravno, tu su i Branimir Lokner, Goran Živanović, Aleksandar Žikić i braća Rogošić.
Pored enciklopedije u kojoj su mesto našli svi bendovi koji su prodefilovali šabačkom scenom, napisao je i publikaciju "Šabac u senci džeza 1934-2004" povodom šest decenija postojanja džez scene u ovom gradu. Sada priprema novi roman koji planira da izda naredne godine. U njemu će se naći grupe kao što su "Kameleoni", "Krvna grupa", "Invazija", "Korni grupa", "Sjene"... (izvor --- BLIC, BG)

ZIVKO IVKOVIC - fotografija (mart 2010. g.)

Marina u ratu s Majom

2009-10-02T00:24:00.001-07:00

Popularna hrvatska pop pevačica Marina Perazić nikako ne može da nađe zajednički jezik sa ženama na farmi. U poslednja dva dana se posvađala sa ovonedeljnom gazdaricom Big Mamom, ali i sa Majom Nikolić.
Sve je počelo tokom krunjenja kukuruza. Marina i Olja su u jednom trenutku odlučile da naprave manju pauzu kako bi gledale zalazak sunca, što je naljutilo gazdaricu Big Mamu koja je počela da se svađa sa Marinom. Marina je rekla da nema nameru da propusti zalazak sunca ni za šta na svetu, a gazdarica se toliko iznervirala da je revoltirana, u pola posla otišla u svoju kućicu. Maja Nikolić se umešala u svađu, te je dodatno potpalila vatru time što je Big Mami „ubacila crva” da je Marina ljubomorna na nju zbog statusa gazdarice.
Dan kasnije strasti su se smirile, i Big Mama i Marina su zakopale ratne sekire. Ipak, Maja nije mogla da se smiri. Tokom pravljenja ručka, iz čista mira je napala Marinu koja je tokom pripreme mesa malo „pregrizla” iz lonca.
- Ostavi meso, to je za muškarce, a ne ti da jedeš, uzviknula je Maja posle čega je počela žustra svađa. Uvrede su pljuštale na sve strane, a Maja je u naboju besa obrusila:
- Ti si luda, neurotična i debela.
Marina je uzvratila:
- A ti si prosta i nepodnošljiva.
Nišlijka nije htela da ostane dužna pa je Maju uporedila sa Rambom…
Usledila je još jedna svađa prilikom koje je Maja napala Marinu da je „nekrštena“, te da joj je potreban psihijatar. Marina je rekla kako je niko u ovoj državi nije uvredio, te da Maja ne sme tako da govori, zato što je ona duže u ovoj zemlji od nje… (izvor --- BLIC, BG)

Buntovna sam i danas

2009-10-01T03:46:00.000-07:00

Josipa Lisac, buntovnica prepoznatljivog sofisticiranog glasa sa autentičnom scenskom pojavom, nastupiće u beogradskom „Sava centru” 28. oktobra, a sledećeg dana u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. U intervjuu za „Blic” Josipa priča o neprihvatanju društvenih normi, o hrabrosti potrebnoj za ekstravagantan izgled, o osećanjima koja gaji prema jedinoj ljubavi, pokojnom Karlu Metikošu, zatim o fantastičnom duetu sa Šabanom Bajramovićem, kao i o novom albumu „Živim po svom”.
- To je jedan vedar optimističan album. Ima dosta ritmičnih pesama i sve funkcioniše, nigde ne zapinje… jako lepa produkcija. To ljudi primećuju. Lepo je čuti da je to vrstan album i od nekih kritičara od kojih sam ceo život dobijala po nosu. Iskreno je zamišljen i urađen, bez ikakvih kombinacija i kalkulacija... Nikada nisam razmišljala kako će to nekome da se svidi. Dopašće se publici ako se meni dopadne i ako stojim iza toga - kaže Josipa Lisac za „Blic”. (izvor -- BLIC)

Štulić u napadu na bivše kolege

2009-09-23T00:08:00.000-07:00

Tvorac i frontmen legendarne novotalasne grupe „Azra” Branimir-Džoni Štulić je u svojoj stihovanoj autobiografiji „Smijurijada”, koja će se sredinom oktobra pojaviti u izdanju beogradske kuće „Plato”, žestoko napao svoje bivše muzičare bubnjara Borisa Lajnera i basistu Mišu Hrnjaka.
Istovremeno sa izdanjem Džonijevih sabranih dela u četrnaest knjiga, Boris Lajner i Mišo Hrnjak zasviraće ponovo zajedno na koncertu „Pozdrav Azri” 15. oktobra u beogradskom Domu omladine. Lajner je najavio kako je povod za ovaj koncert obeležavanje trideset godina od kako je bend Branimira - Džonija Štulića objavio prvi singl „A šta da radim/Balkan”, oktobra 1979.
U „Smijurijadi” Džoni je vrlo eksplicitno opisao svoj stav prema Lajneru, Hrnjaku i njihovom „Azra tribute bandu”.
- Od početka rata nisu više plaćali ni ranijeg, socijalističkog džeparca, zato su u rat i pošli, lažu i kradu i to treće što iz toga proizilazi, i sjajno se nadopunjuju Lajnerovim „Pozdravom Azri”. Rekao bi Homer kako samo rđa rđu nađe jer i Lajner je od 1994. održao sto pedeset nastupa s mojim pesmama, što meni tvorcu donosi 150.000 evra - piše Džoni o Lajneru.
U sledećem pasusu žestoko se obrušio na Lajnerov dug prema njemu.
- Koje je nit platio, nit namerava, ali zato potpisuje peticije protiv Tompsona, iako se dva puta na početku rata u društvu Pike Stančića zalagao na radio-stanicama da mi se na čelo ureže šahovnica - piše gnevni Džoni iz svog dalekog utočišta u Utrehtu.
Dalje Džoni objašnjava kako je on tvorac „novog vala”, a da Lajner i Hrnjak samo lešinare njegov opus. Optužuje Lajnera da je svirao u „Vješticama”, ali nije njima napravio „tribute band”, već Džoniju kako bi uzimao pare. Džoni tvrdi da su sve muzičke deonice koje su odsvirali Lajner i Hrnjak bukvalno njegovo autorstvo jer im je diktirao šta da sviraju.
Boris Lajner u svojoj karijeri svirao je u grupama „Azra”, „Haustor”, „Vještice”, Šo!mazgoon” i u raznim drugim projektima, a 2001. godine je već nastupio u beogradskom KST-u na koncertu „Pozdrav Azri”, na opšte oduševljenje brojne publike. Nakon toga je 2002. u Zagrebu na sličnom koncertu „Džoni, vrati se” izložio bistu Džonija Štulića koju je sam izvajao.
Džoni je to prokomentarisao: „Lajner je taj koji je postavio onu bistu na pozornicu jer bi on i hteo da budem mrtav”, a Lajner je na to izjavio: „Mi pravimo kult njegove ličnosti, a ne želimo da ga pokopamo”. Inače, njih dvojica od 1991. godine nisu u kontaktu.
- Kao i na sve ostalo. On je „čovek protiv svega”. To mu je životni moto. Kad smo počinjali s tim koncertima, prvo je dao svoj blagoslov, a onda se nakon par meseci predomislio i rekao da njegovo delo ne može na taj način da se prezentuje, bio je protiv. Hteo je da sve zaustavimo - izjavio je Boris Lajner i dodao tada da nije upućen u to da li su honorari za autorska prava isplaćeni:
- Znam da mu je Jura Pađen, koji je s njim bio neko vreme u kontaktu, u nekoliko navrata pokušao da pošalje taj novac, a i javno je rečeno s Hrvatske televizije da se novac uredno isplaćuje i čekaju ga u banci na računu. Ja ne znam kako se to pravno rešava - ispričao je Lajner.

Koncert u Domu omladine --- Ritam sekcija originalne postave kultne zagrebačke grupe „Azra” Boris Lajner i Mišo Hrnjak zasviraće ponovo zajedno na koncertu „Pozdrav Azri”, 15. oktobra u beogradskom Domu omladine. Povod za ovaj koncert je obeležavanje 30 godina od kako je bend Branimira - Džonija Štulića objavio prvi singl „A šta da radim/Balkan”, oktobra 1979, jedno od najznačajnijih i najuticajnijih izdanja jugoslovenskog rokenrola. Štulića će na koncertu zameniti ne manje intrigantna ličnost novog talasa - nekadašnji pevač „Prljavog kazališta” Davorin Bogović. (izvor -- BLIC, Beograd)

A Z R A -- Mamica su strukle pekli

15. oktobar - Pozdrav Azri iz Beograda

2009-09-17T00:15:00.000-07:00

Posle 25 godina pauze, ritam sekcija originalne postave kultnog benda nastupiće u Beogradu.
Boris Lajner na bubnjevima i Mišo Hrnjak na basu zasviraće na jedinstvenom koncertu "Pozdrav Azri" 15. oktobra u Domu omladine Beograda, saopštio je "Long play".
Povod za ponovno okupljanje dve trećine Azre je obeležavanje tri decenije od izlaska singla "A šta da radim/Balkan" (oktobar 1979), jednog od najznačajnijih izdanja jugoslovenskog rokenrola.
"Pošto Branimir Džoni Štulić već godinama (ne)opravdano odsustvuje, na koncertu će pokušati da ga zameni bivši pevač Prljavog Kazališta Davorin Bogović", navodi se u saopštenju.
Na bini će biti i vrsni zagrebački muzičari Žan Jakopač, Miljan Bakić i Domagoj Vorberger.
Koliko je ostalo od stare Azre u prstima Hrnjaka, i njegovog saborca Lajnera? Dovoljno je reći da je publika u zagrebačkom klubu "Boogaloo" zdušno skandirala "Mišo, Mišo, Mišo...", baš kao onomad na početku "Ravno do dna"...
Long Play će uskoro saopštiti cene i način prodaje ulaznica za koncert. (izvor --- MONDO)

AZRA --- MAMICA SU STRUKLE PEKLI

Indeksi sa gostima u Sava centru golicaju nostalgiju

2009-09-01T23:46:00.000-07:00

Veliki koncert pod nazivom „Da sam ja netko“ posvećen jugoslovenskoj grupi Indeksi, biće održan u subotu 3. oktobra u Sava centru. Pored originalnih članova legendarnog benda, na koncertu će nastupiti neki od najvećih pevača i muzičara sa prostora bivše Jugoslavije.
U čast nekadašnjeg pevača Davorina Popovića na koncertu Indeksa pesmom će beogradsku publiku pozdraviti njegovi prijatelji i pevači Masimo Savić, Željko Bebek i Aki Rahimovski. Koncert će upotpuniti i Ogi Radivojević, Mladen Vojičić Tifa, Bisera Veletanlić, Dado Topić, Nina Badrić, Goran Karan, Branko Đurić Đuro, Hari Varešanović, Đulijano, Irina Kapetanović, Sead Memić Vajta, Tijana Dapčević i Zoran Predin, koji će pevati njihove hitove, zaslužne što se Indeksi i danas slušaju.
Stihovi pesama „Jutro će promijeniti sve“, „Plima“ ili „Bacila je sve niz rijeku“ imaće i svoje upečatljive muzičke bravure koje će izvoditi originalni članovi Kornelije Kovač, Peco Petej, Fadil Redžić, Ranko Rihtman, Nenad Jurin, Sinan Alimanović i Miroslav Šaranović. Originalnim članovima Indeksa pridružiće se i talentovani solo gitarista Vernes Ljuštaku.
Koncert Indeksa u Sava centru pratiće i jedinstvena scenografija koju je uradio bivši basista grupe Teška industrija Ivica Propadalo, dok je vizuelni identitet promotivnih materijala dizajnirala Hana Kovačević, ćerka preminulog gitariste Indeksa Slobodana Bode Kovačevića.
Ulaznice za koncert Indeksa i prijatelja, koji će se održati u subotu 3. oktobra u Beogradu, od ponedeljka 7. septembra prodavaće se u Bilet servisu i na blagajni Sava centra po cenama od 1.600, 1.900 i 2.300 dinara.

Članovi benda koji će nastupiti na koncertu
Kornelije Kovač, klavijature (bio u Indeksima 1967-1968)
Peco Petej, bubanj (1995-2001)
Fadil Redžić, bas (1965-1996.)
Ranko Rihtman, klavijature (1969-1970)
Nenad Jurin, klavijature (1976-1996)
Sinan Alimanović, klavijature (1980/1996-2001)
Miroslav Šaranović, bubanj (1968-1973)

Najpoznatija postava Indeksa
Davorin Popović (rođen 23.9.1946 - preminuo 18.6.2001)
Slobodan Bodo Kovačević (rođen 29.12.1946 - preminuo 22.3.2004)
Đorđe Kisić (rođen 15.3.1934 - preminuo 25.11.2005)
Ismet Nuno Arnautalić (rođen 25.12.1942)
Fadil Redžić (rođen 10.12.1946)

Apsurdni kraj besmrtnog
Posle duge, izuzetno bogate i prilično burne karijere, Indeksi su prestali sa radom nakon što je Davorin Popović preminuo 2001. godine. Tada je odlazak velikana možda najupečatljivije izrazio Rade Šerbedžija kada je u telegramu saučešća njegovoj porodici napisao: „Ova smrt je zaista apsurdna, kako može besmrtni pjevač da umre. (izvor -- 24 sata, Beograd)

INDEXI --- BACILA JE SVE NIZ RIJEKU

In memoriam - Darko Glavan (1951-2009)

2009-07-13T23:56:00.000-07:00

Poznati hrvatski istoričar umetnosti, kustos, likovni i rok kritičar Darko Glavan poginuo je prošle noći u Varaždinu, nakon koncerta Karlosa Santane na Radar festivalu. Glavan je nakon koncerta pešačio putem od Varaždina do Turčina, kada je na njega naleteo autom za sada neidentifikovani vozač, koji je posle nesreće pobegao sa lica mesta.
Darko Glavan je rođen 1951. u Rijeci. Diplomirao je istoriju umetnosti i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od 1969. godine aktivan je kao rok kritičar, jedan od nekoliko u Jugoslaviji koji su formirali ukus i svoje generacije i generacija koje dolaze, nepretenciozno govoreći, utemeljivač muzičkih standarda u našoj nekadašnjoj zajedničkoj državi. Kraće vreme, od 1989. do 1993. godine, predavao je muzeologiju na fakultetu, a od 1978, s prekidom od 1995. do kraja 2003, radio je kao kustos i voditelj odnosa s javnošću u Muzeju Mimara. Glavan je bio istaknuti član i svojevremeno potpredsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Hrvatske. Autor je desetak međunarodnih i stotinak nacionalnih izložbi, a 2002. objavio je monografiju o Antunu Motici i 2005. o Galeriji Studentskog centra u Zagrebu. Krajem 2003. izabran je za predsednika hrvatske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA).
Glavan će ostati upamćen i kao prvi jugoslovenski kritičar koji je detaljno obradio pojavu panka u knjizi „Pank - potpuno uverljivo negiranje klasike” (1980, izdavač „Džuboks”), kao koautor biografija „Bijelog dugmeta” sa Draženom Vrdoljakom („Ništa mudro”), „Roling Stonsa” („Rock’n’roll Babilon”) i „Prljavog kazališta” („Sve je lako kad si mlad”) sa Hrvojem Horvatom.
Nakon što je prošle godine u Hrvatskoj objavljen reprint Glavanovog „Panka...”, dogovarali smo se da u vreme našeg Oktobarskog salona predstavi ovu svoju čuvenu knjigu, ali je smrt bila brža. Ipak, iz Glavanovog muzičkog nemira izdvajamo ključnu misao: „Bez pojave pank roka, rok ne bi postojao u osamdesetim godinama”. (izvor --- BLIC)

Đino Banana

2009-07-09T03:10:00.000-07:00

Srđan Jevđević nekada je u Sarajevu imao bend „Đino Banana” čija je pesma „Mače moje čupavo” osamdesetih godina bila hit. Godine 1986. Srđan je objavio istoimeni album za sarajevski „Diskoton”. Posle uspeha ovog albuma, Srđan je preko noći postao Đino Banana. Bend „Đino Banana” je nastupao u kultnim sarajevskim klubovima „BB” ili „Sloga”, a nekoliko sezona svirali su i na Jahorini. Tri godine kasnije izdaje album „Amerika”. Za vreme rata u Sarajevu režira mjuzikl „Kosa”.
Na poziv Krisa Novoselića, koji je svirao gitaru u „Nirvani”, Srđan 1996. odlazi u Sijetl, gde svira sa Novoselićem, a zatim formira pank bend „Kultur šok”. Pored Srđana, još jedan muzičar je iz bivše SFRJ, a ostali članovi su iz Bugarske, Japana i iz Amerike. Sviraju mešavinu balkanskog folka sa pank-rokom. Pored Novoselića, rad Srđana Jevđevića podržavaju rokeri Dželo Bijafra i Bili Gould (basista „Faith No More”). U Nemačkoj je objavio album „Kultura diktatura”. (izvor -- BLIC)

"Jatovi" avioni lete za Dubrovnik posle 18 godina

2009-07-02T00:20:00.000-07:00

Aviokompanija iz Srbije "Jat ervejz" uvodi od danas sezonske letove između Beograda i Dubrovnika, posle 18 godina pauze.
Kako je obajavljeno na sajtu beogradskog aerodroma, "Jat" će do kraja avgusta leteti na liniji Beograd-Dubrovnik dva puta sedmično - ponedeljkom ujutru i četvrtkom popodne.
Dubrovnik će biti drugo odredište "Jat ervejza" u Hrvatskoj, posle Pule, prema kojoj u letnjoj turističkoj sezoni "Jat" leti drugu godinu zaredom.
Saobraćaj na liniji Beograd-Dubrovnik obustavljen je 6. avgusta 1991. godine zbog rata. (izvor --BETA)

Preminuo Karl Malden

2009-07-02T00:09:00.000-07:00

Malden je rođen kao Mladen Đorđe Sekulović 22. marta 1912. godine u Čikagu, od majke Čehinje i oca Srbina. Porodica se tokom Velike depresije preselila u grad Geri u Indijani, odakle je inače nedavno preminuli Majkl Džekson.
Napustio je posao u lokalnoj železari 1934. kako bi se vratio u Čikago i upisao časove glume u "Gudmen teatru", gde je proveo nekoliko godina pre nego što je otišao u Njujork.
Prvu ulogu na Brodveju imao je 1937. godine, posle čega je njegovu karijeru na kratko prekinuo Drugi svetski rat. Malden se vratio glumi početkom 50-ih godina, kada je i zaslužio Oskara za ulogu Miča u filmu "Tramvaj zvani želja". Nakon niza filmova, Malden je dobio ponudu da glumi poručnika Majka Stouna u TV seriji "Ulice San Francska", u kojoj mu je partner bio Majkl Daglas. Malden je stekao možda i najveću popularnost ovom ulogom, a bio je nominovan i za nekoliko nagrada za ovu seriju.
Malden je 2003. godine nagrađen nagradom za životno delo Udruženja filmskih glumaca SAD, a za doprinos filmskoj industriji otkrivena je i zvezda sa njegovim imenom na Bulevaru slavnih. Bio je predsednik Akademije za filmsku umetnost i nauku od 1989. godine do 1992. godine.
Malden se 18. decembra 1938. godine oženio Monom Grinberg, koju je upoznao na časovima u "Gudmenu", i bio je sa njom do kraja života, što je jedan od najdužih brakova u istoriji Holivuda.
Iza sebe je ostavio dve ćerke, Milu i Karlu, koautorku njegove autobiografije "When Do I Start", kao i tri unuke i četvoro praunučića.

Radio Beograd 202 slavi 40 godina rada

2009-06-30T02:43:00.000-07:00

Prvi pravi moderni urbani radio program u bivšoj Jugoslaviji, popularna "Dvesta dvojka" Radio Beograda, proslaviće 40 godina rada sa dva večernja hepeninga, sutra i prekosutra.
Sutra, u 19 časova, na platou ispred "Politike", kod Radijske česme, biće otvorena "Izložba zvuka" na kojoj će na potpuno nov i originalan način biti predstavljene neke od emisija koje su obeležile četiri decenije radija "202" .
Reč je o emisijama "Dragstor ozbiljne muzike", "Krug 202", "Indeks", "Indeksovo radio pozorište", "Beogradsko letnje prepopodne", "Hit", "Ozon", "Poselo", ali i akcije "Ulica otvorenog srca", "Vidi radio u izlogu", "Moj stočić", "Bebe na BITEF-u" i mnoge druge.
Izložba je koncipirana tako da se u ambijentu "dnevne sobice" mogu pogledati slike sa snimanja emisija, ali i slušati ih na Crypton multimedijalnim uređajima, novom brendu kompanije "ComTrade".
U utorak, u 17 časova, u Radio Beogradu, u Svetogorskoj ulici, biće otvorena nova izložba "Moj stočić", a potom će se biti organizovana humanitarna prodaja predmeta, koje prave deca ometena u razvoju iz sedam specijalizovanih škola iz Srbije.
Beograd 202 je prijatelj i medijski partner humanitarne akcije "Moj stočić", koji organizuje modna dizajnerka Dragana Ognjenović, pod pokroviteljstvom supruge predsednika Srbije Tatjane Tadić.
Uveče, istoga dana od 19.30, na platou ispred "Politike", u okviru izložbe zvuka, biće posluženo 40 rođendanskih torti koje su na temu radija napravili beogradski poslastičari i slušaoci Beograda 202.(izvor -- BLIC)

Beogradski fantom

2009-06-23T03:54:00.000-07:00

„Beogradski fantom“ je domaći film snimljen 2009. godine u režiji Jovana B. Todorovića. Glavne uloge tumače Milutin Milošević, Marko Živić i Radoslav Milenković.
Film govori o Vladi Vasiljeviću, Beograđaninu koji je 1979. godine ukrao beli „porše-targa 911-s“, a zatim desetak večeri izluđivao miliciju svojim vratolomnim vožnjama ka Slaviji. Za vreme službenog boravka predsednika Tita na Kubi 1979. godine, pažnja prestonice bila je usmerena ka „fantomu iz belog poršea“. Misteriozni vozač koji je u ukradenom automobilu jurio trgom Slavija praveći u ponoćnim satima pravi spektakl, neprekidno je uspevao da utekne miliciji. Preko radija javno je pozivao policiju da ga uhvati, što je prvi opozicioni čin u posleratnoj Jugoslaviji. Više desetina hiljada ljudi izlazilo je na ulice da ga podrži.(izvor -- VIKIPEDIJA)
(...)
Vlada Vasiljević, je pre nego je došao u CZ, bio popularan u Beogradu po svojim vratolomnim vožnjama od Slavije do Kalemgdana ukradenim "poršeom 944" Gorana Bregovića. Crveni auto je leteo 200 kilometara na sat, što je dovodilo do ludila saobraćajnu policiju. Narod je zbog toga što je Vlada bio neuhvatljiv ovom momku dao nadimak Fantom.
Kada je uhvaćen u zatvoru se ponašao izuzetno korektno, poštujući kućni red. Bio je srednjeg rasta i svakodnevno je radio sklekove, da bi bio u fizičkoj kondiciji. Nekada su mu na leđima sedela i četvorica robijaša. Iako divovski jak Fantom nije koristio silu. Ipak, mi čuvari smo zazirali od njega, a kriminalci su ga poštovali iako nije bio čovek njihove sorte. Mića Dandara, Fantom, Roman Todorović i Ranko Rubežić bi, kada se skinu goli u dvorištu, izgledali kao rimski gladijatori.
Jednog dana, posle posete njegove sestre, Vlada Vasiljević je kroz šuber pobegao iz CZ-a. Tri dana kasnije se sam vratio u zatvor. Rekao nam je da je morao da obavi još jednu noćnu vožnju, da policajci ne misle da su ga pobedili. Za kaznu je dobio 30 dana u samici. Posle toga Fantom je bio zatvorenik bez mane.
Izašao je na slobodu, ali je stradao u jednoj staroj "ladi", kada je sleteo sa druma kod Požarevca. (izvor -- Forum B-92)

Evergrin zvezde na delu

2009-05-21T06:30:00.000-07:00

Koncert „Proleće u Beogradu”, na kome će neke od najvećih zvezda domaće zabavne muzike otpevati čuvene evergrin pesme, biće održan večeras u beogradskom Domu sindikata. Na ovoj manifestaciji nastupiće legende jugoslovenske muzičke scene: Lola Novaković, Dušan Jakšić, Ljiljana Petrović, Miki Jevremović, Bisera Veletanlić, Leo Martin, Radmila Karaklajić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Dragan Mijalkovski, Nada Pavlović, Zafir Hadžimanov, Drago Diklić, Lado Leskovar i grupa „Lutajuća srca”.
- Mislim da stvarno taj koncert treba čuti. Tu će biti toliko dobrih pevača, toliko lepe pesme, finog naboja... nema sintetike, sve je uživo, uz veliki orkestar koji odlično svira, sa odličnim dirigentom Vojkanom Borisavljevićem. Čuće se lepa melodija, lepi tekstovi, a i treba nam malo romantike - kaže Leo Martin, jedan od učesnika koji će se, poput ostalih kolega, predstaviti sa jednom ili dve najprepoznatljivije pesme iz svoje karijere.
- Na koncertima tog tipa mi na neki način garantujemo kvalitet, kao i to da sam karakter koncerta podseća na mali festival dobre muzike kakav je nekada bio „Beogradsko proleće”. Setićemo se lepih pesama koje su postale evergrin i smernica dobre muzike koja će ostati da živi sa nama - ističe Maja Odžaklijevska, koja je, kao i Bisera Veletanlić, sigurna da će ovo biti koncert za pamćenje.
- Nema tu puno mudrovanja - ako neko hoće da čuje nešto što je nekad slušao i što je vezano za njegovu mladost, a možda i starost, doći će u Dom sindikata. U stvari, biće to jedno lepo uzdisanje za nečim što je skoro prošlo. Biće to jako dobar koncert - poručuje Bisera Veletanlić. Karte za koncert su rasprodate. (izvor -- BLIC)

Miki Jevremović -- AKO JEDNOM VIDIS MARIJU

„Plavi orkestar“ u SKC-u

2009-05-06T04:41:00.000-07:00

Grupa „Plavi orkestar” će 16. maja održati koncert u beogradskom SKC-u. Članovi jedne od najpopularnijih grupa bivše Jugoslavije, koji su se posle mnogo godina ponovo okupili ove zime na Bjelašnici i snimili novi album, rešili su da klupskim koncertima u Sarajevu, Beogradu, Ljubljani i Zagrebu naprave uvod u veliku regionalnu turneju koja počinje na jesen 2009. godine.
- „Plavi orkestar”, koji je svoju karijeru počeo 1983. svirajući po malim klubovima, na ovaj način želi da rekonstruiše energiju početka i da oči u oči sa publikom proveri svoju snagu u klubovima sa najmanjim prostornim kapacitetima, najviše do 300 ljudi - kaže Saša Lošić.
Broj ulaznica biće ograničen, a karte se mogu nabaviti isključivo na dan koncerta u 20 časova na blagajni kluba. Jedna osoba će moći da kupi najviše dve ulaznice koje će važiti i za ulazak na veliki koncert u sklopu jesenje turneje.
U okviru ove mini turneje, koju su Loša i ekipa nazvali „Proba orkestra”, po istoimenom filmu Federika Felinija, bend nastupa 15. maja u Sarajevu na Akademiji scenskih umetnosti, 16. u beogradskom SKC-u, 22. u ljubljanskoj galeriji ŠKUC i 25. maja u Zagrebu, „Gjuro 2”.
- Radujem se koncertima. U Beogradu nismo svirali više od decenije. U divnom sećanju ostao mi je poslednji koncert, jednog davnog leta u Filmskom gradu u Košutnjaku. Kao i naš prvi beogradski koncert na Tašmajdanu, 1985. godine, koji je bio sjajan - kaže Loša.
Interesantno je i to što će „Plavi orkestar” na ovoj mini turneji menjati repertoar od koncerta do koncerta. Iako na ovim nastupima nameravaju da predstave i prvi singl sa novog albuma, čuveni bend u klubovima će svirati i pesme koje su retko izvodili uživo, poput: „Gujo, vrati se” ili „Kad mi kažeš paša”... (izvor --- BLIC)

Slovenački Rom Oto Pestner

2009-05-05T06:41:00.000-07:00

Pjevao je kao slavuj. (komentar - Boris 31. maj 2003)

"Pa još pjeva!" (napisao: Andreja 06. juna 2003)
Ovo je o onom sto je bilo stoga je i naslov LEKSIKON YU MITOLOGIJE. Prema tome pisem o onome sto se uglavnom odnasa na moje djetinjstvo (i mladost). Zato nije upitno rabiti proslo vrijeme. Inace, sve najbolje sadanjem i danasnjem Otu Pestneru--- (by Boris @ 2003-06-10)
Samo mala opomba: u njegovom imenu samo je jedno slovo "t"- znači Oto Pestner (napisao: Aleško @ 2004-01-26)
D I S K O G R A F I J A:
1971. -- Spušta se noć -- Gdje si, ljubavi
1972. -- Tvoja pisma -- Ostavi sve
1978.-- Uzalud jecaš gitaro -- Pozdravi Mariju (by brankolina @ 2004-07-15)
Še vedno prepeva kot Slavček. :) (by HeraiVarda @ 2006-06-29)
Ko je taj šaban? (by QX @ 2007-09-23)
Cigani se delijo na Rome in Sinte - Oto Pestner je Sint. (by Zmago Jelinčič @ 2009-04-20)
(izvor -- LEKSIKON YU MITOLOGIJE)

OTO PESTNER: Spušta se noć

Oto Pestner: 30 let

2009-05-02T03:05:00.000-07:00

oto pestner - trideset let

Že dneve, in tedne, in leta
stojim na postaji
in čakam kot toliko drugih
na vlak, ki prihaja.

Oko je pripeto na okna,
na vrata vagona
in že spet se zavem,
da sanjam že 30 let.

To je bilo dekle črnih las
in begavih oči
to je bilo dekle,
da bi zanj pozabil na vse noči.

Bila je z menoj,
bila sva oba prijatelja tedaj,
zdaj le spomin
na njene oči še živi.

Bilo je pravo dekle...

Oto Pestner - Trideset let

Sejo Sekson i „Zabranjeno pušenje” u Beogradu

2009-04-04T00:58:00.000-07:00

Davor Sučić, poznatiji kao Sejo Sekson, sa svojom grupom „Zabranjeno pušenje” održaće koncert 11. aprila u beogradskom Domu omladine. U razgovoru za „Blic” poznati muzičar najavljuje odličan provod uz poznate pesme, govori o novom albumu „Muzej revolucije” i zašto su posle prošlogodišnjeg 29. novembra, on i Nele Karajlić ponovo zahladnili odnose.
- Od poslednjeg nastupa prošlo je više vremena nego što smo mislili. Naš koncert je isti u Čegovićima i Beogradu, bez uvrede za ikoga, i traje oko tri sata. Ovo je naš deveti album i mi da odsviramo tri-četiri pesme sa svakog, već se nakupi oko trideset. Na ovom će koncertu biti mala ekskluziva kojom ćemo pokušati da se iskupimo što nismo održali koncert kad smo rekli, pa ćemo pre i posle koncerata pustiti publici da čuje nekoliko značajnih pesama sa našeg predstojećeg albuma „Muzej revolucije”. Došli smo da se proveselimo i napravićemo jedan repertoar koji će doneti ljudima veselje - priča Sejo Sekson.
I dalje često nastupate po bivšoj Jugoslaviji.
- Pokušali smo u poslednjih pet godina da se profilišemo kao bend ovog regiona, a ne bend Sarajeva ili Zagreba. Vrlo teško smo se izborili za svoje mesto, od Slovenije do Makedonije, i to ne ide lako jer elite koje su na vlasti ne drže baš puno do rokenrola, ali pomalo smo zakotrljali taj krug i uspevamo i u Beogradu i Ljubljani da promovišemo to što smo uradili.
Puno bendova se zatvorilo u sebe, ima grupa koje samo u svojim regionima puno znače. Najbolji je primer Tompson koji u zapadnom Mostaru može da skupi 35.000 ljudi, a u Sarajevu niko neće da ga gleda. Mi ne želimo da budemo takva vrsta programa i projekta. Možda bi bilo unosnije da smo opevali neke naše lokalne majmune, vojskovođe, verovatno bi stvar išla finansijski mnogo bolje.
Uskoro ćete objaviti i novi album. Šta publika može da očekuje?
- Biće to totalno drugačiji album nego prošli. Pesma „Muzej revolucije” je možda i najbolja na albumu. Ima i lakše probavljivih stvari kao što je „Modni guru” i čiji tekst govori o tim modnim diktatima. Ima i pesma o letovanju Bosanaca na srednjem Jadranu, ti civilizacijski šokovi koji se dešavaju tamo. Bonus pesma je himna Želji za koju sam se napokon osmelio, nakon 30 godina karijere. Zove se „Čuva Bog Želju svog” i to je zbog toga što je na kraju tabele, pa nam je Bog potreban ove sezone.
Mnogo prašine se diglo oko nastupa „No smoking orkestra” 29. novembra, jer ste i vi tada planirali koncert u Beogradu.
- Naš menadžment se puno trudio oko tog koncerta i žao mi je što je to sve propalo iako je već bio najavljen koncert. Nije tu bio problem oko tog dela koji se zove moj autorski rad, prava i ostalo, nego kontekst u kome ja kao autor mislim da imam pravo da kažem da mi se ne dopada na koji način se prezentuje moj rad. Mislim da je oglašeno nešto sasvim drugo nego ono što je pruženo publici. Mislim da to nije dobro ni za Neleta i njegovu ekipu, i mislim da bi on imao krcatu „Arenu” i bez toga. Kada mi je menadžer rekao da će oni da naprave koncert, rekao sam prvo: „Super. Mi ili oni, svejedno. To je taj datum, to je taj događaj i oni to sigurno lepo i kvalitetno sviraju”. Međutim, kada sam video šta je od toga ispalo, bio sam malo razočaran. Drugi problem sa autorstvom je politički aspekt u koji se te pesme dovode.
Jeste li razgovarali posle toga sa Neletom? Pričalo se da ste zaštitili ime benda.
- Mi smo zaštitili ime „Zabranjeno pušenje” iz prostog razloga što smo videli da se eksploatiše na način koji mi ne smatramo ispravnim, ali to ime nije moje. To je ime svih ljudi koji su učestvovali u tome i sa njima bih želeo da razgovaram oko daljeg eksploatisanja imena, ali vidim da nema odjeka. Loša situacija je nastala posle tog koncerta i Nele i ja se više nismo čuli. Želim da ovaj koncert ostavi tu priču iza sebe.
Da li biste se pojavili na nekom koncertu „No smoking orkestra”, makar u publici?
- Na ovakvim koncertima kakvi se rade u poslednje vreme, ne bih, iskreno. Ja u tome ne bi želeo da učestvujem. Uvek bih učestvovao na koncertu „Zabranjenog pušenja” u njihovoj produkciji, u njihovoj izvedbi, uvek bih se na takvom koncertu pojavio pred ljudima koji to zaista žele da čuju. (izvor -- BLIC)

Pop legenda bivše Juge

2009-03-21T01:36:00.000-07:00

Vladimir Savčić Čobi, poznati estradni umetnik, preminuo je juče u 61. godini posle duge i teške bolesti. U svojoj bogatoj karijeri sa grupom „Pro arte”, ali i samostalno, ostvario je tiraž od oko osam miliona prodatih ploča, što ga svrstava među najpopularnije izvođače svih vremena u bivšoj Jugoslaviji.
Rođen je u Nišu 6. juna 1948. godine. Njegov otac bio je vojno lice sa službom u Sarajevu i upravo zato je Sarajevo postalo grad Čobijeve mladosti. U njemu se školovao, svirao, pevao, osvajao svoje prve ljubavi...
- U prvom gimnazije zaljubio sam se u svoju suprugu sa kojom sam ostao do kraja, dok, nažalost, ona nije preminula.Godinu dana sam se mučio da pridobijem moju Mirjanu - prisećao se Čobi svoje prve i velike ljubavi u ispovesti za „Blic nedelje”. Prvo je svirao violinu i trombon, a muzičku karijeru je započeo svirajući bubnjeve, koje je kupio tako što je od oca pozajmio novac. Davne 1967. godine osnovao je grupu „Vokins”, pa zatim i sastav „Čobi i njegove sjenke”, kada je i dobio nadimak po tadašnjoj svetskoj zvezdi Čabiju Čekeru. Samo godinu dana kasnije postao je član grupe „Pro arte”, sa kojom je više od dve decenije važio za jednog od najpopularnijih jugoslovenskih pevača.

- Tada je u Sarajevu bilo grupa koliko i ulaza u zgradu. Sećam se da sam na gitarijadi koja se održavala u „Fisu” od Đorđa Novkovića dobio nulu. Kaže da je ta svirka ličila na horor film, žice su pucale, ozvučenje je zujalo... Da bih kasnije u istom tom „Fisu” pevao „Dilajlu” i Novković me čuo i pozvao da pevam u grupi „Pro arte” - ispričao je poznati muzičar.
Prvu ćerku je dobio početkom 1977. godine i to je saznao dok je bio u Torontu, na velikoj turneji.
- Bio sam toliko ubeđen da će supruga roditi sina da nisam mogao da verujem u ono što sam čuo. Dva dana sam bio u šoku, a onda sam nakon nekog vremena došao sebi - prisećao se Čobi. Po prestanku rada sa grupom „Pro arte” nastavio je solo karijeru u saradnji sa tada najpopularnijim autorima Đorđem Novkovićem, Arsenom Dedićem, Kemalom Montenom...
Zbog rata se iz Sarajeva preselio se u Beograd.
- Ne idem u Sarajevo jer nemam zašto da idem. Grad ne čine zgrade nego ljudi, a tih ljudi s kojima sam ja odrastao i s kojima sam išao u školu nema više. Svi su se negde razbežali - izjavio je pre dve godine.
Godine 1996. vratio se na scenu kao glumac u humorističkoj seriji „Složna braća”, u ulozi Fike, gazde kafane. Potom, posle sedam godina pauze, vratio se na muzičku scenu novim albumom simboličnog naziva „Povratak”. Pesmu „Za nju ne pjevam više” posvetio je supruzi Mirjani koja je preminula 2004.
- To je bio najteži trenutak u mom životu. Bolovala je od tumora na mozgu, nažalost, nije bilo spasa. Uz decu sam uspeo da prebrodim dubok bol, sa kojim ću živeti do kraja života. Bilo je teško... - ispričao je Čobi pre godinu i po dana. Poslednje godine života proveo je nastupajući sa svojom grupom „Pro arte” po bivšoj Jugoslaviji, a njihov prvi, povratnički koncert održan je u beogradskom Domu sindikata u septembru 2007. Čobi će biti sahranjen na Novom groblju, u Aleji velikana, u ponedeljak u 12.30 časova. (izvor -- BLIC)

Preminula pevačica Mara Janković

2009-03-19T06:55:00.000-07:00

Jedna od najcenjenijih pop i džez pevačica na prostorima bivše Jugoslavije Mara Janković preminula je u Beogradu u 84. godini.

Rođena 8. marta 1926. godine u Zemunu, Mara Janković je od 50-ih godina prošlog veka pevala u vokalnoj grupi Predraga Ivanovića.
"Po mom mišljenju, bila je prva džez pevačica u SFRJ, i već 1946. godine je nastupala u Ljubljani sa dirigentom Bojanom Adamičem, koji je pisao aranžmane za nju", izjavio je Ivanović za agenciju Beta.
Ivanović je rekao da je Mara Janković počela sa njim da sarađuje od 1952. godine, i da je u Vokalnom kvartetu ostala do njegovog raspada 1974. godine.
Ta grupa je, između ostalog, ostala upamćena po izvođenju pesama "Devojko mala" i "Pod sjajem zvezda" u filmu "Ljubav i moda", iz 1960. godine.
Mara Janković je nastupala i solistički, održavši veliki broj koncerata sa Velikim džez orkestrom Radio Beograda, pod dirigentskom palicom Vojislava Bubiše Simića.
"Imala je zlatan glas. Divio sam se njenom akcentu srpskog jezika", rekao je Ivanović. "Bila je dobar radnik i drug. Ceo život je bila vesela i raspoložena, vesela i kad je plakala, a plakala je samo u seti. Svi smo je voleli", rekao je Ivanović. (izvor -- RTS, BEOGRAD)

VOKALNI KVARTET PREDRAGA IVANOVICA -- POD SJAJEM ZVEZDA

MAKSIMETAR: JOSIPA LISAC [fragment]

2009-03-06T11:16:00.000-08:00

Maksimetar - josipa lisac

Legendarna i prva ROCK& ROLL televizijska emisija. Voditelj Dragan Nikolic sa asistentkinjom Ljiljanom Mrkic. Svirao je orkestar Sase Radojcica koji je Draganu takodje bio "side-kick". Emisiju je postavio i rezirao cuveni Dimitrije Stanculovic a potom preuzeo Dejan Karaklajic. Kada je Gaga otisao u vojsku, voditelj je postao Dragan Babic i tada je emisija uglavnom izgubila svoju energiju koju je Gaga donosio! Mnogo hitova se culo u ovoj emisji, veci dao ucesnika KOSE, pretstave Ateljea 212 je pevalo u horu MAKSIMETRA. Cesto je nastupao Prele, tada zvezda KOSE i mnogi drugi pevaci. (izvor - leksikon-yu-mitologije)

Arsen Dedić: Bit ces uvijek moja

2009-03-03T00:13:00.000-08:00

Bit ces uvijek moja - Arsen Dedic

Bit ces uvijek moja - Arsen Dedic

Bit ces uvijek moja
I dio moga sna
Bit ces uvijek moja
I tvoj cu biti ja

Bit ces uvijek ista
Onakva kakvu te znam
Bit ces uvijek sa mnom
I kada budem sam

Sve do jucer moja ljubav
Moja tajna sad si ti
Al' dugo prijateljstvo
Sacuvat cemo mi

Jer, uvijek bit ces moja
I misli moje znam
Bit' ce samo tvoje
I drugoj kad ih dam
I drugoj kad ih dam
I drugoj kad ih dam

Arsen Dedić : Bit ces uvijek moja

Beti Jurković: Autobus Kalipso

2009-03-02T00:07:00.000-08:00

Autobus Calypso_sa Beti Jurkovic- Ivo Robic

Beti Jurković (rođena 1936, Opatija, Hrvatska, tada Jugoslavija).
Počela je pjevati za vrijeme studija u Ljubljani (Rdeča Žoga), već 1954.god. gdje je upoznala Bojana Adamiča. Osvojila je brojne nagrade na festivalima slovenačke popevke.
Na prvim opatijskim festivalima pjeva slovenačke pjesme, ali i Kuntarićeve: „U sjeni palme“ (1958.) i „Autobus Kalipso“, (s Ivom Robićem 1959).
Od 1960. živi u Zagrebu i nastupa na zagrebačkim festivalima, već 1960. postiže uspjeh s Kuntarićevom „Ninom“, 1962. pjeva „Oglas“, Alfonsa Kabilja i Arsena Dedića, a od 1965. nastupa i kao kantautor – „Ljuljačka“.
Beti Jurković je snimala za Polidor i obećavala veliku karijeru, ali se rano povukla.
Na Jugotonovim pločama veliki hitovi su bili „Kazačok“ i „Jedna gitara bezbroj divnih snova“ (1969.) s kojima je postigla više od stotinu hiljada prodanih ploča.
1970-tih godina češće nastupa na festivalu Melodije Istre i Kvarnera, uglavnom sa svojim kompozicijama na stihove Draga Gervaisa (najveći uspjeh postiže „Barke faren“ 1974). (izvor - VIKIPEDIJA)

Beti Jurkovic-Ivo Robic --- AUTOBUS CALYPSO

Grupa MI [Šibenik]

2009-02-23T10:38:00.000-08:00

Siniša Škarica rođen je 22. veljače 1946. u Šibeniku, gdje završava gimnaziju. Diplomirao je pravo u Zagrebu 1974. Kao srednjoškolac svira solo gitaru i s vršnjacima 1962. osniva prvi rock sastav u Dalmaciji, VIS Magneti.
Spajanjem sa šibenskom tinejdžerskom skupinom Mjesečari, 1965. nastaje jedna od najpopularnijih skupina s kraja 60-ih, Mi, u kojoj pjeva i svira bas gitaru.
Na vrhuncu popularnosti snimaju za Jugoton (današnji Croatia Records): Dijana/Sjećanja, Bam bam baba lu bam/Ljubav ti više nije tako važna i La la la/Jednog od ovih dana. Godine 1969. u kategoriji pop grupa - prema anketi zagrebačkog tjednika za glazbu, kulturu i umjetnost mladih, Pop express - osvajaju prvo mjesto ispred beogradske Korni grupe i Silueta, a 1970. u glasovanju beogradske Mladosti zauzimaju treće mjesto iza Korni grupe i sarajevskih Pro Artea.
Škarica piše za Pop express o aktualnostima domaće pop scene (1969/70), radi kao D. J. (Šibenik, 1972), autor je nekoliko skladbi za Miovce (koji prestaju djelovati 1971).
Godine 1974. zapošljava se kao urednik naklade u Jugotonu. Javlja se kao glazbeni recenzent u popularnoj emisiji Radio Zagreba Rock fokus (1974-1980), piše za glazbene stranice Studija (1974/75) te uređuje glazbeni prilog tinejdžerskog tjednika Tina (1975/76). Prvi je urednik Jugotonove pop-rock redakcije (1979). Uz njegovo se ime, pod etiketom Jugotona, veže pojava novog vala - najuspješnijeg razdoblja domaće rock diskografije. Glavni je i odgovorni urednik Jugotona (1985) i direktor programa (1986-1997). Kumuje novome imenu Croatia Records - Hrvatska naklada zvuka i slike (1991). Pod okriljem CR-a utemeljuje etiketu Perfekt Music sa zadaćom sustavnog predstavljanja i vrednovanja hrvatske glazbene baštine (osobito pop provenijencije). U autorskoj ediciji Kad je rock bio mlad (1994) urednik je ploča Crvenih koralja, Bijelih strijela, Matta Collinsa, kao i prvoga izdanja Perfekt Musica, Zvuk osamdesetih (1997), prodanoga u više od 80 tisuća primjeraka.
Nakon 23 godine, napušta CR i preuzima mjesto direktora pop-rock produkcije novoutemeljenog nakladnika HRT-a, Orfej i postiže rekordnu prodaju projekata Petra Graše i Olivera Dragojevića. Vraća se u CR kao pomoćnik Predsjednika uprave za program (1999). Urednik je antologijskih, autorskim bilješkama nadopunjenih reizdanja: Dalmatian songs Ansambla Dalmacija iz 1966. i Dedićev Čovjek kao ja iz 1969. Svirački se ponovno aktivira obnavljanjem Grupe Mi (Šibenski festival šansone 2002, Tvornica 2003). [izvor --- FACEBOOK]

GRUPA MI -- SJECANJE

Sa foruma: Zdenka Vučković

2009-02-18T05:04:00.000-08:00

Zdenka Vučković Oblak, poznatija mnogima bez muzevog prezimena Oblak, je meni super pjevacica. Njen glas, aaaaah njen glas puno toga mi znaci!
Volim neke njene pjesme: Zagreb, Zagreb, Zeko i potocic ( ), Gdje su dani ti... I da ne nabrajam jos koje pjesme jer cete me cudno gledat sa upitnikom iznad glave.
Vecina nas najbolje zna upravo pjesme koje sam ja gore nabrojio i jos mozda Moja mala djevojcica gdje pjeva u duetu sa Ivom Robicem.
Kaj vi velite na ovu staru koku? Mene ona podsjeca na jedan stari Zagreb, jedna druga vremena i ima mi izrazito nevin glas. Ima je u imeniku pa je planiram potrazit na proljece, uz Kačinu pomoc. Da je mladja 40 let zenio bi je.
U biti njen glas me ocarao u ovoj pjesmi: www.youtube.com/watch?v=h2jah--SzWw
Jako mi je slatka u toj pjesmi, a vama? Mislim, ima tu i starijih pa mozda ih ovo dirne u nostalgican kutak srca. Evo kaj Youtube izbaci kad se upise Zdenka Vuckovic:
www.youtube.com/results?search_query=zdenka+vuckovic&search_type=
Nekad je bila najtiraznija Jugotonova zvijezda. Ali ko se jos sjeca Jugotona?! (SA foruma OPP, komentarisao: Marciano - moderator - Ovisnik)

Zdenka Vučković -- DALEKO SI TI

Šta će meni sada, sada... VATRA

2009-02-10T00:02:00.000-08:00

Sedamdesetih godina XX veka u Kragujevcu je, pored znatno poznatije grupe SMAK, delovala i grupa VATRA.
Objavili su samo jedan singl 1979. godine u izdanju PGP RTB-a.
Tekstopisac pesama je Kragujevcanin MIRKO GLIšić, poznat po saradnji sa SMAKOM, Slađanom Milošević (pesma "Amsterdam"), Zlatni prsti iz ZAJEČARA...

VATRA -- Poljubićeš me, zar ne?!

GRUPA TAČ, Jagodina

2009-02-06T00:04:00.001-08:00

Pesma i grupa iz vremena kada se Jagodina zvala Svetozarevo.
GRUPA TAČ, Jagodina
A strana:
1. Jagodinsko momče (S. Jelača - Tač - Z. Marković)
B strana:
1. Zabranjeni rok (S. Jelača - Tač - Z. Marković)
Izdavač - PGP RTB, Beograd - S 51 770
Godina izdavanja - 1977

GRUPA TAČ - Jagodinsko momče

Radne akcije tokom 1960-ih i 1970-tih

2009-02-05T02:45:00.000-08:00

Nakon pokretanja velike akcije na izgradnji auto-puta dolazi do ponovnog oživljavanja saveznih radnih akcija. Među brojnim akcijama koje se u tom periodu pokreću posebno se ističe ORA "Sava", koja je pokrenuta 1960. godine i koja je okupila veliki broj mladih na izgradnji nasipa i uređenju Zagreba i okoline. Tokom 1963. godina omladina je radila na obnovi Skoplja, porušenog u zemljotresu, avgusta iste godine, a tokom 1964. godine na izgradnji Jadranske magistrale. Ali broj saveznih radnih akcija ostaje tek na njih nekoliko, tako da 1968. godine egzistira nekoliko većih radnih akcija: ORA "Novi Beograd '68"; ORA "Sava '68"; ORA "Zeleni pojas Đerdapa"; ORA "Motovun '68" i nekoliko manjih. To je bio period kada ponovo opada broj brigada i brigadira.
Radne akcije iz 1969. i 1970. godine bile su začetak reafirmacije dobrovoljnog rada omladine. Tako su 1970. godine organizirane sledeće akcije: u Banja Luci na otklanjanju posledica od zemljotresa, Sava, Novi Beograd, Đerdap, a s radom počinju akcije u Nišu i na Tjentištu - ORA "Sutjeska". Sledeće godine se pokreću uz ove i dve nove akcije: na regulaciji Morave i izgradnji pruge Beograd-Bar. U tom periodu sve veća pažnja se poklanja društvenim aktivnostima, a 1972. godine potpisan je Društveni dogovor o izvođenju radova na objektima od šireg društvenog značaja. U 1973. godini, uz već postojeće, izrastaju nove radne akcije: Kumrovec, Kozjansko, Kopaonik i Jasenovac. Sledeće 1974. godine ORA "Sava" slavi svoju 15-godišnjicu postojanja i organizovanog okupljanja mladih, a od većih akcija te godine bile su ORA "Sutjeska"; ORA "Niš"; ORA "Morava"; ORA "Beograd-Bar"; ORA "Kozara"; ORA "Šabac" itd. U 1975. godini organizujera se 15 saveznih omladinskih radnih akcija sa oko 15.500 brigadira.
Na osnovu vrlo masovnog učešća mladih na lokalnim omladinskim radnim akcijama izrasta sve veći interes omladine za učešće na akcijama saveznog značaja. Tako se u toku 1979. godine organizovalo 32 omladinske radne akcije saveznog značaja, sa ukupno 46.663 brigadira, a uz njih i 13 akcija republičkog i 3 akcije pokrajinskog značaja. U 1980. godini organizirane su 34 savezne omladinske radne akcije sa oko 43.000 brigadira, a istovremeno su organizirane 23 akcije republičkog i pokrajinskog značaja. Sledeće godine (1981) organizirano je 36 saveznih omladinskih radnih akcija i 60 omladinskih radnih akcija na republičkom i pokrajinskom nivou. U okviru tih akcija učestvovalo je oko 60.000 brigadira. (izvor -- VIKIPEDIJA)

SMAK --- AKCIJA

Bisera Veletanlić: Dečak taj [1967]

2009-01-29T05:14:00.000-08:00

Bisera Veletanlić rođena je 15. septembra 1942. u Sisku a poreklom potiče iz Bosanske Krajine (verovatno iz Bosanske Krupe ili Bosanskog Novog) odakle joj potiče otac.
Bisera je, kao i njena sestra Senka, počela da peva još u detinjstvu, već u osmoj godini. Pevala je, najpre, samo narodne pesme. Kasnije, u srednjoj školi, zavolela je i zabavnu muziku i počela da peva na školskim priredbama. Završila je srednju ekonomsku školu u Zagrebu. Jedno vreme je učila solo pevanje i violinu u srednjoj muzičkoj školi.
Prvi put je pevala javno 1960.godine u jednoj od emisija "Mikrofon je vaš". Na zagrebačkoj televiziji je debitovala 1963.godine u duetu sa Senkom, a zatim je još dva puta snimala za emisiju "Muzički TV magazin". Često je nastupala na zabavnim priredbama Produkcije gramofonskih ploča RTB.
U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri snimila je veliki broj nezaboravnih pesama, koje su obeležile čitav jedan preriod u jugoslovenskoj muzici. Bila je aktivni učesnik, i redovno je odnosila prve nagrade stručnog žirija na festivalima "Opatija", "Vaš šlager sezone", "Beogradsko proleće", "Zagrebfest", "Split", "MESAM", a nastupala je i na domaćim izborima za Pesmu Evrovizije.
Najuspešniju saradnju, ostvarila je sa Kornelijem Kovačom i drugim beogradskim autorima, a snimala je i sa Arsenom Dedićem (Prozor, Vaš šlager sezone '74, Što još nikom' nismo dali - MESAM '88)) i Goranom Bregovićem (Šta ću, nano, dragi mi je ljut - Hit parada '75).
Osim muzikom, Bisera Veletanlić bavila se i glumom (filmovii i TV serije - npr. Ljubavni život Budimira Trajkovića)) i slikarstvom. Njen se muzički stil može opisati kao mešavina velegradskih šansona, domaćih šlagera i jazza.
Tokom 45 godina karijere snimila je pregršt singl ploča. (izvor - SVASTARA)

Bisera Veletanlić: Dečak taj [1967]

Lola Novaković: NE PALI SVETLO U SUMRAK

2009-01-25T02:00:00.000-08:00

Lola Novaković (rođena 25. aprila 1935. u Beogradu) je jugoslovenska i srpska pevačica izuzetno popularna tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Kao predstavnik Jugoslavije, 1962. godine je kompozicijom „Ne pali svetla u sumrak“ osvojila 4. mesto na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Snimila je oko pedeset albuma. (VIKIPEDIJA)

NE PALI SVETLO U SUMRAK (sung by Lola Novaković, written by Dragutin Britvić & Jože Privšek)

U toploj tami sobe, još cigarete dve
Dva mala svetla sve su bliže, bliže
Ta noć je stvorena za njih
Taj san je snen i tako tih
Dve zvezde sad će poć na dalek' stari put

U plavom staklu vaze, tu negdje ispod ruža
Dva mala svetla sve su bliže, bliže
Taj dan je bio tako tih
Sad san se spušta među njih
Već gasiš cigaretu, pružaš ruke snu

Taj dan je bio tako tih
Sad san se spušta među njih
I dve će zvezde poć na dalek' stari put

U plavom staklu vaze, tu negdje izpod ruža
Dva mala svetla sve su bliže, bliže
Ta noć je stvorena za njih
Sad san se spušta tako tih
Već gasiš cigaretu, pružaš ruke snu

Ne pali svetla u sumrak.

LOLA NOVAKOVIC -- NE PALI SVETLO U SUMRAK

Zaboravljeni junaci sombrero ere

2009-01-15T23:11:00.001-08:00

Prije pojave zapadnjačke pop i rok muzike, a zatim novokomponovanog melosa i turbo folka, SFRJ je imala i veoma popularan "meksički" period, tokom kojeg su domaći pjevači obučeni kao marijači pjevali o Mama Huaniti, Gvadalahari, sombrerima i borbi seljaka s veleposjednicima u dalekom Meksiku.
Junaci ove "sombrero" ere iz pedesetih i šezdesetih godina bili su Nikola Karović, Slavko Perović, Ljubomir Milić, Miroslava Mrđa, Ana Milosavljević, Nevenka Arsova, grupe "TiViDi", "Tenori" i "Paloma", kao i Nikica Kalođera sa svojim "Meksikanskim orkestrom".
Ovu gotovo zaboravljenu epohu jugoslovenske popularne muzike nastoji da rasvijetli Miha Mažini, svestrani slovenački pisac, koji se pored pisanja priča, romana, scenarija i priručnika za kompjutere bavi i sakupljanjem starih ploča. Preko tog hobija je, kako kaže, i saznao za fenomen "jugomeksičke" muzike, koji obrađuje na svom sajtu www. mihamazzini.com.
"Odem tamo gdje prodaju vinilke i ponekad vidim takav omot da ne mogu da povjerujem", rekao je Mažini. "U Ljubljani sam tako vidio omot na kome je brkati tip sa sombrerom - bio je to jedan od 'jugomeksičkih' pjevača iz pedesetih, kojih je tada bilo mnogo."
Mažini kaže da priča o "jugomeksikancima" počinje 1948. godine, u vrijeme rezolucije Informbiroa i Titovog "ne" Staljinu. Do tog prelomnog istorijskog trenutka, na jugoslovenskim radio-stanicama puštana je ruska muzika, a u bioskopima su prikazivani ruski filmovi.
"Jugoslavija tada nije bila u mnogo dobrim odnosima sa Zapadom, a onda se dogodilo da su se njeni odnosi sa Sovjetskim Savezom pogoršali. I onda se javio problem: ako se otcijepiš i od jednih i od drugih, koji ćeš film u bioskop da staviš? Pa je Moša Pijade došao na ideju - uvoziti meksičke filmove", izjavio je Mažini.
Na sajtu barikada.com, u odjeljku posvećenom "jugomeksikancima", precizira se da je "glorifikacija ustanaka seljaka protiv veleposjednika kao jedna vrsta klasne borbe" u tim filmovima odgovarala vladajućoj komunističkoj ideologiji SFRJ, iako "vođe meksičkih filmskih ustanaka nisu spominjale Marksa, Lenjina i njima slične".
Meksički filmovi postali su veoma popularni, pa su jugoslovenski pjevači, kako kaže Miha Mažini, išli u bioskop da gledaju te filmove, slušali u njima muziku i počeli sami da pišu na španskom - onako kako su ga čuli. Čak su sebi pravili i meksičku odjeću! Poznati hrvatski kompozitor Nikica Kalođera započeo je karijeru osnivanjem sopstvenog meksičkog orkestra, a 1958. pojavile su se prve prave "jugomeksičke zvijezde" - trio "TiViDi", sa hit pjesmama "Mama Huanita", "Vedro nebo", "Kukurukuku Paloma", "Četiri staze" i "Sombrero", koji je napisao Kalođera.
U to vrijeme, kada gramofona u SFRJ nije bilo mnogo, "TiViDi" su uspjeli da prodaju 50.000 ploča, navodi se na www.barikada.com.
Nikola Karović iz Crne Gore, legendarni Titov lični pjevač i takođe Ginisov rekorder po broju stranih predsjednika pred kojima je nastupao, izgradio je karijeru upravo na izvođenju meksičkih pjesama, a tokom šezdesetih "Diskos" iz Aleksandrovca je počeo masovno da izdaje ploče "jugomeksikanaca" poput Ljubomira Milića, Nikole Karovića i drugih.
Mažini je sakupio njihove singlice i omote postavio na sajt, uz komentare na slovenačkom i engleskom jeziku. Kada uđe na sajt, posjetioca dočeka omot singla "Razvod braka/Balada o tužnom životu", u izvođenju Ljubomira Milića i "Palome". Milić je obučen kao marijači, nosi sombrero i tanke brkove, a kao ilustracija su priložene obje pjesme u MP3 formatu, kao i tekst za "Razvod braka".
"Jugomeksička muzika je postala toliko popularna da ju je tek tokom šezdesetih 'ubila' muzika sa Zapada. Javio se sukob generacija i stariji su poručivali: 'Šta će nam ta zapadna sr*** kad imamo našu, meksičku muziku'", kaže Mažini i dodaje, uz smijeh, da je to bio prvi signal da će se Jugoslavija raspasti. "Makedonija, Srbija i ruralni dio Hrvatske ozbiljno su shvatili tu muziku, pa je čak i tada popularni Ivo Robić, koji je imitirao Frenka Sinatru, morao na ploču staviti meksičke pjesme. Jedino se nije meksikanizovala Slovenija. Tamo se kao odgovor javila kantri manija - s kantri pjevačima koji nose plastične šešire."
Mažini kaže da je napisao scenario za film pod nazivom "Paloma negra", koji će se baviti fenomenom jugomeksičke muzike.
"Iz toga će se vjerovatno roditi moj sljedeći roman", dodao je. (izvor - NEZAVISNE novine)

PALOMA I LJUBOMIR MILIC -- PESMA IZ KRCME

IVICA KRAJAČ

2009-01-13T00:12:00.000-08:00

Ivica Krajač, skladatelj i redatelj, rođen je 2. travnja 1938. u Beogradu. Potomak je dviju najstarijih senjskih patricijskih obitelji (Hreljanović/Krajač). Kao mladi zaljubljenik u glazbu, a opčinjen kazalištem, njegov životni put iznenadno kreće neočekivanim smjerom: s prijateljima i kolegama iz škole i sa športskih terena, osniva 1957. godine – vokalni kvartet 4M, koji ubrzo postaje glavnom atrakcijom hrvatske estrade. Putuju svijetom i osvajaju ljubitelje pop-glazbe i zabave duhovitošću svojih glazbenoscenskih minijatura. Kvartet 4M postaje i do danas ostaje kultnom grupom hrvatske zabavne glazbe, te 1995. godine postaju i dobitnicima najveće nagrade PORIN za životno djelo(«…izuzetni doprinos razvoju televizijske zabave»).
Ivica Krajač član je Hrvatskog društva skladatelja, Hrvatskog društva dramskih umjetnika te Zajednice hrvatskih umjetnika, s visokim statusom priznatog umjetnika.
Nakon dugogodišnje blistave estradne karijere vraća se svojoj prvoj ljubavi-kazalištu. Završava studij glazbe na Pedagoškoj akademiji a zatim i studij kazališne režije na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu u klasi prof. Koste Spaića, jednog od najvećih redateljskih imena hrvatskoga glumišta, čiji je dugogodišnji suradnik i asistent. Premda diplomirani dramski redatelj, zbog svoje dotadašnje glazbene usmjerenosti, 1983. godine otvaraju mu se vrata Opere HNK u Zagrebu u kojoj djeluje kao operni redatelj. Potpisuje režije 30-ak velikih ansambl-predstava svjetske operne i dramske literature, od Verdija, Puccinija, Bellinija, Rossinija i Donizettija do Shakespearea, Nestroya, Cervantesa i drugih.
Osim intenzivnog rada na kazališnim režijama, bavi se skladanjem zabavne glazbe i šansone, pisanjem poezije, stihova za zabavnu glazbu, scenarija za filmove i televiziju te je dugogodišnji suradnik Hrvatske radiotelevizije kao scenarist i autor.
Prevodi dramsku literaturu s engleskog, njemačkog i ruskog jezika, a osobitu popularnost stječe kao libretist i koautor (s Karlom Metikošem i Miljenkom Prohaskom) hrvatskih kultnih rock opera Gubec-beg i Grička vještica, te trećim dijelom Zagrebačke pop-rock trilogije Crna kraljica (koautor Zlatko Tanodi), koja je doživjela svoju praizvedbu u ožujku 1995., te velikim uspjehom kod publike nastavila sjajnu tradiciju zagrebačke škole mjuzikla i rock-opere. (izvor - Croatian pop music)

KVARTET 4M - Platno, boje, kist i twist

Ako jednom vidis Mariju...

2009-01-03T04:52:00.000-08:00

Miki Jevremovic, jedan od najpopularnijih pevaca zabavne muzike na prostorima bivse Jugoslavije, miljenik narocito zenskog dela publike.
Za bogatu karijeru, koja traje 45 godina, milionske tiraze, brojna priznanja i nagrade zasluzni su hitovi ''Pijem'', ''Mesece, ti stari druze'', ''Adio'', ''Grkinja'', ''Neka toce staro vino'', ''Ako jednom vidis Mariju'', ''Jedina moja'', ''S kim si sada kad je tuzno vreme'', ''Kad bih znao da je sama'', ''Narcisi placu ljubavi'' i mnogi drugi.

MIKI JEVREMOVIC - Ako jednom vidis Mariju

Uragani: SKOLJKA

2008-12-12T10:50:00.000-08:00

"Debora, moja Debora...", tako kreće pesma riječkih Uragana. Upravo ovih doteranih momaka na fotografiji iznad teksta. I upravo je slušam dok pišem ovaj post. Uživanje je potpuno!

"Prije pedesetak godina Rijeka je izgleda kao grad iz snova – plesalo se i sviralo na svakom koraku" - Srećko Cuculić, poznati riječki književnik.
"Sve je bilo puno sporije, puno romantičnije. Riječani su šezdesetih mogli zaplesati na najmanje 18 plesnjaka. U rock su ih uveli Uragani." (Riječki glazbenici – Pioniri rocka bivše države)
Možda je ovo "pedesetak godina" malo preterano za priču o riječkim Uraganima? Ipak je to priča o šezdestim godinama XX veka. Jer tada se pojavljuju Uragani!
Opet citat: "Darko Glavan, poznati glazbeni kritičar i riječki dečko pak kaže kako Riječanima tada nisi mogao podvaliti staru glazbu – sviralo se ono što i u svijetu. Ili – prekjučer na Radio Luksemburgu, a večeras na nekom od riječkih plesnjaka. "
A onda (mislim posle DEBORE) prelazim na "Školjku", drugi veliki hit Uragana:
Raspleti kosu, priđi mi bosa
da u moru nestanemo mi...
Ili:
"Naša je staza satkana od pjene
a naše je Sunce tvog oka sjaj..."
I opet:
"Raspleti kosu, priđi mi bosa..."
I to traje... To razvučeno "i" na kraju reči "mi". Dakle - "iiiiiiiiii..."
Opet citat: "Nakon faze kopiranja i reproduciranja tuđe glazbe, došla je ona autorska, a Školjka ili Debora, hit pjesme Uragana začele su riječki zvuk."

Početak URAGANA:
Ante Škrobonja, zajedno sa Dariom Ottavianijem, Mariom Pehardom i Sašom Sablićem krajem 1960. godine osniva "Uragane".
Prvi nastup "Uragani" su imali u decembru 1961. postavši tako prvi r'n'r band u ondašnjoj državi - Jugoslaviji. (Dakle, ako vas neko pita koji je prvi ex-yu bend slobodno mu odgovorite - "Riječki Uragani".)

4. i 5. novembar 1965.
Na "1. festivalu Beat muzike" u Zagrebu, 4. i 5. 11.1965. godine nastupili su riječki Uragani.

1967.
Nakon faze kopiranja i reproduciranja tuđe glazbe, došla je ona autorska, a hit pjesma Uragana "Školjka" začela je "tvrđi" rockerskiji glazbeni izričaj u Gradu na Rječini. Uragani su pjesmom "Školjka" iste godine nastupili na "Melodijama Istre i Kvarnera" i osvojili 3. mjesto prema glasovima publike. Pjesma je objavljena na festivalskom koktel EP vinilu, a tko je osvojio 1. i 2. mjesto nama je nepoznato - i, ukrajnjoj liniji - manje bitno.

1968.
Dalibor Brun zamenjuje bubnjarske palice mikrofonom i postaje pevač grupe Uragani. U svibnju im izlazi EP ploča za Jugoton, a u studenom nastupaju na "Festivalu Jugoslavenske pop muzike" u Zagrebu i osvajaju nagradu za najbolju vokalnu interpretaciju. Tragom uspješnice "Školjka" iznimno popularna postaje nova hit-pjesma Uragana "Debora" (što je ustvari obrada originala "Deborah" koju pjeva Wilson Pickett a premijerno je izvedena na talijanskom festivalu San Remo 1968. godine).

1969.
Grupu Uragani napušta Dalibor Brun i prelazi u tada iznimno popularnu Korni grupu. Dalibor Brun je pjesmom 'Bit sonata' bio i pobjednik na popularnom glazbenom festivalu u Subotici - po mišljenju publike.

1970.
Grupa Uragani službeno obznanjuje definitivan prekid glazbene karijere.

MIkan Obradovic: Žuta podmornica, instrumental

2008-12-09T10:26:00.000-08:00

Žuta podmornica (eng. Yellow Submarine) je britanski animirani film, spoj komedije, fantastike i mjuzikla, kojeg je režirao George Dunning 1968. Film je inspiriran istoimenom pjesmom Beatlesa, koji su posudili svoje glasove u pjesmama. Odlike ostvarenja su iznimno neobična animacija i psihodelična priča. (Vikipedija)

In the town where I was born,
Lived a man who sailed to sea,
And he told us of his life,
In the land of submarines,

So we sailed on to the sun,
Till we found the sea of green,
And we lived beneath the waves,
In our yellow submarine,

We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine,
We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine.

And our friends are all aboard,
Many more of them live next door,
And the band begins to play.

(Trumpets play)

We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine,
We all live a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine.

(Full speed ahead, Mr. Parker, full speed ahead!
Full speed over here, sir!
Action station! Action station!
Aye, aye, sir, fire!
Captin! Captin!)

As we live a life of ease
Every one of us is all we need,(is all we need)
Sky of blue, and sea of green,(sky of blue and sea of green)
in our yellow(in our yellow) submarine.(submarine) ( Hahaha! )

We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine,
We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine.

(fading)

We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine,
We all live in a yellow submarine,
yellow submarine, yellow submarine.

MIKAN OBRADOVIC - Zuta Podmornica

ROBOTI: Mramor, kamen il zeljezo

2008-12-07T08:24:00.000-08:00

Grupa je nastala 1963. godine a udarnu postavu činili su Ivica Percl, ritam gitara. Ivica Čokalj, solo gitara, Mario Anžek, bas. Toni Studeni, vokal i Viktor Hromin, bubnjevi.

Prvu veću afirmaciju dobili su 1965. godine posle serije nastupa u Austriji. Tamo su svirali u Fijaker baru pa su u repertoar uvrstili obradu pesme "Bosno moja" i dalmatinske narodne pesme. Polovinom 1965. godine učestvovali su na beat festivalu u Beču i u konkurenciji sto pedeset dva sastava jedini su od stranaca ušli u finale dvanaest najboljih i dobili nagradu Zlatne činele. Po povratku su u Zagrebu pobedili na Festivalu VIS-ova 1966. godine, a dobili su i pehar publike na Prvom internacionalnom beat susretu Italija - Jugoslavija. U grupi su se od samog početka primećivale dve muzičke struje. Jedna orijentisana na rhythm i blues i druga, zainteresovana za pop muziku. Zato su paralelno nastupali na zabavnjačkim festivalima, ali i obaveznim igrankama. Prve velike uspehe imali su sa obradama malo poznate pesme nemačkog muzičara Drafi Dojčera "Mramor, kamen i željezo" (njihovu verziju kasnije je obradilo Bijelo dugme) i "Dolazak robota" koje je Jugoton 1965. godine objavio u okviru serije ploča "Uspjesi sezone".

Septembra 1966. godine, grupu napušta Ivica Percl i posvećuje se karijeri protestnog i folk pevača. Budući da je ritam gitara u to vreme već bila prevaziđen instrument, kao pojačanje uzimaju orguljaša i trubača Ivu Balića (ex Bijele strijele) i potpuno se orijentišu na rhythm i blues. U toj postavi odlaze u Italiju septembra 1966. godine i najčešće nastupaju u rimskom Piper klubu. Kako su u Italiji već postojala dva sastava Roboti, oni menjaju ime u Five Up. Mada su iz zemlje odsustvovali više od pola godine, publika ih nije zaboravila i u godišnjem glasanju lista "Džuboks" osvajaju prvo mesto za 1966. godinu.
Po povratku u Jugoslaviju, snimaju prvu ploču na kojoj su obrade svetskih hitova. Avgusta 1967. godine iz grupe odlazi Ivo Balić, a zamenjuje ga gitarista, pevač i orguljaš Vedran Petar Božić (ex Grešnici). Posle turneje po Jugoslaviji u grupu dolazi saksofonista Aljoša Gojanović (ex Mi), a umesto basiste Marija Anžeka novi član postaje Rejmond Ruić (ex Delfini). Januara 1968. godine napušta ih Gojanović pa na sledeću seriju nastupa u Italiji odlaze sa saksofonistom Josipom Komeričkim. Veći uspeh postižu 5. maja 1968. godine na Međunarodnom pop festivalu u Rimu. Pored njih su učestvovali Pink Floyd, Ten Years After, Traffic i drugi.
Po povratku iz Italije napušta ih Čokalj, a sa njima ponovo radi Ivo Balić. Neposredno posle toga sele se u Nemačku i sviraju naporne tezge po klubovima u Dizeldorfu i Kelnu. Razočarani, u Zagreb se početkom 1969. godine vraćaju pevač Toni Studeni (zbog ošetećenja glasnih žica), orguljaš Ivo Balić i saksofonista Jože Komerički. Studeni se povlači sa scene, a jedno vreme radi kao disk džokej i saradnik u emisiji "Crvena jabuka" Radio Zagreba. Komerički i Balić prelaze u sastav Strijelci, a Balić paralelno gradi karijeru modnog fotografa. Ostatak grupe nastavlja kao trio u postavi: gitarista Vedran Božić, basista Rejmond Ruić i bubnjar Viktor Hromin, a nastupaju pod imenom The Wheels Of Fire (po nazivu tada aktuelne ploče grupe Cream). Maja 1969. godine posle nekoliko nastupa u Zagrebu i na moru, prestaju sa radom. Od svirke u Nemačkoj ostala je jedino priča kako je jedne večeri u klubu u kome su svirali bio Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix) pa su se sa njim upoznali i slikali. Jednom prilikom nastupali su i sa Liti Ričardom (Little Richard).
Vedran je kraće vreme boravio u Italiji. Po povratku 1970. godine sa Rejmondom Ruićem, Branetom Živkovićem i Ratkom Divjakom osnovao je grupu Nautilus. Dolaskom Alberta Krasnićija, koji je zamenio Ruića, prerastaju u Super grupu. Početkom 1971. godine Vedran se obreo u poslednjoj postavi grupe Mi, a zatim prelazi u grupu Time. Posle rada sa grupom Nautilus, Ruić je postao urednik i producent u izdavačkoj kući Suzy, a komponovao je za pevača Darka Domijana. Viktor Hromin se povukao iz muzike. Prvo je otvorio disko klub, a zatim prodajnu galeriju jugoslovenskih slikara naivaca u Milanu. Početkom sedamdesetih godina Ivica Čokalj je sa novim muzičarima obnovio Robote. Bez većeg uspeha objavili su singl sa pesmama "Djevojko mala" i "Svud oko nas" posle koga su prestali sa radom. (Izvor - Dzuboks)

Diskografija
Singlovi
"Treat her right (ha ha ha. )" / "Hold On, l'm Corning" / "I ain't gonna eat out my heart any more (oh, jeee)"/"Taste Of Honey" (Jugoton 1967.)
"Djevojko mala"/ Svud oko nas" (Jugoton 1972.)

ROBOTI - Mramor, kamen ili zeljezo

UGLAVNOM ŠEZDESETE

2008-12-03T04:29:00.000-08:00

Blog EX YU FOREVER se, kao što znate, bavi EX YU fenomenom. Pretežno, muzičkim.
Pošto se, u međuvremenu, prikupilo i nešto priloga koji se na odnose na EX YU, ali se odnose na značajnu dekadu XX veka - ŠEZDESETE GODINE, odlučio sam da pokrenem blog na kome će biti i muzika iz šezdesetih godina, ali stranih izvođača.
Dakle, novi i zanimljivi link jeste UGLAVNOM ŠEZDESETE!

Korni grupa - Dzum-ram (1969)

2008-12-02T11:55:00.000-08:00

Korni grupa - Dzum-ram (audio)

Ženska ekipa iz šezdesetih

2008-11-27T03:25:00.000-08:00

VIS Sanjalice je osnovan 01. januara 1965. godine mada su svoj prvi nastup imali 29.12.1964. g. u beogradskom "Pionirskom gradu" zajedno sa duom DD, Zoranom Rambosekom i Mirokom Šoucem. Prvu postavu su sacinjavali u to vreme učenici i ucenice osnovnih škola: Ljiljana Mandic /solo gitara, vokal/, Slobodanka Miscevic /ritam gitara, vokal/, Ljiljana Jevtic /bas/, Vojislav Veljkovic /bubanj/ i Ratomir Vukovic /klavijature/ .
Krajem 1966. VV je otisao u vojsku, a zamenila ga je njegova tadasnja devojka Snežana Veselinovic koju je naucio da svira bubnjeve. Ne zeleci da bude jedini muskarac u grupi, povukao se i R.V. a njih četiri su nastavila kao prvi ženski domaći VIS.
Na smotri grupa nazvanoj Beograd-Zagreb 1967. godine u konkurenciji brojnih muških sastava osvojile su prvo mesto. Iste godine su sa svojim programom ucestvovale u tada vrlo popularnom muzickom karavanu "Pesma leta" na kome su se takmicili najpoznatiji izvodjaci zabavne muzike. Te godine su gostovale u Rumuniji, svirale na modnim revijama i tom prilikom nastupile na njihovom radiju i TV-u.
Leta 1968. svirale su dva meseca u Puli i drugim istarskim gradovima. Slobodanka Miščević je otpevala naslovnu pesmu u filmu "Pusti snovi" .
Tokom karijere su odrzale preko hiljadu (!!!) koncerata, igranki i nastupa na modnim revijama, često sa kreatorom Aleksandrom Joksimovicem.
Sudeci po novinskim izvestajima, u to vreme bile najpoznatiji zenski sastav u YU. U teatru poezije RU "Djuro Salaj" su svirale u predstavi "Bitnici pevaju" u kojoj su glumci Dragan Nikolic, Misa Janketic, Duško Golumbovski i dr. recitovali poeziju americkih bitnika u izboru i prevodu Jovana Cirilova.
Posle tri objavljena singla resile su da 1969.godine prestanu sa radom i posvete se fakultetu. Na singlovima nisu snimile ni jednu autoprku pesmu, vec pretezno prepeve stranih hitova. Udarna pesma sa prvog singla je bila "Idemo u svet", obrada "Per vedere quanto e grande il mondo", na drugom "Marioneta" ("Puppet on a string") i "Srecni zajedno" ("Happy together" grupe Turtles) a na trecem "Marijana" Vlahe Paljetka i "To su bili dani" (Those Were The Days iz repertora Meri Hopkins). Sa pesmom "Mi mladi: zastupljeni su na disku "YU retrospektiva" (Komuna 1994.)

(Tekst je iz "YU rock enciklopedije" Petra Janjatovica)
(Koristan link - YUGO girlpop )

VIS SANJALICE - LUTKA NA KONCU

Zlatko Golubović: VRATI MI ŠESNAEST GODINA

2008-11-23T04:37:00.000-08:00

Nadam se da ste prepoznali da Zlatka Golubovića najavljuje njegov kolega, pevač, Đorđe Marjanović.
Nije nam poznato da li je ova kompozicija zabeležena na vinilu(?!) Šta još? Godina je zaista moćna - 1965! U znacenju: baš je daleka! Tako daleka...