среда, 14. април 2010.

MILAN PERLEZ: Kuća izlazećeg sunca, instumental

Večna melodija puna tuge i razočaranja trpela je mnogobrojne promene teksta koji je svaki izvodjac prilagodjavao vremenu i mestu gde ga je zatekla, sve dok se u svojim lutanjima nije nasla u glavnom gradu greha, magije i muzike - NJU ORLEANSU.
Tu, u Ulici Sent Luis od broja 826 do 830, nalazila se javna kuca kojom je od 1862. do 1874. godine upravljala Madam Merien Le Soleil Levant. Kako se njeno prezime s francuskog prevodilo kao Izlazece sunce tako je i ova ustanova u Ulici Sent Luis dobila odgovarajuci naziv. Jednom prihvacena u pravom okruzenju pesma kao da je odlucila da se opire daljim promenama, pa je "Nju Orleans verzija" vremenom potisnula sve druge oblike drevne melodije. Glavnu ulogu u ocuvanju pesme u tom obliku imao je i razvoj tehnologije za snimanje muzike koja je omogucavala da se neke uzbudljive price trajno zabeleze. Prvi poznati snimak "Kuce izlazeceg sunca" bilo je izvodjenje Teksas Aleksandra iz 1920. godine. U decenijama koje su usledile zabelezene su jos mnoge verzije ove pesme, od legendarnog Ledbelija do neponovljive Nine Simon ciji je glas u prici o posrnuloj devojci iz kuce Madam Le Soleil Levant naterao suze jednom petnaestogodisnjem decaku iz Njukasla u Engleskoj. Njegovo ime bilo je ERIK BARDON. (izvor - Erotski politicar)
Međutim ovo je EX Yu verzija "Kuce izlazeceg sunca", i to instumental.

Нема коментара: