Suncica Jmic
FACEBOOK - FB grupa UGLAVNOM ŠEZDESETE
Sem komsinica koje su bile sklone usmenom razglasavanju koje-kakvih novosti, po sistemu od vrata do vrata , postojao je i radio. Radio je prenosio vesti iz nama dalekog i nepoznatog sveta, na njemu se mogla cuti muzika, radio-drama, prenosi utakmica, pa cak i vodostanje.
Vodostaj se slusao slucajno. Posto je radio morao da zagreje svoje lampe, kako bi se vesti u 5 popodne lepo cule, ukljucivao se nesto ranije i tada se moglo cuti :
" Reka Dunav , Bezdan, plus tri, sedam , jedan, plus tristotine sedamdeset jedan,. Reka Tisa, Titel, plus dva, dva, pet, plus dvestotine dvadeset pet. "
Nedeljom se obavezno slusao prenos utakmica savezne lige, pa se moglo cuti uzbudjeno vikanje radio-komentatora : " Sekularac dribla po sredini terena, dodaje loptu Dzajicu i... goool !!!". Deda, koji je bio nagluv , samo tada nije prinosio ruku uhu kako bi bolje cuo , jer je prenos mogao lepo cuti i slucajni prolaznik pred kucom. Tata bi izvadio svoje tikete i pobozno ih posmatrao i proucavao sta je "tipovao".
Kad se fudbalske strasti smire i kade se, kako novinari kazu, " pogase reflektori" na Kosevu, Poljudu ili Maksimiru, stize vreme da se servira vecera, koja se sastojala od ostataka bogatog nedeljnog rucka : pire krompir, peceno pile i pita od jabuka.
A posle vecere zna se , pocinje omiljeni program koji se sastojao od sala i pesama , " Veselo vece " sa uvodnom spicom
" Ajde stari, ajde mladi
da se veselimo,
svi smo sadi radi
da se nasalimo..."
