Poznati hrvatski istoričar umetnosti, kustos, likovni i rok kritičar Darko Glavan poginuo je prošle noći u Varaždinu, nakon koncerta Karlosa Santane na Radar festivalu. Glavan je nakon koncerta pešačio putem od Varaždina do Turčina, kada je na njega naleteo autom za sada neidentifikovani vozač, koji je posle nesreće pobegao sa lica mesta.
Darko Glavan je rođen 1951. u Rijeci. Diplomirao je istoriju umetnosti i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od 1969. godine aktivan je kao rok kritičar, jedan od nekoliko u Jugoslaviji koji su formirali ukus i svoje generacije i generacija koje dolaze, nepretenciozno govoreći, utemeljivač muzičkih standarda u našoj nekadašnjoj zajedničkoj državi. Kraće vreme, od 1989. do 1993. godine, predavao je muzeologiju na fakultetu, a od 1978, s prekidom od 1995. do kraja 2003, radio je kao kustos i voditelj odnosa s javnošću u Muzeju Mimara. Glavan je bio istaknuti član i svojevremeno potpredsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Hrvatske. Autor je desetak međunarodnih i stotinak nacionalnih izložbi, a 2002. objavio je monografiju o Antunu Motici i 2005. o Galeriji Studentskog centra u Zagrebu. Krajem 2003. izabran je za predsednika hrvatske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA).
Glavan će ostati upamćen i kao prvi jugoslovenski kritičar koji je detaljno obradio pojavu panka u knjizi „Pank - potpuno uverljivo negiranje klasike” (1980, izdavač „Džuboks”), kao koautor biografija „Bijelog dugmeta” sa Draženom Vrdoljakom („Ništa mudro”), „Roling Stonsa” („Rock’n’roll Babilon”) i „Prljavog kazališta” („Sve je lako kad si mlad”) sa Hrvojem Horvatom.
Nakon što je prošle godine u Hrvatskoj objavljen reprint Glavanovog „Panka...”, dogovarali smo se da u vreme našeg Oktobarskog salona predstavi ovu svoju čuvenu knjigu, ali je smrt bila brža. Ipak, iz Glavanovog muzičkog nemira izdvajamo ključnu misao: „Bez pojave pank roka, rok ne bi postojao u osamdesetim godinama”. (izvor --- BLIC)
Darko Glavan je rođen 1951. u Rijeci. Diplomirao je istoriju umetnosti i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od 1969. godine aktivan je kao rok kritičar, jedan od nekoliko u Jugoslaviji koji su formirali ukus i svoje generacije i generacija koje dolaze, nepretenciozno govoreći, utemeljivač muzičkih standarda u našoj nekadašnjoj zajedničkoj državi. Kraće vreme, od 1989. do 1993. godine, predavao je muzeologiju na fakultetu, a od 1978, s prekidom od 1995. do kraja 2003, radio je kao kustos i voditelj odnosa s javnošću u Muzeju Mimara. Glavan je bio istaknuti član i svojevremeno potpredsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Hrvatske. Autor je desetak međunarodnih i stotinak nacionalnih izložbi, a 2002. objavio je monografiju o Antunu Motici i 2005. o Galeriji Studentskog centra u Zagrebu. Krajem 2003. izabran je za predsednika hrvatske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA).
Glavan će ostati upamćen i kao prvi jugoslovenski kritičar koji je detaljno obradio pojavu panka u knjizi „Pank - potpuno uverljivo negiranje klasike” (1980, izdavač „Džuboks”), kao koautor biografija „Bijelog dugmeta” sa Draženom Vrdoljakom („Ništa mudro”), „Roling Stonsa” („Rock’n’roll Babilon”) i „Prljavog kazališta” („Sve je lako kad si mlad”) sa Hrvojem Horvatom.
Nakon što je prošle godine u Hrvatskoj objavljen reprint Glavanovog „Panka...”, dogovarali smo se da u vreme našeg Oktobarskog salona predstavi ovu svoju čuvenu knjigu, ali je smrt bila brža. Ipak, iz Glavanovog muzičkog nemira izdvajamo ključnu misao: „Bez pojave pank roka, rok ne bi postojao u osamdesetim godinama”. (izvor --- BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар