U prvi mah mi se učinilo da tekst koji sam pre neki dan napisao i sasvim drugim povodom može da se uklopi u današnji post. Međutim, ne može. Evo, kako je tekst počinjao:
"Sandra... Sandra..." peva u pozadini Arsen DEDIĆ. I dalje: "Kad mi loše krene..."
To je što se tiče Sandre i Arsena, međutim na dnevnom redu je Danko S. a ne Arsen i Sandra.
Na koricama Dankove knjige je Dablinska biblioteka. Bezbrojni rafovi sa knjigama... Na tim policama su, sigurno, i dela, romani Džejmsa Džojsa jer to je njegov grad. Čuveni Uliks i druge Džojsove knjige.
U rodnom gradu blogera Kralja Pajaca tako nešto sigurno ne postoji. To je skromna biblioteka sa skromnim fondom knjiga... tako da vam dođe da nikada i ne postanete član te biblioteke. Čemu to?! Skoro ničemu, odgovor je.
Ipak postoje oni koji svakodnevno prelaze prag biblioteke u Pajacovom rodnom gradu, uzimaju knjige, plaćaju godišnju članarinu... Edukuju se...
A Kralj Pajaca sluša Arsena! Šta bi on drugo radio ovog avgustovskog popodneva?!
"Uključi televizor...", kaže mu Arsen.
Ma, on je uključen, Arsene, ali je meni zanimljiviji Internet. Jebe mi se za TV! Neću ga, nije mi potreban..
I ponovo Arsen:
"Večeras budimo sami..."
Tako da beogradskom blogeru nije do knjiga, ni do TV-a, već je njemu do muzike. One iz šezdesetih godina dvadesetoga veka. Tada se baš svirala dobra muzika!"
Нема коментара:
Постави коментар